Због чега је посланик Мухаммед, мир над њим, оженио Аишу, још док је била девојчица

Због чега је посланик Мухаммед оженио Ајшу док је још била девојчица
 ] Српски – Serbian – صربي [


Превод: Ервин Синановић
Ревизија: Фејзо Радончић 
Љубица Јовановић



2014 - 1436

 
﴿لماذا تزوج النبي صلى الله عليه وسلم من عائشة وهي فتاة صغيرة؟﴾
« باللغة الصربية »


ترجمة: أروين سنانوفيتش

مراجعة:
ليوبيتسا يوفانوفيتس
 فيزو رادونشيش




2014 - 1436

 
           


Због чега је посланик Мухаммед, мир над њим, оженио Аишу, још док је била девојчица

    Да ли је циљ приказивања брака са младим девојкама  као покуђесност у друштву, или је циљ нарушавање личности посланика Муахаммеда, мир над њим?
    Многи од западњака се згрожавају када чују да је посланик Муахаммед, мир над њим, оженио Аишу, нека је Бог задовољан са њом, када је она тек ушла у  девету годину, а он, мир над њим је био већ у педесетим. Многи западњаци овај брак сматрају чином силовања и не прихватају овај брак као легално исправан. Напротив многи су мишљења да је био „сексулани первезњак испољавајући своју страс на девојчици“ и овом сликом настоје да прикажу слику ислама и муслимана.
    Заиста нису упознати са стварном сликом овога догађаја и сврхом овог брака. Тај брак  је заснован на култури једног народа, што је била нормална ствар код њих у том периоду пре четрнаест векова, и нема потребе за било каквом расправом и доказивањем валидности тога брака.
    Оно на шта нам указују критичари тога брака јесте да они не маре за брак младих  девојака које се удају у деветој години  за мушкарце који су ушли у педесете године, немају ни најмањи вид бриге о томе него им је циљ да оскрнаве личност посланика Мухаммеда , мир над њим, предводника муслимана, и да подстичу друге против  њега како би му нарушили углед. А оно што умањује њихов кредибилитет, открива њихово право лице бриге о људима и правима жена. Да су имали искрене намере да причају о овом браку почели би прво да се занимају о  сличним браковима који  су се десили пре појаве ислама код арапа а после да се окрену критикама Посланика, мир над њим, напротив они су се усредочили на једну особу и приказају је као да је он дошао са нечим новим што раније није било у његовом народу, као да је он први ступио у брак са младом девојком или  као да је он једина особа која је то учинила у историји човечанства. Мухаммед, мир над њим, се родио у околини у којој је такав брак био нормална ствар, па се тако нико није осврћао на  старосну разлику супружника. Напротив то су радили и они који нису поверовали у његову посланицу, исти ти који су се борили против њега и настојали да  га убију, али никада нису узели његову старосну разлику између њега и његове супруге Аише, нека је Бог задовољан са њом, да би оскрнавили његову личност и  да би друге дигли против њега, због тога што је то било нормално код њих у том периоду, чак су се и његови највећи противници женили младе девојке као што је Аиша.
    Многа пера су остала без тинте писајући о овој  теми, а они који су бавили критиком овог брака само су себи наштетили и нису себи прибавили никакво добро, а ни неком другоме мимо њих. Због чега се критичари  Посланиковог брака са младом Аишом не окрену се критикама оних који су се борили против њега и оних који су црпели сву своју снагу да га убију, а исто су то чинили, тј. женили су младе девојке попут Аише, и у томе су претекли следбенике ислама?
    Ако је критичарима Посланиковог брака циљ  да му оспоре тај брак и подстицање других да оспоре валидност брака између човека и девојчице од девет година, такође изискује од њих да причају и о позитивним стварима које су биле за време његове мисије као Посланика.
    Да ли критичари посланика Муахммеда, мир над њим, познају устаљени обичај женидбе код јевреја?
    Такође их обавезује и то да погледају веру јевреја и шта казује њихов верозакон  о удаји младе девојчице за човека као што је био посланик  Мухаммед, мир над њим. Њихов верозакон дозвољава да ожене девојчицу која је напунила три године и један дан.
    У Старом Завету је приказана прича о женидби Ишмаила сина Аврамовог, мир над њим, а Ишмаил је син робиње која је била у поседништву његовог оца Аврама,  прича говори о девојчици од  три године. А такође је приказана и прича о  рођењу Ишака, родила га је Сара у одмаклој старости у деведесетој години живота:
    „Тада паде Аврам ничице, и насмеја се  говорећи  срцем својим: Е да се човеку од сто година роди син? И Сари? Е да ће та жена о деведест година родити?“
    „Родила је робиња то дете исте године у којој ће да умре Сара.  А Ватуило роди Ревек, Осам их роди Мелха Нохру Аврамовом.“
     „А живела је Сара сто и двадест и седам година; то су године века Сарина:“
    Када се она родила Исхак је имао  тридест седам пуних година, њена брига је била само да се брине о детету, када је напунио пуних четрдесет година оженио ју је, она је тада имала три године и тада је он приступио брачном акту са њом.
    „А Ишаку беше четрдесет година када се ожени Ревком, ћерком Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Латавниа Сирина.“
    Такође је и у Телмуду  дозвољен брак са младом девојчицом.
    Телмуд Синедрин -  опорука 50: Дозвољено је јевреју да ожени девојчицу од три године.
    Телмуд Синедрин -  опрука 54:  Дозвољено је јевреју да упражњава полни однос са дететом  док не постане пунолетно, осим у деветој години.
    Телмуд Синедрин -  опрука 11: Упражњавање секса одрасле особе са девојчицом  не сматра се  као педофилија.
    Као додатак на ово  написао је Сеид  Раби  Џозеф: „Када дете напуни три године и један дан није проблем да се упражњава са њим полни однос.“
    Из приложеног можемо да закључимо да се у верозакону јевреја сматра да човек може да упражњава полни однос са девојчицом од три године и то се не сматра неморалним чином.

    Дозвола брака са девојчицама у Европи
    Познато је да је брак са малолетницама био присутан  и у Европи. Све ово поткрепљују бракови владара и краљева са малолетницама  у дванаестом веку у циљу оснивања алијанси - савеза који обухвата дугорочно примирје на обе стране. У то време је била краљица девојчица  Унјас  у Француској,  жена од једног  од краљева Британије  краља Алексјијус  други и краља  Андриникус први.
    Вилиам Тур је мишљења да је Унјас  била у осмој години када је дошла у Цариград, а Алексисјус је тада имао тринаест пуних година.   А када се томе дода још да је жена Алексијуса Кемнуса имала свега дванаест година, и да је постала краљица у тринаестој години, удала се за принца Кудса Белдевин трећег, удала се а није волела Марију Мађаркињу због  Енџлуса другог, а тада је имала девет година.
    Брак Унјасе није био необична ствар у том периоду, чак је било познато да су младенци ишли  на путовање у Цариграду у кући мужа који је имао велики  углед  у друштву.    Тако да је прихватио  да наврши тринаест година а Алексијус као краљ, поставио је као свог заменика  братића од оца Андруникуса  (родио се 1118. године, тада напунио шездест и пет година), Алексијус је преузео  ту  позицију силом, затим је оженио Унијас, уркос томе што је између њих била старосна разлика педест година.
    Овај пример нам јасно говори да су се у Европи владари и поглавари  женили  девојчицама, чак иако су залазили у дубоке шездесте године, што је био случај и у другим  покрајинама и цивилизацијама.
    Када све сагледамо долазимо до закључка да су се и у Европи  удавале девојчице за много старије мушкарце и није се наилазило на проблеме и на осуђивања таквих бракова, а то је било пет векова након  Посланикове смрти.

    Подударност година у многим земљама у којима младе девојке могу да ступе у брак и могу да имају полни однос.
    Неосврћући се на обичаје Европе у  средњем веку и сагладавајући ситуацију у нашем времену после четрнаест векова након женидбе Посланика, мир над њим, са маленом девојчицом Аишом,  нећемо да се изненадимо ако приметимо да се  и  данас девојке удају у раном девојачком добу у многим деловима света. Основао сам организацију  „Аверт – Аверт“,  то је светска хуманитарна организација, задатак организације је да  помаже оне који су оболели преносивим вирусом   ХИВ – сиде. Тренутно њено седиште  је у Сједињеним Америчким Државама. Њени су циљеви да искорени ову болест  у свим деловима света и на том је пољу концентрисана.
    Објавио сам на њеној званичној страници  најнижи просек година у којем се девојке удају.   Многе државе  раде на сексуалном одгоју омладине. Тако имамо нпр. Јапан и Аргентину где је законски дозвољен секс за тринестогодишњаке. Док је у Канади до 1890. године био дозвољен секс са дванестогодишњацима.
    Слично је било је у Мексику, секс је био дозвољен дванестогодишњацима. Такође је било дозвољно  на Филипинима, и у Шпанији.   Такође и на Кипру ,   док је у Јужној Кореји  секс  дозвољен тринаестогодишњацима, а у Боливији је секс дозвољен особама тек након што постану пунолетне тј. када напуне осамнаест годна.
    И после четрнаест векова  након женидбе Посланика, мир над њим, са младом Аишом, те ствари се дозвољавају на нивоу извршне власти у држави. Такође можемо да приметимо да државе које дозвољавају упражљавање секса са  девојчицама у раној зрелосној доби, да су у питању државе које се разликују по обичајима, по друштевеном уређењу и да се налазе на различитим деловима света.
    Ако се то дешава данас због чега се одбија брак мајке правоверних Аише, нека је Бог задовољан са њом, и зашто јој се ускраћује поштовање када је она једна од најбољих жена.
    Није могуће, а није ни реално да се присиле друге нације да следе идеју запада и Америке у вези са стварима које су прихватљиве у друштву и у вези са стварима које нису прихватљиве у друштву. Нарочито да не може да се прича о томе шта је било пре четрнаест векова.
    Напоменули смо да смо поставили извештај о најнижој граници удаје младих девојака у свету на страници  „Аверт - Аверт“.  У самој Африци  од државе до државе се разликују најниже границе старосне доби за дозволу брака и упражњавања секса као одрасла особа.
    Сагледаћемо то кроз различите покрајине:  У Вилајет Мејсури,  Јужна Каролина дозвољава се полни однос  у четрнаестој години, док у Аризони, Калифорнији,  Северни  Дакутиј, Орегон, Тиниса, Висконсин, не дозвољавају секс пре осамнаесте године.
    У Канади се озбиљно ради на овом пољу, чланови парламента  комуницирају преко инетернета и траже да се прекине са овом праксом због огромних последица.
    Када сагледамо аргументе нема логике да  се критикују друге нације које се не слажу са западњачком културом  или са америчком, због тога ако имају дугачији погледе у вези са најнижом границом за брак са девојчицом. Чак у самој  Америци ова граница се разликује од државе до државе. Њихова теза критиковања брака који се десио пре четрнаест векова је предмет за исмејавање, јер  немају аргумената када причају о тој теми.  Чак и на западу долази до промене и до мењања доње границе за дозволу брака и упражањавање секса . 

Једно од тих писама
Поштовани,
    „Пишем вам да бих изнео своје мишљење о доњој граници старосне доби у којој може да се ступи у брак и у којој може да се приступи упражњавању секса. Зато што је приметно да се та потреба повећава у раздобљу од четрнаесте до шеснаесте године. Ограничавање границе за сексуалном слободом  је повећавање сексуалне агресивности и опасан је потез и то може да погорша стање младих док буду ишчекивали ту границу која им дозвољава секс.“
    Када погледамо историју можемо да видимо законски када девојка бива пунолетна и када јој се дозвољава секс или брак, приметићемо да је то десет до тринаест година, то је било средином деветнаестог века.
    Такође Американци морају да буду упознати  да је доња граница старосне доби за упражњавање секса била десет година у Великој Британији и Сједињеним Америчким државама до 1885. године, шта значи да је девојчица којој је дозвољен секс са одраслом особом била старија  једну годину од Аише, када је ступила у брачне воде са Послаником, мир над њим, пре тринаест векова када је ово било дозвољено у пометнутим земљама. 
    О овоме је писао Стивне Робертсун: „ Десио се сканадал након објављивања књиге  аутора Стид, у којој открива трговину младим девојкама у Лондону.  Ове кампање су постале део борбе  које су вођене појавом белог робља  у Сједињеним Америчким државама. Настао је скандал  у Британском парламенту када су покушали да помере доњу границу  од десет година  на шеснаест година. Овај потез  је скренуо пажњу  појединим Американцима да у влади поставе закон  унутар државе о сексуалној слободи.“
    Такође би требало да западњаци и  Американци буду упознати са кампањом борбе против алкохолизма међу хришћанкама  од 1885. до 1990. године у циљу подизања свести о сексуалном одгоју. У многим државама у Америци  доња граница за ступање у сексуалне односе је била старосна доб од десет година. Док је доња граница за ступање у сексуанлне односе од седам година била у Делверу. 
    „Заиста је ово дан у коме се види сјај среће у краљевској палати. Ово је један од најсрећнијих дана у моме животу...  Заиста је ово прекрсано да можеш да ожениш девојчицу која још није стасала у девојку.“
Рекао је Весил Ионеску  у центру  за јавну политику Рома: „ Принцеза је добровољно пристала на брак,“ такође, она је испуњавала краља срећом и позитивном енергијом, ништа се није радило што би било против њене воље. Обавеза нам је да чувамо нашу традицију због индетитета да нам се не би изгубио траг. Нема нико право да нам мења традицију једног народа.
    Да ли је могуће да се осуђује брак  који се догодио пре 1400 година са правилима и законом из тог периода.
    Дакле након подробне студије долазимо до непобитних чињеница да је америчкој девојчици био дозвољен брак и секс у десетој години  пред крај деветнаестог века. Што нам говори да су надлежни дозволили брак и полни однос девојчици од десет година, а то је за годину дана више од Аишиних година када је ступила у брачне воде са послаником Муахммедом, мир над њим, пре тринаест векова. Док  је у појединим државама у Америци та граница била свега седам година, где се дозвољавао брак и секс са девојчицом, што је за две године мање од Аишиних година.
    Након напорне студије долазимо до непобитних аргумената да је доња граница дозволе за брак и упражњвање секса са девојчицом дванаест година или тринаест у многим државама света, а многе од тих држава су Западног система или су хришћанске државе.
    Ова студија побија све критике против брака посланика Мухаммеда, мир над њим, са младом Аишом, нека је Бог задовољан са њом. Нарочито критике оних који су дигли прашину око овог брака и оних који су друге подстицали да умањују углед посланика Мухаммеда, мир над њим, чак су казали неистину да је Он присилио  нашу мајку правоверних  Аишу на брак.
    Њихов главни ослонац у критици Посланиковог брака је било незнање западњака о доњој граници старосне доби у којој се дозвољава брак младим девојкама на западу и у другим државама које нису муслиманске, и то им је био један од начина испољавања непијатељства према исламу и према његовим следбеницима. Све је то показатељ њихове мржње и лицемерства оптужујући муслимане за исту ствар коју и они сами  раде.

Закључак
    Ова врста брака са младим девојчицама није престала ни у  двадесет првом веку. Ова врста брака је раширена у многим заједницама Европе и хришћанским заједницама у двадесет првом веку. Због чега се онда улаже толико труда око брака Посланика Мухаммеда, мир над њим, који се десио пре четрнаест векова.
    Ове јасне чињенице обарају све аргументе којима се диже прашина и откривају се њихове скривене намере које су наводно користили у борби за права жена, како би приказали да се Западне заједнице суосећају са младом Аишом која је према њиховим наводима присиљена на брак са човеком који је загазио у педесте године и који је по њима ушао у дубоку старост.
    Да би детаљно одговорили онима који критикују Послаников брак са младом Аишом која је тек навршила девет година морамо да споменемо који су били циљеви тог брака да би сви могли да разумеју и да не би коме остала некаква нејасноћа у вези са овим браком.
    Да ли су познавали Арабијски полуоток пре четрнаест векова?
    Морамо да скренемо пажњу да разумевање западњака у двадесет првом веку не може да докучи разумевање и стварну слику источњака у шестом веку. Огромна је временска разлика између ове две цивилизације, а такође је велика разлика и у идејном, културном и стратешком положају између тих цивилизација... Ова тачка је веома битна и мора да се  призна њена важност. Не треба да се олако доноси суд о источњацима по питању ове ствари поготово након четрнаест векова, јер се не добија јасна слика о томе,  и јер се гради на  култури секулариситчког запада у двадест првом веку. Они не могу да причају о томе, осим да се посвете изучавању тих култура пре  четрнаест векова и тако једино могу да открију да су тада постојали поводи за ту врсту брака у прошлости.     Како год погледамо ти поводи за ту врсту брака са младим девојкама нису престали ни дан данас. 
    Удаја девојчица у Африци млађих од десет година.
    Да би приближио слику  онога о чему причам нарочито да бих то представио западњацима, неопходно је да споменем оно што се дешава са  девојчицама од девет година у Америци  и девојчицама од девет  година у  Африци.
    Данас су се девојчице у Америци навикле на благостање, опуштеност и  играње, јер им то тренутна ситуација омогућава па могу тако да уживају. Док је девојчица у Африци навикла да чува  ситну стоку од најранијих дана. Становништво се напаја водом из бунара, а понекад може да се деси да морају да пређу велику удаљеност да би опскрбили себе и своју породицу водом, и то најчешће раде девојчице. Такође та малешна цурица је спретна као домаћица да нема разлике између ње и одрасле жене, такође она чисти кућу и помаже на њиви, и у другим пословима које она обаваља одговорно, све то је чини великом особом иако је она још дете.
    Ови послови које обавља девојчица у Африци  у двадест првом веку чине је зрелијом особом и способном да буде одговорна за кућу када јој мужа није ту.  Док на Западу имамо сасвим другачију слику девојчице која се навикла на лагодан живот  без неке одговорности.  Тако да је девојчица у Африци  способна да се брини о девојчици на Западу упркос томе што су истих година.
    Шта онда рећи о девојчици Арапкињи од пре четрнаест векова када су живели у сличним околностима какве су сада у Африци у погледу обавеза и одговорности. У то време девојчица код Арапа је већ у седмој, осмој години уживала у одговорности која јој је понуђена као што данас девојчица у Африци исто то осећа.   Није могуће да се таква девојчица пореди са девојчицом са Запада која не зна шта је одговорност. Што нам  указује да је нелогично да се пореди девојчица са Запада из двадесет и првог века са девојчицом од пре четрнаест векова и да се доносе аналогно закључци, јер ти њихови закључци неће имати своју  вредност и не пружају никакве адекватне резултате. Од  западњака се  тражи да разматрају грађу девојке које брже сазревају у топлијим крајевима у односу на девојке које спорије сазревају у хладнијим крајевима.     Код  девојака које брже сазревају  груди и почињу раније да им расту, док у хладнијим подручима девојке касне у развоју и обликовању женствености и не дозвољава јој такво стање да ступи рано у брак.
    Ово је стварна слика која нам описује девојку на Арабијском полуотоку пре четрнаест векова. На Арапском подручју девојке су у раној младости сазревале, и критичари покушавају да аналогно дођу до неких закључака како би критиковали брак Посланика Мухаммеда, мир над њим.
    Енглески оријенталиста Будли је доживео унука  Томаса Будлија: Основао је библиотеку која носи  назив по њему Будли. Издао је неколико књига од њих су следеће: „Ветар у пустињи“, „Посланик“и  издао је још четрнаест томова других писаних дела... Нако што је посетио Арапски полуоток и након што се вратио у својој домовини казао је: „ Аиша је била девојчица у зрелој доби, јер Арапкиње брзо сазревају. Удаја младих девојака је и дан данас пракса ставновника Азије  и источне Европе, такође је то нормална ствар и у Шпанији и Португалу, тј. да се удају младе девојке!
    Енглески историчар је још додао: „ Након што је крочила у кућу Мухаммеда, сви су осећали њено присуство. То је била млада девојчица које је знала како да поступи са својим мужем, своју личност је формирала у његовој  кући која је била уз џамију.“

    Нема бољег труда и подстицаја од страсти
    Женидба Посланика, мир над њим, са младом Аишом, нека је Бог задовољан са њом, није била његова идеја ,  урадио је то на предлог Хавле бинт  Хаким.  Да би ојачао и учврстио своју везу са Послаником, мир над њим, отац Аише, Ебу Бекр прихватио је драге воље да уда своју ћерку за Посланика, мир над њим. Ебу Бекр је био од веома важних личности у ширењу ислама, и био је најближи Посланику, мир над њим. Био је први халифа муслимана након смрти Посланика, мир над њим.     Не смемо олако да приведемо ову тему крају, већ морамо да је детаљно појаснимо. Посланик  је оженио Аишу на предлог једне од жена Посланикових другова, овај доказ би требао да буде довољан онима који се занимају  Посланиковом женидбом са младом Аишом – мајком правоверних, што нам указује да је то тада била нормална ствар у њиховом друштву. Жена то није сматрала повредом својих права или прислом на брак без њене воље како се промовише токсичним пером.
    Посланик, мир над њим, није могао да одбије  тај предлог, јер је то била девојчица од најбољег његовог пријатеља, а и уједно он му је био најдражи међу његовим следбеницима. Због преданости и посвећености Посланику, мир над њим, и јачања односа између њих двојице није  могао да одбије предлог да ожени ћерку Ебу Бекра.
    Не смемо да приведемо ову тему крају док не појаснимо све детаље у вези са овим браком, пре него што је Посланик, мир над њим, затражио Аишу, нека је Бог задовољан са њом, она је била заручена за другог човека по имену Џубјер ибн Мут’им ибн Адиј. Ово нас поново доводи до закључка да је брак са младим девојкама био део културе и није био редак случај у том периоду или поступак чија би валидност могла да се  негирала. 
    Како год сагледамо Аиша је профитирала удајом за Посланика, мир над њим, јер јој је удајом за Посланика, мир над њим, порастао њен углед. Био је упитан Посланик, мир над њим, ко му је најдражи од жена па је одгворио да му је најдража Аиша, па је затим упитан ко му је најдражи од људи па је рекао да му је најдражи њен отац Ебу Бекр .                              
    Послаников брак није био илузија нити пуко задовољавање страсти као што неки  желе да тако прикажу. Напротив тај брак је имао своје циљеве и смернице. Да је Посланик, мир над њим, желео да удовољи својој страсти то би учинио када се први пут женио у двадест и  петој години. Већ је тада оженио Хатиџу, нека је Бог задовољан са њом, која је била старија петнаест година од њега и за време њеног живота  није имао другу жену поред ње. Ако му је био циљ удовољавању страстима женидбом после њене смрти зашто је онда оженио  Севду бинт Зем’ате старицу од осамдесет година којој је муже умро, него је хтео да јој прибави добро и да је заштиту  и да буде пример муслиманима како треба да се поступи са старијим удовицама.
    Упркос свему, Послаников брак са младом Аишом је био од велике корист за ислам и за муслимане. Њена младост јој је понудила оно што није другим женама, могла је брзо да памти и напајала  се знањем о вери са извора. У наслеђе јој је Посланик, мир над њим, оставио знање, које је после учинило да она буде један од главних извора ислама, а то потврђује чињеница да су и старији и млађи угледни учени људи долазили код ње и распитивали су се о многим прописима вере.  Она је један од највећих исламских правника у исламу. Није била упитана о некој ствари, а да није одговорила и више него што је била упитана.
Четвртину шеријатских (правних) прописа је баш она доставила ширим муслиманима.
    Посланик, мир над њим, је стремио да она буде најчвршћи извор у преношењу знања, после његове смрти.  Она је била млада девојка која је била обдарена интелигенцијом и  чврстином памћења , што је Посланику, мир над њим, улило велику дозу смираја да ће се исламско знање пренети након његове смрти.
    Једина жена у чијој је кући Посланику, мир над њим, долазила објава је њена кућа. Што је велики показатељ да се хтело од ње да буде она која ће причати о Божијој књизи онако како је Он задовољан.     Многи су  се окористили од њеног знања за време владавине Ебу Бекра. Док су многи тражили њено мишљење за време владавине  Османа, Алије и Муавије, нека је Бог задовољан са свима њима заједно. Остала је тако неприсушни извор ислама све док није умрла.
    Каже доктор Сеид Ел – Афгани : „ Провео сам године изучавајући живот Аише, нека је Бог задовољан са њом. Изучавао сам толико да сам закључио да њен живот не може да се испита, јер је  оставио велики траг у исламу. Подстичем сваког појединца да изучава њен живот, јер је то једно неописиво искуство. Ко год се усаврши у једној науци од наука шеријата (исламског права) или у некој световоној  науци  неће наћи осим чуда у достигнућу Аише. А још више може да привуче пажњу да је њен извор са којег је пила чисто знање пресушио када је имала свега осамнаест година тј. када је преселио њен муж, Посланик, мир над њим, на бољи свет.“

Тренутак истине
    Морамо да напоменемо да они који су црпели последње атоме енергије у оптуживању брака посланика Мухаммеда, мир над њим, да су им извори били неутемељене чињенице незналица. 
    Они покушавају да се суосећају са Аишом приказујући је као девојчицу из Америке у двадесет првом веку којој је отето детинство. Када сагледамо ситуацију можемо да схватимо да су околоности различите у оба случаја. Несхватљиво је да се аналогно доносе закључци о девојчици која је живела пре четрнаест векова на истоку са девојчицом  са запада у двадесет првом веку. Нема логике да се прави аналогија како оне поступају, јер ће то да доведе до погрешних закључака.
    Свима је иста преокупација како да критикују Посланика, мир над њим, који је живео пре четрнаест векова што се није оженио на начин како је устаљено на западу.
     Нелогично је да намећу своје принципе свима, а тек генерацијама које су иза нас јер нису живели са њима и нису им давали потпору у било чему, а чак нису ни били део оснивања њихових заједница.
    Не смемо да заборавимо да напоменемо да критичари Посланиковог брака имају велике пропусте у њиховим студијама у којима осуђују његов брак са младом Аишом. Они нису спомињали бракове „ малолетница“ на Западу који  су склапани неколико стотина година после смрт Мухаммеда, мир над њим. Заборавили су да напомену да је доња граница старости да би се девојчица удала код Јевреја три године и један дан. То су чињенице које побијају њихове неаргументоване доказе и указују на високи углед Посланика, мир над њим, од свега онога што су они својим рукама припремали против њега.
    Приликом припремања ове студије нисам заборавио да споменем и друге Посланике који су ушли у дубоку старост, а  такође су женили младе девојчице. Споменућу случај послника Давида, мир над њим. Био је већ у дубокој старости и био је болестан јер је стално осеђао хладноћу и није могао да утопли тело упркос великом броју одеће коју је облачио.
    Преноси се од Сефера првог краља: „Загазио је  краљ Давид у дубоку старост, огртали су га одећом, а није успевао да угрије тело. Те му рече један од његових робова, да му потраже девицу како би она пружила њиховом владару топлину тела. Бацили су се на задатак да нађу Краљу лепу девојку, тражили су у свим покрајинама земље Израил , нађоше Ибшиџ Еш – Шевнимије и доводоше је  краљу.“
    Овај цитат побија њихове аргументе. Посланик Давид, мир над њим, је био у подмаклим годинама, напротив он је био оронули старац који је оболео од хладноће и није могао да угрије своје тело, па су му они потражили девојчицу узраста неких десет година како би му она пружила ту топлину тела, како нам њихови извори говоре о том догађају.
    Зашто онда критичари ислама не погледају и другу страну па онда да донесу суд о свему томе.     Брак Посланика, мир над њим, сматрају као чин силовања који је опседнут сексом. Онда зашто западни медији  не причају о браку Давида, мир над њим, и зашто не дижу прашину као што утичу лоше на  брак Мухаммеда, мир над њим, са младом Аишом?
    Повод дизања ове прашине око брака Мухаммеда, мир над њим, је свима познат! Није циљ да се брани право жене или  слично томе, већ је циљ да се ислам прикаже у што лошијем светлу. Због ове пропаганде многи су замрзели ислам и његове следбенике. На нама је обавеза да доставимо људима истину и да скренемо пажњу на оне који су дигли пропаганду против Посланиковог брака са младом Аишом без неоснованих аргумента.