Водич за разумевање ислама

ВОДИЧ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ ИСЛАМА
] Српски – Сербиан – صربي [

И. А. Ибрахим
Превод:
Узуновић Амир

Ревизија и обрада:
Ирфан Клица
Амра Дацић
Љубица Јовановић

2015 - 1436
 

﴿الدليل المصور الموجز لفهم الإسلام﴾
« باللغة الصربية »
أ. أ. إبراهيم

ترجمة :
أوزونوفيتش عامر
مراجعة :
عرفان كليتسا
 عمرة داتسيتش
 ليوبيتسا يوفانوفيتس

2015 - 1436
 

САДРЖАЈ:

ПРЕДГОВОР    7
ДОКАЗИ О ИСТИНИТОСТИ ИСЛАМА    11
Научне наднаравности у Кур'ану    12
а) Кур'ан о развоју људског ембриона (заметка)    13
б) Кур'ан о планинама    23
в) Кур'ан о настанку свемира    28
г) Кур'ан о људском мозгу    30
д) Кур'ан о морима и рекама    33
ђ) Кур'ан о дубоким морима и унутрашњим валовима    37
е) Кур'ан о облацима    41
ж) Коментари научника о научној наднаравности у Кур'ану    48
Велики изазов стварања једног поглавља као што је поглавље у Кур'ану    59
Библијска  пророчанства о доласку Мухаммеда, мир над њим, као исламског посланика    61
Кур'ански одломци  који говоре о будућим догађајима, који су се после остварили    67
Чуда (муџизе) која су се испунила посредством Мухаммеда, мир над њим.    69
Скромни живот посланика Мухаммеда, мир над њим    70
Феномен ширења ислама    78
НЕКЕ ОД ПРЕДНОСТИ ИСЛАМА    80
1 - Врата за вечни Рај    80
2 - Спас од ватре    83
3 - Права срећа и душевни мир    85
4 - Опрост свих прошлих греха искреним покајањем Богу    87
ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ИСЛАМУ    88
Шта је ислам?    88
Основна убеђења-веровања у исламу    89
1. Веровање у Бога:    89
2. Веровање у мелеке-анђеле    94
3. Веровање    у свете књиге    94
4. Веровање у Божије веровеснике и посланике    95
5. Веровање    у Судњи дан    96
6. Веровање    у судбину    96
Да ли постоји други свети извор ислама, осим Кур'ана?    98
Неки од хадиса (цитата) Посланика Мухаммеда, мир над њим:    98
Шта ислам каже о Судњем дану?    101
О чему говори Кур'ан?    106
Ко је посланик Мухаммед, мир над њим?    107
Како је ширење ислама помогло у научном напретку?    111
Како муслимани верују у Исуса, мир над њим?    113
Шта ислам каже о тероризму?    117
Који је статус жене у исламу?    125
Породица у исламу    126
Који су пет исламских темеља    129
1 – Сведочење да нема бога осим Бога Јединога    129
2 - Обављање намаза - молитве    130
3 - Давање зеката (издвајање иметка онима којима је потребно)    131
4 - Пост месеца Рамазана    132
5 - Ходочашће у Мекки    133
Долазак ислама на подручје Босне и Херцеговине    135

ПРЕДГОВОР

Ова књига је кратак водич о разумевању ислама и састоји се од три поглавља.
Прво поглавље: (Неки од доказа истинитости ислама) Одговор на нека постављена питања, као што су:
-Да ли је тачно да је Кур'ан дословно Божија реч објављена од Њега самог?
-Да ли је Мухаммед, мир над њим, заиста Божији посланик? -Да ли је ислам заиста Божија вера?
Као одговор образложићемо шест врста доказа:
1 – Научне наднаравности у Кур'ану
У овом делу расправља се о неколико научних чињеница које су недавно откривене, а које је Кур'ан споменуо пре четрнаест векова.
2 – Велики изазов стварања једног поглавља које личи поглављима у Кур'ану.
Узвишени Бог у Кур'ану изазива цело човечанство да направе само једно поглавље слично онима у Кур'ану. Али од дана када је објављен Кур'ан, пре четрнаест векова, па све до данас нико није успео у овом изазову.
Заправо, нико није успео да направи ни мало поглавље као што је поглавље ''Много добро'' најмање поглавље у Кур'ану које се састоји од само десет речи.
3 – Расправа о Библијским пророчанствима која говоре о доласку Мухаммеда, мир над њим, као Божијег посланика.
4 - Кур'ански одломци који говоре о будућим догађајима који ће се заиста догодити.
Заправо, у Курану (пре четрнаест векова) се спомињу будући догађаји који су се после тога десили, на пример победа Византинаца над Персијанцима.
5 – Чуда (му'џизе) посланика Мухаммеда , мир над њим.
За време Божијег посланика Мухаммеда, мир над њим, десило се пуно чуда којима су сведоци били многи људи.
6 – Послаников скромни живот који јасно доказује да Мухаммед није лажни Посланик који се позива на посланство само због материјалних ствари, положаја или моћи.
Из ових шест доказа закључујемо следеће:
- Кур'ан мора бити Божија реч објављена Посланику, мир над њим - Мухаммед је заиста посланик послат од Бога - ислам је заиста Божија вера.
Ако желимо да сазнамо да ли је вера исправна, не требамо да се ослонимо на наше емоције, осећаје или традицију, него на наш разум.
Када Бог пошаље посланике, Он их подржи чудима и доказима који доказују да су они заиста Божији Посланици и да је вера с којом су дошли права.
Друго поглавље: (Неке од предности ислама)
Појашњава неке од предности које ислам нуди појединцу:
1 – Врата за вечни Рај
2 – Избављење из паклене ватре
3 – Истинска срећа и душевни мир
4 – Опрост свих греха истинским покајањем Богу
Треће поглавље: (Опште информације о исламу) Нуди опште информације о исламу, исправља нека погрешна схватања о исламу, и даје одговоре на нека постављена питања као што су:
- Шта ислам каже о тероризму?
 - Који је статус жене у исламу?
 - Људска права и правда у исламу
 - Породица у исламу
- Друге области које се тичу човечанства

Прво поглавље:
ДОКАЗИ О ИСТИНИТОСТИ ИСЛАМА

Бог је помогао последњег посланика Мухаммеда, мир над њим, многим чудима (му'џизама) и многим доказима који доказују да је он уистину Божији посланик.
Такође је поткрепио своју последњу објављену књигу, Кур'ан Часни, многим доказима и чудима које доказују да је књига Божији говор, спуштена од Њега самог и да ниједно људско створење није имало улогу у њеном писању. У овом поглављу се говори о следећим доказима:
Научне наднаравности у Кур'ану

Кур'ан је писана Божија реч коју је Он објавио посланику Мухаммеду, мир над њим, преко анђела Гаврила, мир над њим. Мухаммед, мир над њим, га је напамет научио затим га је преносио својим друговима, који су га учили, писали и понављали са Божијим Послаником, мир над њим. Посланик је понављао Кур'ан једном годишње са анђелом Гаврилом, мир над њим, а у последњој години живота поновио га је двапут. Од времена када је Кур'ан објављен па све до данас, увек је био велики број муслимана који су учили Кур'ан напамет, слово по слово. Чак су неки успели да га науче напамет у десетој години живота. И ниједан харф (слово) из Кур'ана није промењен током ових четрнаест векова. Кур'ан, који је објављен пре толико времена, говори о неким научним чињеницама које су недавно откривене и научно доказане. Ово је довољан доказ да је Кур'ан Божија реч, објављена посланику Мухаммеду, мир над њим, а није Мухаммедова реч нити неког другог човека.
 
Такође је доказ да је Мухаммед заиста Божији Посланик. Сасвим је несхватљиво да је неко пре четрнаест векова могао да зна ове чињенице које су тек недавно откривене и научно доказане.
 Ово су неки од примера:
а) Кур'ан о развоју људског ембриона (заметка)
 
У Кур'ану Бог говори о фазама развоја људског ембриона па каже:
"Ми смо, заиста, човека од бити земље створили, затим смо га као кап семена на сигурно место ставили, па смо онда кап семена угрушком учинили, затим смо од угрушка груду меса створили, па од груде меса смо кости направили, а онда смо кости месом заоденули, и после га, као друго створење оживљујемо, па нека је узвишен Бог, најлепши Створитељ!"  
Реч алака (угрушак) на арапском језику има три значења:
1-Пијавица
2-Нешто обешено
3-Комад меса (грудвица усирене крви)
У поређењу пијавице са ембрионом, у стању угрушка, налазимо велику сличност.  
Заправо, ембрион у овој фази се храни мајчином крвљу као што се и пијавица храни крвљу других.   
Друго значење речи алака је нешто обешено. Обешени ембрион у матерници у фази алака (угрушак).
Треће значење речи алака је комад меса или грудвица усирене крви. Спољни облик угрушка и његове кесице (крвне жиле) у фази угрушка личи комаду меса (грудвици усирене крви) због велике количине крви присутне у угрушку у овој фази.  
Такође,  у овој фази крв не циркулише до треће недеље,  због тога личи на комад меса.

 
Слика 1: Цртежи показују сличност пијавице (Б) и људског ембриона (А) у фази угрушка.

 
Слика 2: На слици видимо "обешеност" ембриона у мајчиној материци у фази угрушка.

Слика 3: На овој микроскопској слици видимо обешеност ембриона (означен са Б) о зидове материце у фази угрушка (старост око 15 дана, величина 0,6 мм).
    
 
Слика 4: Дијаграм почетног кардиоваскуларног система ембриона у фази угрушка, и спољашњи изглед ембријалне кесице која личи на комад меса због велике количине крви у себи. ("Развој човјека" Мур, пето издање, стр. 65).
И тако се три значења речи алака поклапају са описом ембриона у фази угрушка.
Друга фаза развоја ембриона споменута у кур'анском одломку је "мудга" што значи жвакана супстанца.
Када би неко узео жвакаћу гуму и ако би је ижвакао и упоредио са ембрионом (фетусом) у фази "мудга" видео би велику сличност између њих.
Разлог томе је што облик кичме у овој фази донекле личи отисцима зуба у жвакаћој гуми.  
Како је Мухаммед, мир над њим, могао да зна све ово пре четрнаест векова, када су научници недавно открили ове чињенице помоћу напредних уређаја и јаких микроскопа који у то време нису ни постојали!?
Слика 5: слика ембриона (фетуса) старог 28 дана у фази "мудга". Фетус у овој фази сличи жвакаћој гуми због тога што облик кичме донекле личи отиску зуба у ижваканој гуми. ("Развој човека" Мур и Персауд, пето издање, стр.82. Од професора Хидео Нисхимура, Кyото Универзитет, Кyото, Јапан)
 
Слика 6: У поређењу фетуса у фази "мудга" са жвакаћом гумом налазимо велику сличност. ("Развој човека" Мур и Персауд, стр.79, пето издање)
А) Фетус (Облик кичме фетуса сличи отиску зуба у жвакаћој гуми)
Б) Ижвакана гума

Лијувенхок и Хам су први научници који су посматрали људски сперматозоид микроскопом, 1677 године (више од 1000 година након Мухаммеда, мир над њим).
Они су, грешком, сматрали да сперматозоид садржи минијатурни облик човека који се развија након што се стави у женски полни орган.  
Професор Кеит Л. Мур је најпознатији светски научник анатомије и ембриологије, и аутор је књиге "Развој човека" која је преведена на осам језика.
Ова књига је научно дело, изабрана од стране посебне комисије у Сједињеним Америчким Државама као најбоља књига једног аутора. Доктор Кеит Мур је професор анатомије и биологије (ћелије) на универзитету у Торонту, у Канади, који је радио као помоћни декан на медицинском факултету.
Осам година је радио као генерални директор на одсеку анатомије. Године 1984. добио је најбољу награду на пољу анатомије, Ј. Ц. Б награду од Канађанског удружења анатомиста.
Радио је у многим светским удружењима, као што су Америчко и Канадско удружење анатомиста и концил уније биолошких наука. Године 1981. за време седмог медицинског конгреса, у Дамаму у Саудијској Арабији, професор Мур је рекао:
"Било ми је велико задовољство што сам помогао у објашњењу кур'анских одломака о развоју човека.
Јасно ми је да су ти одломци објављени Мухаммеду од стране Бога, јер су приближно све ове информације откривене вековима након времена Мухаммеда, што доказује да је он уистину био Божији посланик, мир над њим."  На то су га упитали:
"Да ли то значи да верујете да је Кур'ан Божија реч?" Па је одговорио:
"Не видим никакве потешкоће да то прихватим."
За време једног од конгреса, професор Мур је изјавио: "С обзиром на компликованост у фазама развоја људског заметка, због сталних промена у развоју, предложено је да се за нови начин класификовања користе термини из Кур'ана и Суннета (оно што је Мухаммед, мир над њим, говорио, радио или одобрио).
Предложени систем је једноставан, универзалан и поклапа се са садашњим ставовима ембриологије.
Многобројна изучавања Кур'ана и Суннета о људској класификацији, у последње четири године, открила су да је изненађујућа још од када је регистрована, у седмом веку нове ере.
Иако је Аристотел, оснивач ембриологије, у својим изучавањима кокошијег јајета у четвртом веку пре нове ере, открио да се пиле развија у фазама, с тим да није дао никакво објашњење о тим фазама. Колико сазнајемо из историје ембриологије, мало тога је било познато о фазама развоја људског заметка и класификације до двадесетог века.
 Дакле, кур'ански опис развоја људског заметка не може да буде базиран на научним чињеницама из седмог века.
Једини разуман закључак је: Ти описи су објављени Мухаммеду од Бога. Он није могао да зна такво нешто јер је био неписмен и научно неискусан."

б) Кур'ан о планинама

Књига под називом "Земља" једна је од основних извора учења на многим универзитетима у свету.
Један од њених аутора је и професор Емеритус Франк Прес. Он је био научни саветник бившег председника Уједињених Држава Џиммy Картера, и дванаест година је радио као председник научне академије у Вашингтону. У овој књизи стоји:
"Планине имају ниже корење, закопано дубоко испод земље. Дакле, планине имају облик, "Управо тако их је и Кур'ан описао. Узвишени Бог у Кур'ану каже:
"Зар Земљу постељом нисмо учинили, и планине стубовима...
 
Слика 7: Планине имају корење дубоко под земљом. (Земља, Пресс и Сивер, стр. 413)
Савремена геологија је доказала да планине поседују подземно корење које може да достигне неколико пута већу висину него што имају планине изнад земље.  Према томе, на основу ове информације најпогоднија реч којом можемо да опишемо планине је стуб, због тога што је већина дела стуба скривена дубоко под земљом.
 
Слика 8: Шематски приказ: Планине изгледају попут стубова, имају корење дубоко у земљи. (Анатомија Земље, стр. 220)
Историја наука нам говори да је теорију о планинама, њеном дубоком корењу представио, тек 1865. године, краљевски астролог Сир Георге Аирy.  
Планине, такође, имају важну улогу у стабилности земљине коре,  јер спречавају земљотрес.
 
Слика 9: Слика показује сличност планина са стубовима, због дубоког корења које поседују. (Геологија, стр. 158)
Узвишени Бог је у Кур'ану рекао:
"Он је по Земљи непомична брда побацао да вас она не потреса, а и реке и путеве да се исправно усмеравате."  
Савремена теорија о тектонској плочи потврдила је да планине раде на стабилности Земље.
Ова информација је појашњена оквиром (обликом) тектонске плоче тек крајем шездесетих година двадесетог века.  
Да ли је неко за време посланика Мухаммеда, мир над њим, могао да зна прави облик планина?!
 
Да ли је могао да замисли да се планине, које види испред себе, заиста пружају дубоко у Земљу и да имају корење као што тврде данашњи научници?!
Савремена геологија је потврдила истину споменуту у Кур'ану!
в) Кур'ан о настанку свемира

Савремена козмологија, теоријски и практично, јасно указује на то да је свемир, у једном раздобљу, био ништа друго до облак дима (значи, непровидна конструкција гаса велике густине и температуре) .  Ово је један од основних принципа савремене козмологије. Сада научници могу да посматрају нове звезде које настају од остатака тог дима.
Слика 10: Лагуна Небула је облак од гаса и прашине, димензије 60 светлосних година у дијаметрима. Стимулишу је ултравиолетни зраци од врућих звезда које су се недавно формирале. (Хоризонти, Откривање универзума)

Светлеће звезде које видимо ноћу, биле су исте какав је био цели свемир у тој материји дима. Узвишени Бог је у Кур'ану рекао:
"...затим се небеским висинама упутио док је небо још маглина било..."  
Због тога што су Земља и небо изнад ње (Сунце, Месец, звезде, планете, галаксије...) настали од тог истог дима (магле), закључујемо да су Земља и небо били једна повезана егзистенција, која се после тога раздвојила једна од друге ван овог хомогеног дима. Узвишени Бог је у Кур'ану рекао:
"Зар не знају неверници да су небеса и Земља били једна целина, па смо их Ми раскомадали...)"  
Доктор Алфред Кронер је светски најпознатији геолог. Професор је на геолошком универзитету и генерални директор на одсеку геологије на институту Геонаука, универтитет Јоханнес Гутенберг, Маинт, Немачка.
Он је рекао: "Ми размишљамо одкуд је Мухаммед донео све ове информације?
Мислим да је готово немогуће да је знао такве ствари, на пример заједнички извор (од чега се састојао) свемира јер су то и научници, тек у неколико последњих година, открили помоћу компликованих и савремених технолошких начина."
Такође је рекао: " Неко ко није знао ништа о нуклеарној физици, пре четрнаест векова, није могао, по мом мишљењу, да буде у стању да својим мозгом, сам измисли, на пример, да Земља и небо имају исто порекло."
г) Кур'ан о људском мозгу

Узвишени Бог је у Кур'ану, о једном од најзлобнијих многобожаца, рекао:
"Не ваља то! Ако се не окани, дохватићемо га за кику, кику    лажну    и грешну..."  
"Насије"-значи чело, предња страна лобање.
Зашто је Узвишени Бог, у Кур'ану, чело назвао лажним и грешним? Зашто није рекао да је особа лажна и грешна? Која је веза између чела и лажи и грешке?
Ако погледамо лобању с предње стране, видећемо да је ту (чело) област мозга. Шта физиологија говори о функцији ове области?
Књига под називом "Основе анатомије физиологије" о овој области каже:
"Стимулација, далековидност у планирању и иницијатива у покретима дешавају се у предњем делу корена чела, предњем делу чела, то је област повезивања лика."   
Такође у књизи стоји: "Што се тиче њеног учешћа у стимулацији, сматра се да је та област такође центар за агресивност."
 
Слика 11: Функционалне области леве хемисфере мозга. Чело се налази на предњој страни мозга.
Значи, ова област мозга је одговорна за планирање, стимулацију, иницијативу доброг и лошег понашања, као што је одговорна за говорење лажи и истине. Према томе, одговара да чело опишемо лажним или грешним када човек слаже или почини грех, као што је Узвишени Бог рекао у Кур'ану:
 "Кику лажну и грешну..."   
Према професору Кеит Л. Муру, научници су открили ове функције предње стране мозга тек у протеклих шест година.   

д) Кур'ан о морима и рекама

Савремене науке су доказале да место где се спајају два мора има преграду између њих.
Ова преграда раздваја мора тако да свако од њих задржава своју температуру, сланоћу и густину.   
На пример, воде Средоземног мора улазе у Атлански океан код Гибралтарског мореуза, и крећу се дужином од неколико стотина километара Атлантиком, дубином од 1000 метара задржавајући своју температуру, сланоћу и густину.  На овој дубини се могу утврдити воде Средоземног мора.
Упркос томе што постоје велики валови, јаке струје, осеке и плиме, воде се не мешају нити прелазе преграду.
 
Слика 12: Воде Средоземног мора улазе у Атлански океан задржавајући своју температуру, сланоћу и густину због преграде измену њих. (температуре су у степенима целзијуса)
Узвишени Бог у Кур'ану говори о овој прегради између мора која се спајају али не мешају па каже:
"Пустио је два мора да се додирују, између њих је преграда и они се не мешају..."  
 
Али Кур'ан, када говори о препреци између свеже и слане воде, спомиње и постојање "забрањене-невидљиве преграде" :
"Он је две водене површине једну поред друге оставио, једна је питка и слатка, друга слана и горка, а између њих је преграду и невидљиву брану поставио..."   
Неко би могао да упита: Зашто је Кур'ан споменуо брану када говори о препреци између свеже-слатке и слане воде, а није споменуо када говори о препреци између два мора?
Савремене науке су откриле да се ушћа, где се спајају слатка и слана вода, донекле разликују од ушћа где се спајају мора.
Открили су да оно што разликује слатку од слане воде у ушћима је "тачка пада" са одређеном густином и нечврстим спајањем два слоја. Та тачка раздвајања има различиту сланоћу од слатке и слане воде.  
 
Слика 13: Лонгитуда сланоће (удео 1000%) у ушћу реке. Овде можемо да видимо преграду између слатке и слане воде.
 Ове информације су тек недавно откривене помоћу савремених уређаја за мерење температуре, сланоће, густине, тачке топљења оксигена, итд. Људско око не може да види разлику између два мора која се спајају, и тако нам изгледају као једно хомогено море.
Такође, људско око не може да види раздвајање воде у ушћу река на три дела: слатку воду, слану воду и преграду између њих.

ђ) Кур'ан о дубоким морима и унутрашњим валовима

Узвишени Бог у Кур'ану каже:
"Или су као тмине над дубоким морем које прекривају таласи све један за другим, изнад којих су облаци, све тмине једне изнад других, прст се пред оком не види, а онај коме Бог не да светло неће светла ни имати."  
У овом одломку Узвишени Бог описује тмине које су присутне у морима и океанима, где човек, ако би ставио руку испред себе, не би је видео.
Тмина у дубоким морима и океанима се налази испод 200 метара. Испод ове дубине готово да нема никакве светлости.  Испод 1.000 метара дубине светлости нема никако.
 
Слика 14: Између 3 и 30% светлости се рефлектује на повшину мора и тада готово све дугине боје се упијају једна за другом у првих 200 метара, осим плаве боје.
Човек не може да рони испод четрдесет метара без помоћи специјалних уређаја и ронилачких средстава.
Научници су недавно открили ову тмину помоћу посебних справа и ронилачких уређаја који су им омогућили роњење у дубине океана.
Такође из претходног одломка ("...над дубоким морем које прекривају таласи...") закључујемо да су дубоке воде у морима и океанима прекривене валовима, и изнад једних валова ту су и други.
Јасно је да су ти други валови на површини мора, они које видимо јер у одломку каже да су изнад њих облаци.
Али шта је са првим валовима?
Научници су недавно доказали да постоје унутрашњи валови који настају због густине која се ствара између слојева различитих густина.
 
Слика 15: Унутрашњи валови између два слоја воде различитих густина (једна је густа-доња, а друга мање густа-горња).
 Унутрашњи валови покривају дубинску воду у морима и океанима зато што дубинска вода има већу густину од воде око њих. Унутрашњи валови се понашају као и спољашни, и могу се ломити попут њих, с тим да се они не могу видети голим оком али се могу открити изучавањем промена температуре и густине на одређеним местима.

е) Кур'ан о облацима

Научници су изучавали врсте облака и открили су да се кишни облак састоји и формира по одређеном систему и одређеним корацима повезаним са одређеним врстама ветрова и облака.
Једна од врста кишних облака је такозвани кумулуст (гомиласт облак). Метеоролози су изучавали како настају кумулусти и како продукују кишу, град и муњу.
Открили су да кумулусти пролазе следеће фазе у продукцији кише:
1 – Ветар гура облаке: Кумулусти настају када ветар гура мале делове облака (кумулуста) према месту где се они састају.
2 – Спајање: Онда се мали облаци спајају у већи облак.
3 – Нагомилавање: Када се мали облаци споје, унутар великог облака расту због утицаја ваздушне струје и раст (нагомилавање) је већи у центру облака него    на    крајевима.     
Слика 16: Мали делови облака (кумулуста) крећу се према месту спајања поред хоризонта, где можемо да уочимо велики облак (кумулуст).

Ове    ваздушне струје су узрок раста облака вертикално док се облаци не нагомилају.
Због овог вертикалног ширења облаци се распрострањују на најхладнија места у ваздушном омотачу (атмосфери) где се стварају капи воде и хладноће растући све више.
Када ове капи постану претешке ваздушној струји, почињу да падају у облику кише, града итд.  
Слика 17: Кумулуст. Након нагомилавања облака почиње да пада киша из њега. (Време и клима, Бодин стр.123)

Узвишени Бог у Кур'ану каже:
" Зар не видиш да Бог разгони облаке, а онда их спаја и једне над другим гомила, па ти видиш кишу како из њих пада;Он с неба, из облака величине брда, спушта град, па њиме кога хоће погоди, а кога хоће поштеди - бљесак муње Његове готово да одузме вид."  
Метеоролози су тек недавно открили ове детаље формирања облака, структуре, и функције помоћу савремених уређаја као што су авиони, сателити, компјутери, балони и други уређаји за проучавање  ветра и његовог правца кретања, за мерење влаге и њене промене, и одређивање степена и промене ваздушног притиска.   
Након што је објаснио облаке и кишу, претходни одломак говори о граду и муњи: („Он с неба, из облака величине брда, спушта град, па њиме кога хоће погоди, а кога хоће поштеди - бљесак муње његове готово да одузме вид.")  
 
Слика 18: Кумулуст
Метеоролози су открили да ови облаци (кумулусти) који испуштају град достижу величину од 25000-30000 стопа (4,7-5,7 миља)    као планине описане у Кур'ану: („Он с неба, из облака величине брда...").
На овај кур'ански одломак можемо поставити следеће питање:
 Зашто одломак каже: „муње његове" указујући на град?
Да ли то значи да је град главни фактор у производњи муње?
 Да видимо шта о томе каже књига „Метеорологија данас".
Наиме, у књизи стоји да облак постаје наелектрисан падом града кроз подручје облака и са скамењеним градом капљице се смрзавају самим додиром и производе латентну топлоту. То чини површину скамењеног града топлијом од површине коју окружују ледени кристали, и након додира скамењеног града са леденим кристалима дешава се невероватна појава: електрони се упућују од хладнијих према топлијим стварима чинећи град негативно наелектрисан. Иста појава се дешава када суперхладне капљице дођу у додир са скамењеним градом па производе мале позитивно наелектрисане.
Ове лакше и позитивно наелектрисане делове ваздушна струја носи на врх облака. Град, задржавајући негативно наелектрисање пада на дно облака које постаје негативно наелетрисано.
Ове негативне честице се ослобађају у виду муње.
Из овога закључујемо да је град главни фактор у производњи муње.  
Ова информација о муњи је недавно откривена.
До 1600-е године, Аристотелова теорија о метеорологији је преовладавала. На пример, говорио је : „Атмосфера се састоји од две врсте издисаја: влажни и суви."
Такође је рекао: „Гром је глас сударања сувог издисаја са суседним облацима, и муња је пламен и горење сувог издисаја у облику тихе и чудне ватре."
Ово су неке од идеја о метеорологији које су доминирале за време објављивања Кур'ана, пре четрнаест векова.

ж) Коментари научника о научној наднаравности у Кур'ану

Следе неки од коментара научника о научној наднаравности у Кур'ану. Сви коментари су преузети са видео траке под називом "Ово је истина". На овој видео траци можете видети и чути научнике док дају коментаре. (За копирање, гледање уживо или гледање клипова ових коментара посетите страницу www.islam-guide.com
1 - Др. Т. В. Н. Персауд је професор анатомије, педијатрије, здравља деце, сифилиса, гинекологије и репродукције, на универзитету Манитоба, Винипег, Манитоба, Канада.
Тамо је радио као генерални директор анатомије шеснаест година, и био је јако познат у свом пољу.
Аутор је и контролор двадесет два дела, и објавио је више од 181 научних истраживања.
Године 1991. добио је највећу додељену награду до тада у пољу анатомије у Канади, такозвану ЈБЦ велику награду од Канадског удружења анатомиста.
Када је упитан о научним наднаравностима у Кур'ану, које је изучавао рекао је:
„Начин на који је мени објашњено је да је Мухаммед био обичан човек. Није знао ни да чита ни да пише, уствари био је неписмен. Говоримо о дванаест, односно четрнаест векова пре и о неписменом човеку који објашњава изјаве и реченице, које су на велико изненађење, научно тачне.
Ја лично, не видим како то може да буде само случајност. Пуно је тачних ствари, и ја, као и доктор Мур, немам никаве потешкоће у прихватању да га је Божије надахнуће упутило на ове информације."
Професор Персауд је споменуо неке од кур'анских одломака и Посланикових хадиса у неким својим књигама.
Такође је представио ове одломке и хадисе на неколико конгреса.
2 - Др.    Јое Леигх Симпсон је професор и генерални директор одсека за породиљство и гинекологију, као и за људску генетику на медицинском факултету Бајлор, Хјустон, Тексас, УСА.
Такође је професор и генерални директор одсека за породиљство и гинекологију на универзитету Тенеси, Мемпхис, Тенеси, УСА. Био је председник "Америчког удружења плодности". Примио је многе награде, укључујући награду удружења Професора гинекологије и породиљства 1992 године.
Професор Симпсон је проучавао следећа два хадиса посланика Мухаммеда, мир над њим:
„Стварање сваког од вас одвија се у стомаку његове мајке четрдесет дана..."
„Након четрдесет и две ноћи ембриона, Бог шаље анђела који га обликује, даје му слух, и вид, и кожу, и месо, и кости..."
Интензивно је проучавао ова два хадиса запазивши да првих четрдесет дана представља посебну фазу у стварању заметка.
Био је импресиониран прецизношћу и тачношћу ова два хадиса.
На једном од конгреса је изјавио следеће:
„Ова два Посланикова хадиса дала су ми посебну, тачну временску табелу за развој заметка пре четрдесет дана. Ова тачка је споменута јутрос од стране претходна два говорника, и не може бити да су ови хадиси објављени на основу научне чињенице која је била присутна за време њиховог писања. Ово значи да нема неслагања између генетике и вере, уствари, вера може указати на знање у пуно научних тачака.
У Кур'ану постоје информације објављене пре много векова, чија је тачност касније доказана, што доказује да је Кур'ан објављен од стране Узвишеног Бога."
3 - Др.    Е. Марсхал Јохнсон професор анатомује и еволуционе биологије на универзитету Томас Јеферсон, Филаделфија, Пенсилванија, УСА.
Укупно 22 године, тамо је радио као професор и генерални директор анатомије. Такође је био директор Даниел Баугх института, као и председник „Тератологија друштва" удружења.
Написао је више од 200 публикација, и 1981. године, током седме медицинске конференције, у Дамаму, у Краљевини Саудијској Арабији, при прилагању папира свог истраживања је рекао:
„Сажетак: Кур'ан не описује само спољашњи изглед заметка, него и унутрашње фазе, фазе унутар заметка, о настајању и развоју описујући кључна дешавања која је открила данашња наука.“
Такође је рекао: „Као научник, могу да се носим само са стварима које могу тачно да видим. Могу да разумем ембриологију и еволуциону биологију. Могу да разумем речи које ми преведу из Кур'ана.
И као што сам дао пример пре, ако би требало да се пребацим у оно доба и да знам, наравно оно што данас знам, и да сачувам своју способност описа, не бих могао да опишем ствари како су описане у часном Кур'ану. И не видим никакав изговор одбијања идеје да је Мухаммед те информације добио од одређеног извора, тако да не видим овде шта је контрадикторно са идејом да је Божанска сила умешана у оно што је Мухаммед могао да напише."   
4 - Др.    Вилиам В. Хаy је познати научник морске науке, и професор геолошких наука на универзитету Колорадо, Боулдер, Колорадо, САД.
Пре је био декан Росенстиел школе за марине и атмосферских наука на универзитету Мајамији, Мајами, Флорида, САД.
Након дискусије са професором Хаy о чињеницама о мору, споменутим у Кур'ану, и које су недавно откривене рекао је :
„Фасцинирајуће је то да се овакве информације налазе у старим записима часног Кур'ана и да ми је да знам извор ових информација!? Интересантно је да се ове информације налазе ту и да је ово истраживање због њиховог откривање и спознаја значења неких текстова. „ И када је др. Хаy упитан о томе шта би могао бити извор Кур'ана одговорио је : „ Мислим да мора да буде Бог."
5 - Др. Гералд Ц. Гоерингер је говорник и помоћни професор медицинске ембриологије на одсеку за изучавање ћелије (биологија) - медицинска школа - Георгетавен Универзитетy, Вашингтон, ДЦ, САД.
Током осмог медицинског конгреса, који је одржан у Ријаду, у Краљевини Саудијској Арабији, при прилагању папира свога изучавања доктор Гоерингер је објаснио:
„Неки од кур'анских одломака садрже потпуни опис развоја човека, од почетка спајања гамета (полна расплодна ћелија) до настајања и формирања органа.
Пре тога није постојао овако јасан и потпун записник о развоју човека, његовој касификацији, дефиницијама и опису.
Већином, ако не и у свим случајевима, овај опис је престигао у историји за неколико векова оно што је било записано у старим научним делима о различитим фазама и развоју заметка човека."
6 - Др. Јосхихиде Козаи је професор на универзитету Токио, Хонго, Токио, Јапан.
Био је директор државног астролошког опсерваторија, Митака, Токио, Јапан. Он је рекао: „Јако сам импресиониран што налазим тачне астролошке чињенице у Кур'ану.
С наше стране, модерни астронаути су проучавали само мали део универзума.
Сконцентрисали смо се, у нашем напору, да разумемо мали део, јер помоћу телескопа видимо само мали део неба без размишљања о виђењу целог универзума.
Због тога, након читања Кур'ана и одговора на питања, мислим да могу да нађем свој будући начин откривања универзума."
7 - Др.    Тејатат Тејасен је генерални директор одсека за анатомију на Чианг Миа универзитету, Чианг Миа, Тајланд.
Пре тога био је декан медицинског факултета на истом универзитету.
Током осмог медицинског конгреса у Ријаду, Краљевини Саудијској Арабији, професор Тајатат је устао и рекао:
„Током последње три године постао сам заинтересован за Кур'ан. Из мог студија и оног што сам научио из овог конгреса, сматрам да све што је записано у Кур'ану пре четрнаест векова, мора бити истина коју је могуће доказати научним путевима.
Будући да посланик Мухаммед,мир над њим, није знао ни да чита ни да пише, мора бити Посланик који је дошао са овим чињеницама које су му објављене, попут једне од „светлосних операција" од стране онога који је достојан да буде Створитељ.
Тај Створитељ мора да буде Бог, због тога дошло је време да кажемо: Нема другог бога осим Бога Јединога, Мухаммед је Божији посланик.
На крају, морам честитати на одличној и напредној организацији овог конгреса.
Не само да сам се окористио научно и верски, већ ми је пружена велика прилика да се сретнем са много познатих учењака, као и прилика за стицање нових пријатеља од учесника конгреса.
Најзначајнија ствар коју сам стекао доласком на ово место је (Нема другог бога осим Бога Јединога, Мухаммед је Божији посланик.) и што сам постао муслиман."
Након ових примера које смо видели о научним наднаравностима у Кур'ану, и после свих ових закључака од стране научника, поставимо себи ова питања:
-Да ли су ове научне информације, недавно доказане, у различитим пољима, случајно споменуте у Кур'ану објављеном пре четрнаест векова? -Да ли је могуће да је овај Кур'ан написао Мухаммед или неки други човек?
Једини могући одговор је да је Кур'ан Божији говор, објављен од Њега.

Велики изазов стварања једног поглавља као што је поглавље у Кур'ану
 
Узвишени Бог каже:
"А ако сумњате у оно што објављујемо робу Своме, начините ви једно поглавље слично објављеним њему, а позовите и божанства ваша, осим Бога, ако истину говорите. Па ако не учините, а нећете учинити, онда се чувајте ватре за невернике припремљене, чије ће гориво бити људи и камење. А оне који верују и добра дела чине обрадуј рајским баштама кроз које ће реке тећи..."
Од како је објављен Кур'ан, пре четрнаест векова, нико није успео да направи једно поглавље као што су поглавља у Кур'ану, у њиховој лепоти, речитости, величанственошћу, мудрим законима, тачношћу информација, истинитости посланства, и других особина савршености.
Знајте да најмање поглавље у Кур'ану, (поглавље ''Много добро", број 108), састоји се само од десет речи, и поред тога ниједан човек није успео никад да се супротстави том изазову; ни пре ни сада.
 
Неки од неверника, који су гајили непријатељство према Мухаммеду, мир над њим,  покушали су да се супротставе овом изазову да докажу да Мухаммед није прави посланик, али им није успело.
Десио се овај неуспех, и поред тога што је Кур'ан објављен на њиховом језику и на њиховом дијалекту, и поред тога што су Арапи за време посланика Мухаммеда, мир над њим, били на великом нивоу речитости, писали су прелепу и речиту поезију, која се и данас чита и запањује читаоце.

Библијска  пророчанства о доласку Мухаммеда, мир над њим, као исламског посланика

Библијска пророчанста о доласку Мухаммеда, мир над њим, су доказ о истинитости ислама, аналогна пред очима оних који верују у Библију.
У петокњижју (Тори), Бог је рекао Мојсију:
"Пророка ћу им подигнути између браће њихове, као што си ти, и метнућу речи своје у уста његова, и казиваће им све што му заповедим. А ко год не би послушао речи мојих, који ће говорити у моје име, од тога ћу ја тражити." (Мојсијево Петокњижје 18:18-19)
Из ових текстова закључујемо да посланик у овом посланству мора имати следеће особине:
1 – Да ће да буде као Мојсије.
2 – Да ће да дође од браће Израелћана, заправо од Ишмаелових синова.
3 – Да ће Бог у уста овог посланика да стави говор, који ће објавити шта му је наређено.
Да мало дубље истражимо ове особине :
1 – Посланик као Мојсије
Тешко ћемо наћи два тако слична посланика као што су Мојсије и Мухаммед, мир над њим.
Обојица су дошли са потпуним законом и законодавством за организацију живота.
Обојица су се супротстављали непријатељима и побеђивали су их наднаравним путем.
Обојица су прихваћена као посланици и судије, и обојица су учинили хиџру (мигрирали) због уроте о убиству.
Што се тиче сличности између Мојсија и Исуса, мир мад њима, не слаже се са тачкама горе наведеним нити са другим одлучујућим тачкама као што су природно рођење, породични живот, смрт Мојсија и Мухаммеда, док Исус није умро. Осим тога, Исусови следбеници су га гледали као Божијег сина, не као Божијег посланика као Мојсија и Мухаммеда, мир над њима, и као што муслимани верују у Исусово посланство.
На основу тога, посланство у Библији се односи на Мухаммеда, мир над њим, не на Исуса, обзиром на то да Мухаммед, мир над њим, више личи Мојсију него Исус.
 С друге стране, у Јеванђељу по Јовану, запажамо да су Јевреји очекивали остварење три различита посланства:
1-Долазак Исуса.
2-Долазак Илије.
3-Долазак Посланика.
Ово је очигледно из три питања која су постављена Јовану Крститељу: (Ово је сведочење Јована када су Јевреји из Јерусалема послали свештенике и Лавијце да га питају ко је. Па је признао, и није негирао: „Изјављујем ја нисам Месих." Па су питали: „Онда ко си? Јеси ли Илија?" Рекао је: "Нисам ја!" „Јеси ли Посланик?" „Не" одговорио је.) ... (Јован 1: 19-21)
И ако погледамо у Библији са маргиналним белешкама, наћи ћемо у белешкама где стоји реч „посланик" у Јовану (1:20), да су ове речи везане за посланство споменуто у Петој књизи Мојсијевој. Из овога закључујемо да се под Послаником у Петој књизи Мојсијевој (18:18) не подразумева Исус.
2 – Од браће Израелаца
Аврам је имао два сина: Ишмаела и Исака. (Излазак 21)
Ишмаел је постао деда арапског народа, а Исак је постао деда Израелског народа.
Посланик о коме говоре није од Јевреја самих, него од њихове браће, заправо од Ишмаелових синова.
Мухаммед, мир над њим, је Ишмаелов потомак, тако да је он уистину тај посланик.
Такође у Библији, у поглављу Излазак (42:1-13), се говори о „одабраном" Божијем робу, и о „посланику" који ће донети послати закон:
(„Неће посустати нити бити обесхрабљен док не успостави правду на земљи. И отоци ће чекати његов закон...) (Аши'а 42:4)
Текст 11 се односи на очекиваног посланика потомка Кидара. Кидар је, према Излазак теквин 13-25, други Ишмаелов син - Мухаммедов, мир над њим, деда.
3 – Бог ће ставити свој говор у уста овог Посланика:
Бог је заиста, већ ставио свој говор (часни Кур'ан) у уста Мухаммеда, мир над њим.
Послао је анђела Гаврила да научи Мухаммеда, мир над њим, Кур'ан, па га је Мухаммед диктирао народу, онако како га је чуо од анђела Гаврила. Тако да речи часног Кур'ана нису говор Мухаммеда, мир над њим.  Нису производ његових мисли, него су стављене у његова уста помоћу анђела Гаврила.
За време Мухаммедовог, мир над њим, живота, и под његовом контролом, другови су научили и записали Кур'ан.
Запажамо, да је Бог, у Петој књизи Мојсијевој, у посланству (18-19), рекао:
„А  ко год не би послушао речи мојих, који ће говорити у моје име, од тога ћу ја тражити."
Тај посланик је Мухаммед, мир над њим.

Посетите страницу www.islam-guide.com  за више информација о Мухаммеду у Библији.

Кур'ански одломци  који говоре о будућим догађајима, који су се после остварили

Један од примера за догађаје, о којем је Кур'ан обавестио је победа Римљана - Византинаца над Персијанцима после три до девет година након пораза Римљана од стране Персијанаца. Узвишени Бог у Кур'ану каже:
„Византинци су побеђени. У суседној земљи, али они ће, после пораза свога, сигурно победити. За неколико година..."   ... Суседна земља - најближа земља арапском полуострву...
Допустимо историји да прича о овим ратовима: У књизи „Историја Византијске државе" стоји:
Византијска војска тешко је поражена у Антакији 613. године, и као резултат тога, Перзијанци су се раширили у свим правцима. У то време, тешко је било замислити да Византинци могу да победе Персијанце. Осим што је Кур'ан обавестио да ће победити у року од три до девет година.
И 622. године, након девет година од пораза Византинаца, две снаге се поново срећу (Византинци и Персијанци) на Арменској земљи, и резултат тога била је коначна победа Византинаца над Персијанцима, по први пут након пораза Византинаца-Римљана 613. године.
И тако се потпуно остварила вест, као што је Узвишени Бог рекао у Кур'ану.
Постоје и многи други одломци и хадиси посланика Мухаммеда, мир над њим, који говоре о будућим догађајима који су се после остварили.
Потражити у књизи „Вечне му'џизе (чуда)" издата од удружења „Објава ислама".

Чуда (муџизе) која су се испунила посредством Мухаммеда, мир над њим.

Многа чуда су се испунила посредством Мухаммеда, мир над њим, уз дозволу Узвишеног Бога. Многи људи били су сведоци ових чуда. На пример:
- Када су неверници у Мекки тражили од Посланика неко чудо, показао им је располућење месеца.   
- Друго чудо је избијање (разлевање) воде из прстију посланика Мухаммеда, мир над њим.
Преноси се да је Џабир ибн Абдуллах рекао: „На дан Худејбије људи су ожеднели а пред Веровесником, мир над њим, била је мала мешина (посуда). Он је узео абдест (верско прање одређених делова тела) па су људи потрчали према њему. „Шта вам је?“ - Упитао је он, а они су рекли: „Немамо воде ни за абдест ни за пиће, осим то што је пред тобом.“ Тада је он ставио руку у ту мешину, а између његових прстију је почела да тече вода, попут извора, па смо се ми напили и узели абдест." „Колико вас је било?" - Упитао сам, а он је рекао: „Да нас је било стотину хиљада било би нам довољно. Било нас је хиљаду и пет стотина."   
Многа друга чуда су се десила Мухаммеду, мир над њим, или његовим посредством.(Потражити у књизи Вечна чуда-муџизе, издата од удружења Објава ислама)

Скроман живот посланика Мухаммеда, мир над њим

Ако упоредимо живот посланика Мухаммеда, мир над њим, пре његовог посланства са животом након што је почео са посланством, закључујемо да је немогуће замислити да је Мухаммед пропагирао посланство због остварења материјалних средстава, охолости, угледа или власти. Пре посланства Мухаммед, мир над њим, није имао никаквих брига нити материјалних проблема.
Као успешан трговац, доброг угледа, остварио је задовољавајуће и угодно учешће.
После посланства постао је испод уобичајног материјалног нивоа. Као објашњење образложићемо ове изјаве о његовом животу:
- Преноси се од Урве, од Аише (Бог био задовољан њоме), да је рекла Урви: „Мој сестрићу! Ми смо, тако ми Бога гледали млади месец, па опет млади месец, па опет млади месец, три млађака током два месеца дана, а да се у кућама Божијег Посланика, мир над њим, није ватра наложила. „Упитао сам" - каже Урве: -„Тетка, шта вас је одржавало у животу?" -„Две врсте хране“ - казала је - „хурме и вода. Осим тога Божији Посланик, мир над њим, имао је комшије енсарије, који су држали стоку па су знали послати млека које би нам Божији Посланик, мир над њим, давао да пијемо.“  
- Енес ибн Малик, Бог био задовољан њиме, каже:
„Посланик, мир над њим, није видео бели хлеб одкада га је Бог послао па до смрти."  
-    Аиша, Бог био задовољан њоме, је рекла:
„Постеља Божијег Посланика, мир над њим, била је од штављене коже, напуњена палминим влакнима."   
-    Преноси се од Амра ибн Хариса да је рекао:
„Божији Посланик, мир над њим, није оставио после своје смрти ни дирхема ни динара, ни роба ни робиње, нити ишта осим своју мазгу Бејда', своје оружје и земљу, коју је већ раније био увакуфио."  
Мухаммед, мир над њим, је живео овај тешки живот до смрти, и поред тога што му је муслиманска државна благајна била на располагању.
Већина становништа Арабијског полуотока је прешла на ислам пре његове смрти, и муслимани су остварили победу осамнаест година након његовог посланства.
Да ли је могуће да је Мухаммед, мир над њим, пропагирао посланство да постигне високи друштвени положај и власт?
Па ако је уживао угледни положај, и власт обично праћену добром храном, раскошном одећом, огромним дворцима и чуварима; па да ли који од ових индикатора одговара Мухаммеду, мир над њим?
Ово су неки брзи примери његовог живота који могу помоћи у одговору на ово питање:
Поред његових одговорности као посланика, учитеља, старешине и судије, Мухаммед, мир над њим, је музо своје овце, ушивао своју одећу, поправљао своју обућу, помагао у кућним пословима, посећивао сиромашне болеснике, такође је помогао друговима да ископају Хендек (опкоп код Медине) преносећи песак из њега.
Његов живот био је пример за једноставност и скромност...  
Његови другови су га волели, поштовали, и веровали су му до изненађујуће мере.
Али је он увек подстицао на то да божанственост припада само Богу, не њему лично.
Енес ибн Малик (један од његових пријатеља) је рекао: „Послникови другови нису волели никог више од Посланика, мир над њим; поред тога они нису устајали када би он дошао, јер је мрзео да му народ устаје као што су то радили други народи својим старешинама..."   
Много пре него што се појавио трачак наде за успех ислама, у почетку дугог и болног времена патње и малтретирања, дошао је Утбе, послат од неверничких вођа, Мухамммеду и његовим следбеницима и рекао је: „Ако желиш с тим чиме си дошао (исламом) новац, скупићемо ти од нашег новца да будеш најбогатији; ако желиш част, учинићемо те нашим старешином и нећемо урадити ништа без твоје дозволе; ако желиш власништво, учинићемо те нашим владарем..."
Од Мухаммеда, за узврат, није тражено ништа осим да се одрекне једног; позивања народа у ислам и обожавање једног Бога, без партнера.
Зар ова понуда не примамљује онога ко жели овосветску корист?! Да ли се онда Мухаммед предомишљао кад је примио ову понуду од неверника?
Да ли је Мухаммед одбио ову понуду као стратешки план нагађања, оставивши отворена врата за бољу понуду?
Не! Његов одговор је био: „У име Бога Милостивог Самилосног", затим је Утби цитирао следеће одломке из поглавља Објашњење:   „Ха-мим. Објава је од Милостивог, Самилосног, Књига чији су одломци јасно изложени, Куран на арапском језику за људе који не знају, весник радосних вести и опомена, - па опет већина њих главу окреће неће ни да чује."
Другом приликом, одговарајући стрицу на молбу да престане позивати народ у ислам, Мухаммедов коначан и искрен одговор је био: „О стриче, тако ми Бога, када би ми ставили Сунце у десну руку и Месец у леву, не бих оставио ову ствар (тј. позивање народа у ислам) док Бог не пресуди или се не уништи без Њега."   
Ствар није била ограничена само на патњу од малтретирања посланика Мухаммеда, мир над њим, и његових другова тринаест година, већ су неверници покушали неколико пута и да га убију.
Па су једном покушали бацајући огроман камен да падне на његову главу.
Други пут су му ставили отров у храну…  
Шта оправдава Мухаммедово, мир над њим, издржавање ове патње и жртвовање у његовом животу, чак и након што је остварио потпуну победу над својим непријатељима?!
Чиме се могу објаснити његова скромност и племенитост коју је изражавао у часовима велике славе, инсистирајући на томе да је само Бог одговоран за његов успех, не његова генијалност?! Да ли ово могу бити особине човека жељног славе и себичне природе?!

Феномен ширења ислама

На крају овог поглавља, можда је прикладно указати на важног индикатора истинитости ислама.
Добро је познато у САД, и у целом свету, да је ислам најбрже - распрострањујућа вера.
Следи неколико напомена о овом феномену:
- ислам је најбрже-ширећа вера у Америци, и он је водич за упуту и темељ опстанка многих народа... (Хилари Родхам Чинтон, Лос Анђелес Тајмс).   
- (Муслимани су скупина која најбрже расте у свету) Канцеларија за популацијске провере...
- (Ислам је најбрже-ширећа вера у овој земљи). (Гералдине Баум).  
- (Ислам је најбрже-ширећа вера у Америци)...(Ари Л. Голдман)..  
Ова појава (феномен) показује да је ислам истина од Бога, и немогуће је замислити да је овај огроман број Американаца и других различитих народа дошао до закључка да је ислам исправна вера, без пажљивог размишљања о овоме и убеђења да је права вера од Бога. Ови упућени људи долазе из различитих земаља, класе, звања и друштвеног статуса; укључујући научнике, професоре, филозофе, новинаре, политичаре, глумце, и спортисте...
Споменуте чињенице у овом поглављу, су докази за подршку веровања да је Кур'ан Божији говор и да је Мухаммед, мир над њим, прави посланик од Бога послат, и да је ислам права Божанска вера…

Друго поглавље
НЕКЕ ОД ПРЕДНОСТИ ИСЛАМА
Ислам опскрбљује појединца и заједницу многим добрима-благодатима. Ово поглавље појашњава користи које појединац добија из ислама.

1 - Врата за вечан Рај

Узвишени Бог у часном Кур'ану каже:
„А оне који верују и добра дела чине обрадуј рајским баштама кроз које ће реке тећи;..."  
Такође, Бог у Кур'ану каже:
„Надмећите се да код Господара свога заслужите опрост и Рај, простран колико су небо и Земља пространи, и припремљен за оне који у Бога и посланике Његове верују."  
Веровесник, мир над њим, нам је рекао:
„Ја, заиста, знам ко ће последњи изаћи из ватре и ко ће последњи ући у Рај. То је онај човек који ће из ватре изаћи пузећи, па ће му Бог рећи: „Иди и уђи у Рај." Он ће тада доћи до њега, али ће му се учинити да је пун, па ће се вратити и рећи: „Господару, затекао сам га пуног." Он ће му поново рећи: „Иди и уђи у Рај." Он ће опет доћи до њега, али ће му се учинити да је пун, па ће се вратити и рећи: „Господару, затекао сам га пуног." Он ће му поново рећи: „Иди и уђи у Рај, теби у (њему), заиста, припада колико овај свет и десет пута више. Такође је Посланик, мир над њим, рекао:
„Јутарњи или вечерњи излазак (у борбу) на Божијем путу, вреднији је од овог света и свега што је на њему. Дужина вашег лука или стопала у Рају вреднија је од овог света и свега што је на њему."  
Такође је Мухаммед, мир над њим, рекао, да је Узвишени казао:
„Приредио сам за своје богобојазне робове, оно што око није видело, нити је уво чуло, а није ни на ум пало човеку."   
Такође је, мир над њим, рекао: „Доћи ће најнесрећнији човек на овом свету, становник Раја, „заронио" у Рај, па ће му бити речено: „О сине Адамов, јеси ли видео несрећу икад? Је ли те задесила тешкоћа икад?" Па ће рећи:„Не, тако ми Бога, Господару, није ме задесила несрећа никад, нити сам видео тешкоћу икад!"   
Ако уђеш у Рај, живећеш срећно, без болести, бола, туге и смрти; Бог ће бити задовољан тобом, живећеш вечно, вечно.
Узвишени Бог у Кур'ану каже:
„А оне који верују и добра дела чине увешћемо, сигурно, у рајске баште, кроз које ће реке тећи, у њима ће вечно и заувек остати, а у њима ће чисте жене имати, и у дебелу хладовину ћемо их увести."  
(Молимо посетите страницу www.islam-guide.com/hereafter , за више информација о Рају и о животу после смрти.)

2 - Спас од ватре

Узвишени Бог у Кур' ану каже:
„Ни од једног неверника који умре као неверник заиста се неће примити као откуп ни све благо овога света. Њих чека патња болна и њима нико неће помоћи."  
Зато, ово је последња прилика за улазак у Рај и спас од ватре, јер ако особа умре као неверник, неће имати прилике да се врати на овај свет да поверује.
Бог је у Кур'ану споменуо шта ће се десити неверницима на Судњем дану:
„А да ти је да видиш како ће, кад пред ватром буду задржани, рећи: „Да нам је да повраћени будемо, па да доказе Господара нашег не поричемо и да верници постанемо!''
И никоме неће бити пружена друга прилика повратка, да се покаје. Божији Посланик, мир над њим, је рекао:
„Доћи ће најсрећнији човек на овом свету, становник Пакла, на Судњем дану, зароњен у ватру; па ће му бити речено: „О сине Адамов, јеси ли видео добро икад? Је ли те задесила срећа икад?" Па ће рећи: „Не, тако ми Бога, Господару.""   

3 - Права срећа и душевни мир

Праву срећу и душевну сигурност можемо постићи покоравањем наредби Вечног Створитеља овог света. Узвишени Бог у Кур'ану каже:
„Оне који верују и чија се срца, кад се Бог спомене, смирују - а срца се заиста, кад се Бог спомене смирују!"  
С друге стране, онај ко се удаљава од Кур'ана, живеће тежак живот на овом свету. Бог каже:
„А онај ко окрене главу од Књиге Моје, тај ће тешким животом живети и на Судњем дану ћемо га слепог оживети."  
Ово објашњава зашто неки људи почине самоубиство, поред тога што уживају сву удобност коју им новац може остварити. На пример, погледајмо Кат Стевенса (прешао је на ислам и сада се зове Јусуф Ислам); пре је био поп певач и понекад би зарађивао за једну ноћ више од 150.000 долара. Након што је примио ислам, пронашао је праву срећу и мир, што није могао да нађе у материјалном успеху...
Ако желите да читате приче оних који су примили ислам, посетите страницу www.islam-guide/stories , или прочитајте књигу „Зашто је ислам наш једини избор?".
На овој страници, и у овој књизи можете читати о мислима и осећајима људи који припадају различитим земљама, различитим културним подлогама и степенима образовања.

4 - Опрост свих прошлих греха искреним покајањем Богу

Када неко прими ислам, Бог му опрости све претходне грехе и лоша дела.
Преноси се да ја Амр ибн Аас дошао Посланику и рекао:
„Рекао сам Посланику, мир над њим: Пружи ми своју десницу да ти искажем послушност! - А кад ју је пружио ја сустегнух своју руку, а он ме упита: „Шта је с тобом Амре?"
Рекох му: „Желео сам један услов да поставим.“ „Чиме да условљаваш?" - Казао ми је он. „Да ми буде опроштено." - Рекох му.
„Зар не знаш, Амре, да ислам брише оно што је учињено пре, да Хиџра (пресељење из неисламског места у исламско) брише оно што се догађало пре ње и да ходочашће брише оно што је бивало пре њега?"   

Треће поглавље

ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ИСЛАМУ

Шта је ислам?

Вера ислам је прихватање и покоравање учењу које је Бог објавио последњем посланику Мухаммеду, мир над њим.

Основна убеђења-веровања у исламу

1. Веровање у Бога:

Муслиман верује у једног Јединог Бога (Аллаха), који нема ни дете а ни савезника, и нико осим Њега нема право да буде обожаван. Он је прави Бог, а сва друга божанства су лажна.
Бог има своја лепа имена и своја општа, савршена својства, и нико не учествује са Њим у Његовом божанству нити у Његовим особинама. У Кур'ану, Узвишени Бог себе описује:
„Реци: „Он је Бог-Један! Бог је Уточиште сваком! Није родио и рођен није, и нико му раван није!"  
Нико не заслужује да му се упућује молба, нити да му се покорава, нити да му се клања, осим Један Бог.
 Једино Богу припада потпуна моћ, Он је Створитељ, Господар, Управљач свиме у целом универзуму. Он управља свим стварима.
Није му потребан нико од Његових створења, а сва Његова створења се ослоњају на Њега у свим њиховим потребама. Он заиста све чује, види и зна.
Његово савршено знање обухвата све, било откривено или скривено, опште или приватно. Он, Узвишени, зна шта се десило, шта ће да се деси, и како ће да се деси. Ништа се у универзуму не дешава без Његове дозволе.
Шта Он жели било је, шта не жели није било. Његова воља је изнад воље свих Његових створења. Он је јачи од свега, и Он све може. Он је Милостиви, Самилосни, Онај који пружа највећу корист.
Један од Посланикових хадиса објашњава како је Бог милостивији према својим створењима од мајке према детету...   
Бог је далеко од неправде и насиља. Он је мудар у свим својим делима и наредбама.
Ако неко жели нешто од Бога, може да га директно замоли, без потребе да се обраћа и једном другом створењу да интервенише између њега и Бога...
Бог није Исус и Исус није Бог.   Чак је и Исус сам то одбио. Узвишени Бог каже:
„Неверници су они који говоре: „Бог је - Месих, син Маријин!" А Месих је говорио: "О синови Израилови, клањајте се Богу, и моме и вашем Господару! Ко другог Богу сматра равним, Бог ће му улазак у Рај забранити и боравиште његово ће Пакао бити; а неверницима неће нико помоћи."   

Бог није тројство. Узвишени Бог је рекао:
„Неверници су они који говоре: „Бог је један од тројице!" А само је један Бог! И ако се не окане онога што говоре, несносна патња ће, заиста, стићи сваког од њих који неверник остане. Зашто се они не покају Богу и не замоле опрост од Њега, па Бог прашта и самилостан је.
Месих - син Маријин, само је посланик - и пре њега су долазили и одлазили посланици, - а мајка његова је увек истину говорила; и обоје су храну јели. Погледај како им Ми износимо јасне доказе, и погледај, затим, њих како се одмећу."  
Ислам одбија да се Бог одмарао седми дан стварања, и да се борио са једним од Његових анђела, да је завидан и да се уротио против људског рода, или да је узео човечији лик у неком људском створењу. Ислам такође одбија да се Богу приписује било који људски облик. Све се ово сматра куфром-неверовањем у Бога.
Бог је уздигнут, Узвишени, далек сваком даљином од било каквог недостатка.
Неуморан је и не обузима Га ни дремеж ни сан.
Арапска реч Аллах значи: Господар, Један Једини Бог, Створитељ целог универзума.
И ова реч Аллах је име за Господара и Бога коју користе они који говоре арапским језиком, били Арапи муслимани или Арапи хришћани.
Ова реч се не користи за изражавање ничега осим Једног јединог Бога.
Ова реч је у Кур'ану споменута више од 2150 пута.
На јерменском језику, који је доста сличан арапском, а био је језик који је Исус, мир над њим, користио у свом изражавању,   реч Бог се односи на Аллаха.

2. Веровање у мелеке-анђеле

Муслимани верују у (постојање) анђеле, и да су они божанска-духовна створења, обожавају само Бога, покоравају се Богу и не раде ништа без Божије дозволе.
Међу анђелима је и анђео Гаврило, мир над њим, који је преносио Кур'ан Посланику, мир над њим.

3. Веровање    у свете књиге

Муслимани верују да је Бог објавио књиге посланицима као доказ и поклон људима. Између ових књига је и Кур'ан који је Бог објавио посланику Мухаммеду, мир над њим.
Бог је загарнтовао и осигурао заштиту Кур'ану од било какве промене и дистарзије-изобличења.

Бог је рекао:
„Ми, уистину, Кур'ан објављујемо и заиста ћемо ми над њим бдети!"   

4. Веровање у Божије веровеснике и посланике

Муслимани верују у Божије веровеснике и посланике, почевши од Адама и укључујући Ноа, Аврама, Ишмаела, Исака, Јакова, Исуса, мир над њима.  Последња Божија објава народу-потврда за вечну објаву - објављена је посланику Мухаммеду, мир над њим.
Муслимани верују да је Мухаммед, мир над њим,  последњи посланик којег је Бог послао.
Као што Узвишени каже: „Мухаммед није родитељ ниједном од ваших људи, него Божији посланик и последњи веровесник - а Бог све добро зна."   
Муслимани верују да су сви посланици створени људи, и да нико од ових посланика нема ниједну божанску особину, од Божијих особина.

5. Веровање    у Судњи дан

Муслимани верују у Судњи дан - дан проживљења, када ће сви људи устати - бити проживљени да полажу рачуне на основу њихових веровања - убеђења и дела.

6. Веровање    у судбину

Муслимани верују у судбину, али то веровање у судбину не значи да људи немају слободну вољу.
Муслимани верују да је Бог људима дао слободну вољу. То значи да је у њиховој моћи да бирају између доброг и лошег, и да су одговорни за свој избор.
Веровање у судбину садржи четири ствари:
1.    Бог све зна; тј. зна шта се дешава и шта ће да се деси.
2.    Бог је записао све што се десило и што ће да се деси.
3.    Оно што је Бог желео десило се, а оно што није желео није се ни десило.
4.    Бог је Створитељ свега.
(Молимо посетите страницу www.islam-guide.com/beliefs  за више информација о основним веровањима-убеђењима у исламу).

Да ли постоји други свети извор ислама, осим Кур'ана?

Да. Постоји Послаников суннет (оно што је Посланик говорио, радио или ћутњом одобрио) и он је други извор ислама.
Суннет садржи сигурно и поуздано пренете хадисе другова, о свему што је Посланик, мир над њим, рекао, урадио или одобрио.
Веровање у суннет је једно од основних убеђења ислама.

 Неки од хадиса (казивања-цитата) Посланика Мухаммеда, мир над њим:

- ("Пример за вернике у погледу њихове узајамне љубави, самилости и благости, јесте једно тело: ако се разболи један његов део, и остали делови због њега осећају грозницу и ноћ проводе бесано!")   
- ("Верници са најпотпунијим иманом су они који су најлепшег понашања, а најбољи међу вама су они који су добри (лепо се понашају) према својим женама.")   
- (''Човек неће бити верник све док не буде желео своме брату оно што жели себи самоме!")   
- (''Они који су милостиви, смиловаће им се Милостиви; смилујте се онима на земљи, смиловаће вам се Онај на небу.")   
- (''Осмехивање твоме брату је милостиња.")   
- (''...милостиња је лепа реч (упућена другоме);"   
- ("Онај који верује у Бога и у Судњи дан, нека се према своме комшији лепо односи;")   
- (''Бог не гледа на ваше изгледе и на ваша имања, већ гледа у ваша срца и у ваша дела.")   
- (''Дајте најамнику његову плату пре него што му се осуши зној.")  
           - (''Једног човека у путу обузела је жеђ, па је нашао бунар, сишао у њега и напио се. Када је изашао видео је пса како плази језик од жеђи, и једе мокру траву око бунара, па је рекао: ''Заиста је овог пса обузела жеђ, попут оне која је и мене била стигла." Па сиђе у бунар, напуни своју ципелу водом и напоји жедног пса и Бог му је указао своју благодарност и опростио му грехе. ''Божији Посланиче" - упитали су присутни – ''А имамо ли за животиње какву награду?" ''За све живо има награда." - рече он!“)
Шта ислам каже о Судњем дану?

Муслимани верују да је овај живот само припремни излет за онај (живот након смрти) живот.
Овај (овосвецки - дуњалучки) живот је испит, за сваког појединца, за живот после смрти.
Овај дан (Судњи дан) ће доћи када нестане целог универзума, и мртви ће бити проживљени да полажу рачуне пред Богом. Овај дан ће бити почетак живота који никад неће завршити. То је тај Судњи дан.
Сви људи ће наћи награду од Бога, на основу својих веровања и дела. Они који су умрли верујући да „нема бога осим Бога Јединога и да је Мухаммед Божији посланик" и били су муслимани, наћи ће своју награду и ући ће у Рај заувек. Као што је Узвишени Бог рекао:
„А они који буду веровали и добра дела чинили - они ће становници Раја бити и у њему ће вечно боравити."   
А они који умру не верујући да „нема бога осим Бога Јединога и да је Мухаммед Божији посланик" и нису били муслимани, изгубиће Рај заувек, и ући ће у паклену ватру.
Узвишени Бог каже:
„А онај ко жели неку другу веру осим ислама, неће му бити примљена, и он ће на оном свету настрадати." И каже:
„Ни од једног неверника који умре као неверник заиста се неће примити као откуп ни све благо овога света. Њих чека патња болна и њима нико неће помоћи."   
Неко се може упитати: „Мислим да је ислам добра вера, али ако ја примим ислам моја породица, пријатељи и други људи ће ме малтретирати и исмејавати. Па ако не примим ислам, могу ли да уђем у Рај и да се спасим паклене ватре?"
Одговор налазимо у претходном одломку у ком Узвишени Бог каже: („А онај ко жели неку другу веру осим ислама, неће му бити примљена, и он ће на оном свету настрадати.").
Након што је Бог послао свог посланика Мухаммеда, мир над њим, да позива људе у ислам, неће прихватити ни од кога да припада другој вери осим исламу.
Бог је наш Створитељ и наш Господар. Створио нам је све што је на земљи. Све благодати и добра која имамо су од Њега Узвишеног. И након свега овога, када особа одбије да верује у Бога, Његовог посланика Мухаммеда, мир над њим, и Његову веру ислам, праведно је да буде кажњен на оном свету.
Уствари, главни циљ нашег стварања је обожавање Бога Јединог, и покоравање Њему, као што је Узвишени рекао у Кур'ану: ''Џине и људе сам створио само зато да Ми се клањају."   
Овај живот који данас живимо је кратак живот, и неверници ће на Судњем дану мислити да је живот који су живели на земљи трајао дан, или део дана. Узвишени Бог каже:
„А колико сте година на Земљи провели?"- Упитаће Он. „Провели смо дан или само део дана"- одговориће - „питај оне који су бројали." „Па да, кратко сте провели"- рећи ће Он - „да сте само знали! Зар сте мислили да смо вас узалуд створили и да Нам се нећете повратити?" И нека је узвишен Бог, Владар истинити, нема другог бога осим Њега, Господара свемира величанственог!"  
Заиста је живот на оном свету прави живот. Није само душевни, него и телесни живот. Живећемо тамо са нашим душама и телима.
У поређењу овог живота са оним (живот после смрти), Мухаммед, мир над њим, је рекао:
''Бога ми, овај свет је у односу на будући свет само као кад неко од вас стави свој кажипрст у море - нека погледа с чиме се тај прст врати!"   
И тако вредност овог живота, у поређењу са оним, је само неколико капљица воде у односу на море.
- Како неко може постати муслиман?
Самим тим што неко, верујући, каже: „Нема бога осим Бога Јединога и Мухаммед је Божији посланик" прелази на ислам и постаје муслиман. Први део ове реченице значи (да нема истинитог бога осим Бога, и нико нема право да обожава неког или нешто друго осим Њега; и да Бог нема савезника - друга нити сина.) Да би особа била муслиман потребно је такође:
- Да верује да је Кур'ан дословно, објављени Божији говор.
- Да верује у Судњи дан (дан проживљења), да је истина и да ће доћи као што је Узвишени Бог обећао у Кур'ану.
- Да буде задовољан исламом као вером.
- Да прихвати ислам као веру - да не обожава ништа нити иког другог осим Бога.
Божији Посланик, мир над њим,  је рекао:
''Бог се радује покајању Свога роба више него неко од вас који нађе своју камилу након што ју је био изгубио у пустињи."

О чему говори Кур'ан?

Часни Кур'ан, последњи Божији објављени говор, је први извор веровања и дела сваког муслимана. Он обухвата сва питања која се тичу људи: мудрост, образовање, обожавање, односи, законодавство...итд, осим што му је главна тема веза Бога са Његовим створењима.
У исто време, помаже муслимана начином упуте и детаљима образовања за праведну заједницу, правилно људско понашање и праведан економски систем.
Примећујемо да је часни Кур'ан објављен Мухаммеду, мир над њим, на арапском језику само, тако да било који превод Кур'ана, било на енглески или на било који други језик, није Кур'ан, нити кирает (начин читања Кур'ана) од кур'анских кираета, него је превод значења Кур'ана. Не постоји Кур'ан, осим на арапском језику, онако како је објављен.

Ко је посланик Мухаммед, мир над њим?

Мухаммед, мир над њим, је рођен у Меки 570. године. Када му је отац умро, пре његовог рођења, и мајка му је умрла, мало после његовог рођења, о њему се бринуо његов стриц који је био из племићког - поштованог племена Курејш.
Мухаммед је одрастао неписмен, необразован за читање и писање, и такав је остао до смрти. Његов народ - пре његовог посланства - није познавао науку и већина их је била неписмена.
Када је Мухаммед порастао, раширио се глас о њему да је искрен, честит, поуздан, поверљив, великодушан и одан. Његова поузданост је била толика да су га прозвали - Поуздани.
Мухаммед је био на високом степену побожности, и јако је мрзео заостало стање свога народа и њихово идолопоклонство.
Када је напунио четрдесет година, Мухаммед, мир над њим, је примио своју прву објаву од Бога преко анђела Гаврила, мир над њим.
 Објава је настављена 23. године, до потпуног објављивања Кур'ана.
Одмах након што је почео са рецитовањем Кур'ана и позивањем у истину која му је објављена од Бога, он и мала скупина оних који су га следили, изложени су малтретирању од стране неверника. Малтретирање се опако повећавало, тако да им је Бог 622. године наредио хиџру (миграцију-пресељење).
Хиџра из Мекке у Медину - која лежи 260 миља западно - се сматра симболом за почетак исламског календара.
Након неколико година, Мухаммед, мир над њим, и његови следбеници су се могли вратити у Мекку, где су опростили својим непријатељима. Пре него му је дошла смрт, у 63. години, већина становника Арабијског полуострва је примило ислам.
Век након његове смрти, ислам се проширио до Шпаније западно и Кине источно.
Од разлога овог брзог и мирног ширења ислама је истина и јасноћа онога чиме се одликовало његово учење.
Ислам позива у веровање у једног Бога, јединог вредног обожавања...
Посланик, мир над њим, је био узор и пример за част, правду, милост, саосећање, искреност и храброст.
Поред тога што је био човек-људско биће, био је удаљен од свих лоших особина, његова борба била је само у име Бога и награде на оном свету.
Осим тога, поштовао је Бога и бојао Га се у свим својим делима и односима...

(Молимо посетите страницу www.islam-guide.com/muhammed  за више информација о посланику Мухаммеду, мир над њим)

Како је ширење ислама помогло у научном напретку?

Ислам наређује човеку да користи свој мозак и запажања.
Током неколико година ширења ислама процветала је дивна цивилизација и раширили су се универзитети.
Повезаношћу источних и западних идеја, нових и старих мисли, произашли су велики кораци у медицини, математици, физици, астрономији, географији, архитектури, уметности, књижевности и историји. У Европу су, у средњем веку, из исламског света пренети многи темељни закони као алгебра, арапски бројеви и концепт нуле (који је од велике важности за напредак математике).
Муслимани су обавили развој претходних уређаја који су омогућили Европи њене истраживачке путеве, као што су справа за мерење удаљености небеских тела (астролабиј), справа за раздаљину и добре навигацијске мапе.
Астролабиј је један од најважнијих научних инструмената, који су изумели муслимани и који је коришћен на западу и у садашњим временима.

 Муслимански физичари су придавали пажњу хирургији и изумели су много хируршких инструмената као што се види на овом старом рукопису.
 

Како муслимани верују у Исуса,мир над њим?

Муслимани гаје према Исусу, мир над њим, велико уважавање и поштовање, и сматрају га једним од великих Божијих посланика послатих људима. Кур'ан потврђује његово рођење од Марије, и у Кур'ан се налази поглавље по имену Марија.
Кур'ан описује Исусово рођење на следећи начин:
„А када анђели рекоше: „О Марија, Бог ти јавља радосну вест, од Њега Реч: име ће му бити Месих, Исус, син Маријин, биће виђен и на овом и на оном свету и један од Богу блиских; он ће говорити људима још у колевци, а и као одрастао, и биће честит", она рече: „Господару мој, како ћу имати дете кад ме ниједан мушкарац није ни додирнуо?" - „Ето тако" - рече - ,"Бог ствара што Он хоће. Када нешто одлучи, Он само за то рекне: „Буди!" - и оно буде.""   
И тако је, чудом, рођен Исус, мир над њим, наредбом Узвишеног Бога, као што је (Бог) створио Адама без оца. Рекао је Узвишени:
„Исусов  случај је код Бога исти као и случај Адамов: од земље га је створио, а затим рекао: „Буди!" - И он би."   
Исус, мир над њим, је за време своје посланичке мисије, донео много наднаравних чуда. Узвишени Бог нам у Кур'ану говори, шта је Исус, мир над њим, рекао:
 "Доносим вам доказ од Господара вашег: направићу вам од иловаче нешто попут птице и дунућу у њу, и биће, вољом Божијом, права птица. И исцелићу слепог од рођења, и губавог, и оживљаваћу мртве, вољом Божијом, и казиваћу вам шта једете и шта у домовима својим гомилате;"  
Муслимани верују да Исус, мир над њим, није разапет, већ је то био план његових непријатеља да га разапну, али га је Бог спасио и подигао Себи. Другог човека је учинио сличним Исусу, мир над њим, па су Исусови непријатељи узели овог човека и разапели га мислећи да је Исус, мир над њим. Узвишени Бог је рекао:
„И због речи њихових: „Ми смо убили Месиха, Исуса, сина Маријина, Божијег посланика"... А нису га ни убили ни разапели, већ им се причинило. Они који су се о њему у мишљењу разилазили, они су сами о томе у сумњи били; о томе нису ништа поуздано знали, само су нагађали; а сигурно је да га нису убили.."   
Ни посланик Мухаммед, мир над њим, а ни Исус, мир над њим, нису дошли да би променили основе веровања у Једног Бога, које су донели претходни посланици, него су дошли да потврде ово веровање и да га поново рашире.   
 Молимо посетите нашу stranicu www.islam-guide.com/jesus  за више информација о Исусу.

 Шта ислам каже о тероризму?
Ислам је вера милости и не дозвољава тероризам. Узвишени Бог каже:
''Бог вам не забрањује да чините добро и да будете праведни према онима који не ратују против вас због вере и који вас из завичаја вашег не изгоне - Бог, заиста, воли оне који су правични."  
Посланик Мухаммед, мир над њим, је забранио војсци убијање жена и деце,  већ их је упућивао да не издају, да не претерују у убијању и да не убијају новорођенчад.   

Такође је рекао:
''Ко убије штићеника, неће осетити ни мирис Раја, иако се његов мирис осећа на удаљености од четрдесет година (хода)."   
Посланик Мухаммед, мир над њим, је забранио кажњавање ватром.
Ставио је убиство као други по реду од великих греха,  чак упозорава и каже: „Прво зашта ће се пресуђивати међу људима јесте (проливена) крв (на овом свету)."   
Посланик, мир над њим, је подстицао на милост према животињама, и забранио је да се повређују, па је рекао:
„Кажњена је жена због мачке коју је затворила, па је од глади крепала и тако је та жена доспела у Пакао. Чувар је рекао - а то Бог најбоље зна: „Када си је затворила ниси је хранила, ниси је појила, а ниси је ни пустила да поједе што од земаљског биља.""   
Посланик, мир над њим, је такође рекао:
- Једног човека у путу обузела је жеђ, па је нашао бунар, сишао је у њега и напио се. Када је изашао видео је пса како плази језик од жеђи, и једе мокру траву око бунара, па је рекао: „ Заиста је овог пса обузела жеђ, попут оне која је и мене била стигла." Па сиђе у бунар, напуни своју ципелу водом и напоји жедног пса и Бог му је указао своју благодарност и опростио му грехе. „Божији Посланиче" - упитали су присутни - „А имамо ли за животиње какву награду?" „За све живо има награда." - Рече он.''  
Осим тога, када се животиња мора заклати због јела, муслиманима је наређено да користе начин који проузрокује најмање страха и боли код животиње која се коље.
 Посланик, мир над њим, је рекао:
„Бог је прописао у свему лепо поступање. И када убијате, убијајте на леп начин. Када кољете, кољите на леп начин, добро наоштривши нож и што удобније поваливши животињу коју кољете!"  
Према овим и другим исламским текстовима, радње које проузрокују страх у срцима слабих грађана, и које проузрокују рушење грађевинских објеката и поседа, бацање бомби и накажење-дистарзија невиних људи, жена и деце; су све забрањене и одвратне радње у очима ислама и муслимана.
Ислам је вера мира, милости и опроста, и већина муслимана немају никакве везе са насилним догађајима које приписују неким муслиманима. Ако један човек од муслимана почини тероризам, та особа је проглашена кршитељем исламског закона.

- Људска права и правда у исламу
Ислам даје многа људска права сваком појединцу.
Следи објашњење неких људских права које ислам штити:
 Људски живот и посед у исламској земљи се сматрају светим, свеједно била особа муслиман или не. Ислам штити част, и зато је у исламу забрањено вређање других или њихово исмејавање. Посланик, мир над њим, је рекао:
''Па заиста, ваши животи, ваша имања, и ваше части су вам међусобно свети..."   
Расизам такође није дозвољен у исламу, и Кур'ан потврђује људску једнакост, овим јаким доказом:
„О људи, Ми вас од једног човека и једне жене стварамо и на народе и племена вас делимо да бисте се упознали. Најугледнији код Бога је онај који Га се највише боји, Бог, уистину, све зна и није Му скривено ништа."   
Ислам одбија тврдње појединих људи или појединих народа о њиховој предности због богатства, снаге или расе.
Бог је створио људе једнаке, и разлика-предност између једне и друге особе је само на основу исправности њеног веровања и побожности. Божији Посланик, мир над њим,  је рекао:
„О људи, заиста вам је један Господар, један вам је отац (Адам); Арапи нису бољи од не-Арапа, и не-Арапи нису бољи од Арапа; и црвени (раса) није бољи од црног, нити је црни бољи од црвеног осим по богобојазности."   
Један од најопаснојих проблема који је заокупирао човечанство данас је расизам.
Напредан свет може да пошаље човека на Месец, али је неспособан да спречи човека да мрзи брата човека или да га убије.
Од времена Посланика, мир над њим, ислам даје живи пример за искорењивање расизма.
Годишње ходочашће (посећивање свете куће - Кабе у Мекки) у Мекки, представља право исламско братство између свих раса и свих нација; када више од два милиона муслимана, са свих страна света, дође у Мекки да обави прописано ходочашће.
Ислам је вера правде. Рекао је Узвишени:
''Бог вам заповеда да одговорно службе онима који су их достојни поверавате и када људима судите да правично судите."  
 И рекао је Бог Узвишени:
 ''... и будите праведни; Бог, заиста праведне воли."
Муслиман мора да се придржава правде чак и у сарадњи са онима које мрзи од људи.
Бог Узвишени је рекао:
''Нека вас мржња коју према неким људима носите никако не наведе да неправедни будете! Праведни будите, то је најближе честитости, ..."   
Посланик, мир над њим, је упозорио на малтретирање других, неправедност према њима, и лош поступак - злостављање рекавши: „Насиља су тмине Судњег дана!"   
Они који не добију своја права у овом животу (она која заслужују), добиће их у оном животу као што је Божији Посланик, мир над њим, рекао: ''Заиста ће те удовољити права, онима којима припадају, на Судњем дану!"

Који је статус жене у исламу?
Ислам гледа на жену, без обзира била она удата или не, као на појединца који поседује сва своја права. Она има право поседовања, право располагања над својим поседима и приходима, без икаквог надзора над њом (било од њеног оца, или мужа или неког другог).
Има право на куповање и продају, поклањање и милодар, и има право да троши свој новац како хоће. Младожања даје мехр (обавезни венчани дар жени од мужа) младој да га троши како налази за сходно, као што задржава жена своје презиме, радије него да узима човеково. Ислам позива на лепо опхођење према жени, као што је Посланик, мир над њим, рекао: ''Верници са најпотпунијим иманом су они који су најлепшег понашања, а најбољи међу вама су они који су добри (лепо се понашају) према својим женама."   
Мајке у исламу уживају велику част. Ислам наређује да се према њима опходи најбоље што може.
Један човек дошао је код Божијег Посланика, мир над њим, и упитао га:
''Божији Посланиче, ко је најпречи да се према њему лепо односим?" ''Твоја мајка" - одговорио је. ''А ко онда?" Упитао је?" ''Твоја мајка" одговорио је. ''А ко онда?" „Упитао је?“ ''Твоја мајка" одговорио је. ''А ко онда?" Упитао је?" ''Твој отац." Одговорио је.""   
(Молимо посетите нашу страницу www.islam-guide.com/women   за више информација о стању жене у исламу.

Породица у исламу
Породица - која је основна јединица цивилизације - данас трпи од распада и слабости, док исламски систем за породицу одређује права човека, права жене, права детета и права ближњих у прецизном балансу. Он узгаја несебично понашање, великодушност и љубав у оквиру добро- организованом породичном систему.
Оно што постиже постојаност сједињене породице, од мира и сигурности, има веома важну вредност; и у њега се гледа као на суштински фактор за духовни развој чланова породице.
Склад друштвеног система се постиже постојањем раширених породица , појачавање деце и бригом о њима.
-    Како се муслимани опходе према старијима?
Ретко ћемо, у исламском свету, наћи старачке домове, због тога што претерана брига човека о својим родитељима у најтежим годинама њиховог живота, представља част, благодат и прилику у којој се изражава развијање духовне бити.
У исламу није само довољно да молимо Бога за наше родитеље, него се морамо опходити према њима са безграничном милошћу, сећајући се како су нам дали предност над собом, када смо били мали и беспомоћни. Због тога налазимо значај мајки на великом степену. Када муслимански родитељи доживе старост, третирају се са милошћу, љубазношћу и несебичношћу.
У исламу, служење родитеља, је друга по реду обавеза, после обављања молитве. И забрањено је да произлази од муслимана било какво изражавање љутње, када његов отац, или мајка постану стари и тешко подношљиви; кад он није крив за то... Рекао је Узвишени :
''Господар твој заповеда да се само Њему клањате и да родитељима доброчинство чините. Кад једно од њих двоје, или обоје, код тебе старост доживе, не реци им ни: „Ух" - и не подвикни на њих, и обраћај им се речима поштовања пуним. Буди према њима пажљив и понизан реци: „Господару мој, смилуј им се, они су мене, кад сам био дете, неговали!"  

  Који су пет исламских темеља
Пет исламских темеља представља оквир живота муслимана. Састоји се од сведочења да нема бога осим Бога Јединога, обављања молитве, давање зеката (милостиња онима којима је потребно), пост месеца Рамазана и обављање Хаџџа (ходочашће-посета светог храма Кабе у Мекки) ко може (једном у животу).

1 – Сведочење да нема бога осим Бога Јединога
То је, чврсто верујући, рећи: (Нема бога осим Бога Јединога и Мухаммед је Божији посланик).
Први део значи да (нема правог бога осим Бога Јединога), и указује да не постоји нико вредан обожавања осим Јединог Бога, и да Бог нема сарадника нити сина.
Ово сведочење је једноставан израз који се мора изрећи са потпуним веровањем у његово значење, да би се прихватио ислам (као што је објашњено пре). Ово сведочење је најважнији темељ ислама.

2 - Обављање намаза - молитве
Муслиман обавља пет намаза - молитви дневно.
За сваку молитву не треба више од неколико минута да се обави.
Молитва, у исламу, је директна веза између Бога и онога који обавља молитву; и не постоји посредовање између Бога и онога који (Га) обожава.
Током молитве, онај који се моли Богу осећа унутрашњу срећу, мир и удобност, и осећа да је Бог задовољан са њим. Божији Посланик, мир над њим,  је рекао Билалу о молитви: ''Обрадуј нас са њом (молитвом) о Билале."  
Молитва се обавља ујутру – у зору, подне, поподне, после заласка сунца и увече.
Муслиман може да обави молитву било где, на пример на њиви, у канцеларији, у фабрици, на универзитету.
(Молимо посетите нашу страницу www.islam-guide.com/prayer  за више информација о молитви у исламу.

3 - Давање зеката (издвајање иметка онима којима је потребно)
Све припада Узвишеном Богу, па према томе, новац који је човеку у рукама, је аманет - поверена ствар код њега.
Оригинално значење речи „зекат" је: „чишћење" и „повећавање" заједно. Обављање зеката значи: (плаћање одређеног процента од одређеног богатства одређеним слојевима оних којима је потребно.) Процент који се даје на злато, сребро и новац који је достигао количину вредности од 85 грама злата, и који је остао у његовом поседу једну лунарну годину је 2.5 %.
Да одвојимо мали део нашег иметка, онима којима је потребно, је његово чишћење.
Исто што се дешава код окресивања биљака; та сеча подстиче нови раст. Особа може често давати милостињу, и повећати добра дела- доброчинства.

4 - Пост месеца Рамазана
Муслимани посте месец Рамазан, сваке године, од зоре до заласка сунца, суздржавајући се од јела, пића и полног односа са женама. Поред тога што пост има здравствене предности, на њега се, у принципу гледа као на основни духовни метод за чишћење личности. Лишењем човека, себе, неких овосветских задовољстава - па и на кратко време - постач осећа стварно саучешће са гладнима; као што се уздиже у свом духовном свету.
5 - Ходочашће у Мекки
Годишње ходочашће у Мекки се мора обавити једном у животу за оне који су у могућности, физички и материјално.
Око два милиона људи сваке године иде у Мекку, долазе из свих крајева земаљске кугле.
Иако је Мекка увек препуна посетиоцима, ходочашће се обавља у месецу зулхиџе (12-ти месец исламског календара).
 
Ходочасник облачи посебну, једноствавну одећу, која онемогућује било какве класне и културне разлике; тако да сви стоје једнаки пред Богом. Церемонија ходочашћа се састоји од тавафа (кружење) око Кабе седам пута, трчање између Сафе и Мерве седам пута, потпуно онако како је Хагер урадила када је тражила воду.
После тога сви ходочасници стоје заједно на Арефату  (брдо изнад Мекке), молећи Бога за све што желе; молећи Његов опрост, у призору који нас подсећа на Судњи дан. Крај ходочашћа се одликује са празником, Курбан бајрамом, који се прославља молитвом.
Овај празник, и бајрам после Рамазана, су два годишња исламска празника.
Каба је кибла (страна окретања приликом молитве) обожавања коју је Бог наредио, Авраму и његовом сину Ишмаилу, да саграде.
(Молимо посетите нашу страницу www.islam-guide.com/pillars  за више информација о пет темеља ислама.)

Долазак ислама на подручје Босне и Херцеговине
Без сумње можемо рећи да су главни узрок ислама у Босни биле Османлије. Арапи, који су долазили и до наших обала у Јадранском мору, Исмаилије у Мађарској и муслимани у Македонији, нису могли, како изгледа, да оставе у Босни и Херцеговини никаквог трага. Несумљиво можемо да кажемо да су стимуланс исламизације била османска освајања. Са Османлијама је дошла и нова цивилизација и богатији живот. Једно врло актуелно питање без обзира на време јесте питање Османлија и њихова освајања.
Пре него што објаснимо сам долазак ислама на подручје Босне и Херцеговине и подручје Балкана, да на почетку споменемо што је то било присутно пре доласка самих Турака на подручја Босне и Херцеговине. Која цивилизација и која вера је била доминантна?
У средњовековној Босни биле су присутне три вере: богумилска, католичка и православна. Већина становништва је следила богумилску веру иако јој је основа била хришћанска званична црква (католичка и православна) прогласиле су је кривом вером (херезом). Ова вера се у документима назива још и патаренском, махинејском, док је домаћи документи спомињу по нама јако познатом имену Црква босанска. Њени припадници су сами себе називали "добри хришћани".
Данас се та вера у нашем народу назива богумилска а припадници исте богумили. Босанска држава у то време је била уређена на исти начин како су и биле уређене државе у то време. На челу се налазио владар који је због тога носио назив Бан, а после тога краљ. Сви они су потицали из домаће породице Котроманића који су потекли из средње Босне.
Година 1463 је година освајања султана Мехмеда другог еф. Фатиха, чија освајања нису заобишла ни Босну. Краљ Стјепан Томашевић (1461-1463) је тражио од европских сазвезника већ раније обећану помоћ, али нико му се није одазвао. На народ се није могао ослонити јер верски прогони које је он предузимао против домаћег становниства много су утицали да му се и народ не одазове, јер су његови прогони оставили велики траг на сам народ по сваком питању.
Долази до масовног прелаза богумила на ислам, иако се то одвијало без присиле. Разлог томе је што су богумили били вековима прогањани од стране европске инквизиције и крсташких војски као и многи заједнички елементи који су били присутни у богумилству и исламу (полумесец и звезда, пост, одбојност према киповима и иконама итд.)
На ислам нису само прелазили обични људи, него прваци и великани а за њима су се поводиле и групе и примале су ислам. Са доласком Турака на наша поднебља долазе и различите културе, богатији живот, различити језици којима су се тадашњи научници итекако користили и писали на њима. Бошњаци под Османлијама добили су и нову развијену инфраструктуру. Градило се и то плански и свако онај ко би градио нешто изван плана био је санкционисан рушењем оног што је градио. У ово време је и саграђена данашња јако позната нама турска грађевина Царева џамија. Царева џамија је једна од првих грађевина изграђених у Босни и Херцеговини и прва у Сарајеву. Изграђена је 1462. године а њену изградњу омогућио је оснивач града Сарајева Иса Бег Исаковић. У данашњем облику изграђена је 1566. године а њену градну финансирао је Сулејман Величанствени.
Турци су већ у време освајања Босне испољили велику исламску толеранцију. То је наравно било у уској вези са верским начелима Кур'ана и суннета, по којима је недопустиво некоме силом наметнути своје веровање и верска убеђења. Познати амерички аутор Џон Еспосито каже да је ислам био толерантан према јеврејима и хришћанима, јер су муслимани хришћанима остављали ингеренције и аутономност да међу својим истомишљеницима односе регулишу у складу са својом вером. За време Османлија, посебно у њиховим великим градовима, живело је и успешно пословало на хиљаде мање или више имућних трговаца Грка, Јермена, Срба, Влаха, јевреја и других који никада нису оставили своју хришћанску, углавном православну, односно, јеврејску веру. Мехмед Фатих је Православну цркву заштитио 1453. године уговором са истанбулским патријархом, а исто је поступио, вероватно, и са Босанском црквом, али оригинал није пронађен. Што се тиче Католичке цркве, када је Фатих освојио Босну донео је Ахднаму 28. маја 1463. године, која је пример гаранције сигурности и заштите фрањевцима. Ахднаму је потписао након сусрета са фра Анђелом Звиздовићем у којој стоји: „Ја сам султан Мехмедхан. Нека је позната свима, уопште од простог пука, као и оделењима, ова моја властодржаћа повеља, којом босанским свештеницима указујем велику пажњу, па заповедам: споменутим и њиховим богомољама не сме бити сметње нити притиска, нека се сместе у својим богомољама, па како од узвишене моје стране, тако од мојих везира, нити од мојих подчињених, нити од мојих поданика - раје, нити од свега становништва целокупне моје државе. Споменутим нико се не сме мешати у њихове ствари нити их нападати, ни вређати ни њих, ни њихов живот, њихов иметак ни њихове богомоље. Такође, из туђине посебно у моју државу доводити људе дозвољава им се. Стога, споменутим издајем моју узвишену заповед у којој им посвећујем своју бригу и пажњу, те се кунем тешком заклетвом: Створитељем и Господаром Земље и небеса, са седам мусхафа, са великим Божјим весником (Мухаммедом), и са 124.000 посланика и са сабљом коју пашем да овоме што је написано никоје лице не сме се супротставити док год ови (Фрањевци) служе мени и мојој заповеди буду покорни. Писано 28. маја 1463. године на граници Милодража. Фатих султан Мехмед."
Ово је један од доказа којима се потврђује да није било присиле код примање вере него је свако имао право слободе. Захваљујући толеранцији на просторима тадашње Босне и даље се наставио суживот припадника различитих верских заједница. Док нису исчезли богумили и након доласка јевреја на ове просторе, коегзистирало је чак пет вера: богумилска (домаћа), исламска, католичка, православна и јеврејска.
И никада није забележено да је долазило до размирица на верској основи поменутог становништва. Од поћчетка 17. века Босански Ејалет (покрајина) престављало је најзападнију провинцију Османског царства. Из свега се може закључити да су босанко-херцеговачки муслимани староседеоци ове земље, а не дошљаци. Својевољно су напустили своју богумилску веру и примили узвишени ислам из оправданих разлога.
Босанско-херцеговачки муслимани воле своју домовину и за њу се боре, па су према томе патриоте и националисти. Приговори да су анационалан елемент немају никакве основе. Подлог тим приговорима, је то што они који их износе, разумеју под нациоанализом оно што никако не спада у овај појам. Кривица је код њих а не код муслимана велике Босне и Херцеговине.
За више информација о исламу или за оштампан примерак на енглеском језику посетите следећу страницу www.islam-guide.com
За коментаре и предлоге за ову књигу контактирајте писца А. И. Ибрахим:-Е-маил: иб@и-г.орг -тел. : (966 1) 4541065 -фаx : (9661) 4536842
-ПО Боx: 21679, Ријад 11485, Краљевина Саудијска Арабија.
За даље читање о исламу:
-Права Божија вера, Билал Филипс
-Ово је истина, Ал-Харемејн, исламска фондација
-Кур'ан и модерна наука, Маурис Букаил
-Због разумевања ислама, Абул А'ла ал-Мавдуди
-Живот после смрти, удружење ВАМИ
-Веровање спашене скупине, Мухаммед Усејмин,
-Интерпретација значења племенитог Кур'ана на енглеском језику, Др. Мухаммед ал-Хилали и Др. Мухаммед Кхан
Било коју од ових књига можете наћи на www.islam-guide.com.