Ислам против тероризма

Прелепа књига под називом: "Ислам је против тероризма", је сачињена од предавања познатог исламског учењака Халида Јасина иначе некадашњег хришћанина из Сједињених Америчких Држава, која је одржао у Аустралији, Америци и Европи. Халид Јасин је 1965. године прихватио Ислам и касније се у потпуности посветио изучавању Ислама и других религија. Свршеник је исламског Универзитета у Меки, путује и предаје по целом свету а данас живи и ради у Британији. Оснивач је удружења чијим је разлогом на хиљаде људи прихватило Ислам. Свако његово предавање оставља дубок утицај на публику. Уверите се и сами. Ово је четврта књига из серијала од десет књига које ћемо овде објавити.

اسم الكتاب: الإسلام يناقض الإرهاب


تأليف: خالد ياسين


نبذة مختصرة: كتاب مترجم إلى اللغة الصربية، وهو عبارة عن محاضرة، ألقاها الشيخ خالد ياسين - الداعية الأمريكي -، يرد فيه عن الشبهات التى تثار حول الإسلام، وأن الإسلام دين يرفض الإرهاب ويناقضه.

ИСЛАМ ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА

< sebrian>

Халид Јасин





Превод: Љубица Јовановић
Рецензија: Фејзо Радончић

 
الإسلام يناقض الإرهاب


خالد ياسين




ترجمة: ليوبيتسا يوفانوفيتس
مراجعة: فيزو رادونشيش     

 


ИСЛАМ ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА


Они желе да утрну Божијио светло устима својим, а БОГ ће да учини да светло Његово увек буде, макар криво било неверницима. (Кур'ан, поглавље Ес-Сафф, одломак 8)
Захвалан сам Узвишеном БОГУ за Његову велику благодат што нас је учинио муслиманима у овим временима и у овим условима, у овом делу света, где имамо праву могућност да се супроставимо речима неверства и многобоштва а да уздигнемо Божију Реч да буде горња; да  прогласимо Ислам као систем и што можемо без икаквг компромиса јавно да кажемо да је Ислам најбољи пут; што можемо да станемо насупрот фараона и њихових људи и рећи им: "Ла илахе иллАЛЛАХ, Мухаммедун Ресулуллах!"  Што им без икаквог страха можемо рећи да је Ислам бољи пут од њиховог пута, да им кажемо оно што је БОГ рекао: "Доиста, једини систем који је БОГ одабрао за људе је Ислам."


Имамо слободу да практикујемо Ислам
Ми муслимани који живимо у западној култури, у државама на Западу, ми муслимани који живимо као мањина, најбогатији смо муслимани. Ми смо најздравији муслимани, ми смо најобразовнији муслимани, ми смо најслободнији муслимани, али нажалост – ми смо најслабији, најстрашљивији и најтиши муслимани. Због тога што је стање муслимана и Ислама трагично. Муслимани у многим арапским државама не могу тек тако да устану и да кажу било шта. Ни једну једину Реч! Не могу чак ни да се окупљају као ми. Џамије у тим земљама нису БОГА ради! Џамије су у рукама тирана, оних које је неко други одабрао да предводе муслимане, оних који су смутљивци, грешници и насилници. Ти смутљивци, грешници, насилници, лицемери – убили су више муслимана него владе свих неверничких држава заједно! Тирани! Одабрани од стране неверника, у затворе су бацали, мучили и убијали више муслимана у задњих 100 година него све неверничке земље заједно. Неки од вас су побегли из тих земаља или су истерани из њих. Дошли сте на Запад заветујући се БОГУ, док сте били на броду или авиону: ако дођете на сигурно место – практиковаћете Ислам. Али, кад сте дошли и БОГ вам је дао сигурност, не радите ништа осим што дођете у џамију и што клањате. Ништа више… Ето, о томе морамо да разговарамо.

Нећемо да се бранимо од нечега што нисмо
Не, Ислам није терористичка вера! Муслимани нису терористи. Ислам није фанатична вера, нити смо ми фанатици. Ислам није екстремистичка вера, нити смо ми екстремисти. Ислам не дозвољава самоубиство, нити ми подржавамо бомбаше самоубице. То је потпуно јасно. Али, то није главна тема. БОГ ће неверницима да наплати то што говоре. Он је већ рекао: Они настоје својим устима да угасе  Божије светло…
Како „устима“? Оговарањем, лажима, извртањем истине и информација, употребом медија широм света: новинама, магазинима, биоскопима, радиом. На сваки могући начин шаљу речи, слике и звуке… На то се мисли у ајету. Они чине све што могу, не би ли ушли у срца муслимана, не би ли их парализовали, заплашили, утишали, а остатку света рекли: “Ислам и муслимани су прљави, зли, подмукли… Желе да вас убију! Желе да доминирају светом. Они су попут куге. Они су као пацови! Зато морамо да их се чувамо!”

Ћутња је пристанак
Кад су уништили муслиманске земље и кад су ушли у муслиманске државе и опљачкали муслимане, немуслимани у тим земљама не говоре ништа осим следећих формулација: "Ма, то су само пацови. То су терористи и фанатици. Морамо некако да их контролишемо!" То они раде. Али, већи проблем је у овоме: ми муслимани смо са њима! Са њима радимо, са њима се школујемо, са њима живимо. Они уче нашу децу. Са њима једемо, смејемо се са њима. Уживамо у њиховој цивилизацији. Од њих тражимо азил и заштиту. Мењамо своја имена и спуштамо своје главе, као да говоримо: "У праву сте у вези са свим што говорите о нама. Све док мени лично не браните да уживам у вашем друштву, у реду је!"
Ћутња је пристанак. Момак дође и запроси твоју ћерку. Он ти се не свиђа, није добар. Али, он те пита за њену руку, у њеном присуству, а ти ништа не кажеш, нити она ишта каже, то значи да прихватате! Тако, муслимани који не кажу ништа, својим ћутањем све прихватају. Својом ћутњом су постали део система. То значи да сте додати на листу људи који подржавају оно што они говоре.
Међутим, ако радимо нешто друго осим ћутње, не значи да требамо да се понашамо као криминалци. Не, ми немамо право никада да се понашамо као криминалци. Немамо право да прекршимо закон, немамо право да се понашамо онако како се није понашао Божији Посланик, мир над њим. Немамо право да их псујемо, нити да их јавно понижавамо. Немамо право да им бацамо бомбе, да их пљачкамо, или да не поштујемо друштвене законе! Немамо право на то! Јер, Посланик, мир над њим, ни својим асхабима (друговима) који су учинили хиџру (пресељење) у Абесинију није дао то право! Отишли су краљу који је био хришћанин , многобожац, али им није допустио да му откажу послушност у цивилним законима. Није им дао права да га понижавају. Зато, ја ни на који начин не наводим муслиманску мањину да јавно крше цивилне законе и да се не понашају као нормални грађани. Али, морамо да користимо своја индивидуална права, своје ресурсе, свој лични глас, личну подршку, али и колективну свест да кажемо: "Не! Ми не подржавамо ту политику! Не, то што говорите је лаж! Не! Ислам је систем којег је БОГ успоставио, Кур’ан верификовао, Посланик, мир над њим, га практиковао и Ислам је бољи пут! Муслимани су светиња једни другима. Њихова крв је света. Проливање муслиманске крви и окупација њихових земаља је криминални чин..."

Питање тероризма је сувишно
Не морамо да расправљамо о теми попут: „Ислам против тероризма“, јер ислам не подржава ништа друго до самог себе. Ислам је потпуна преданост БОГУ према правилима монотеизма и повиновање његовим прописима. Без икакве резерве – потпуна преданост. То је Ислам. Ислам има своје изворе, који се до Судњег дана неће променити: Кур’ан и суннет (праксу Посланика). То је једно. А тероризам је нешто сасвим друго.
Да бисмо о овој теми објективно говорили, морамо да дефинишемо значење речи тероризам. Нико не може да прави сопствене дефиниције тероризма, које се разликују од места до места. Јабука је јабука у Кини и не претвара се у поморанџу у Америци. Не може председник Америке, Европске Уније, Аустралије, или било које државе, да мења значење речи тероризам у складу са његовим идејама. Ради се о јасној дефиницији. Узмите било који енглески речник. Узмите Вагнеров, Вебстеров, Оксфордов, најјаче класичне речнике и видите шта је дефиниција речи тероризам. Не ради се о дефиницији која је настала пре 70 година, или пре 50 или 20 година, нити о дефиницији коју дају Американци, Британци, Аустралијанци, Французи или Немци... Не, него проучавамо дефиницију тероризма која у овим речницима важи већ 200 година. Слушајте пажљиво дефиницију тероризма, јер ћемо након тога споменути неке ствари које су учињене у задњих 200 година, од када је настала дефиниција, па ћете ми рећи да ли се ради о тероризму или не.
Дефиниција тероризма: Тероризам је чин намерног спровођења систематских напада и агресије над индивидуама и местима са људском популацијом, са намером ширења страха.

Политизовање тероризма
Уједињене нације и државе Г-8 (најразвијеније државе на свету) су политизовале овај термин и његову дефиницију. У задњих 30 година су направили специјалну дефиницију тероризма. Али, идемо 200 година уназад, па да видимо шта се то дешавало...
Како будемо одмицали са темом, желим да сабирате бројеве које будем спомињао. Ти бројеви ће вам рећи ко је био терориста у ових 200 година. Навешћу вам број људи који су систематски масакрирани, ликвидирани или елиминирани на било који начин.

Геноцид у Јужној и Северној Америци
Започињемо инвазијом на Јужну Америку од стране Португалаца и Шпанаца. То је било у 18. веку. Систематски су поклали и елиминирали 56 милиона људи у Јужној Америци, да би преузели контролу над тим континентом. Данас га држе под контролом. Замислите 56 милиона! Како су то урадили? Намерним спровођењем систематских напада и агресије, војском и оружјем, над индивидуама и местима са људском популацијом, са намером ширења страха. Шта је то? Дефиниција тероризма. Споменимо Кристофера Колумба, заступника шпанског краља Фердинанда и његове француске проститутке, краљице Изабеле. Дат му је крунски накит краља Фердинанда и краљице Изабеле. Продали су га неким јеврејским трговцима, коју су саградили бродове, са намером да крену на пут према земљи коју је звао Индија. Знате ту причу. Он је био једна будала. Јеврејски навигатори који су били са њим на броду су знали да је он био будала. Знали су да, кад изађу на море, да неће моћи да пију морску воду. Али, он је био будала и није знао да не може да пије морску воду. Јевреји су са собом понели лимун, који елиминише дејство соли, па су тако пили дестилирану воду. Али су Кристофера и посаду пустили да пију слану воду, па су се разболели, а већи део њих је умрло.
Тако су га јеврејски водичи повели тамо где су желели да иду, тамо где ми сад кажемо Америка. Јевреји су желели да иду тамо. Имали су мапе које су копирали од муслиманских морепловаца који су већ обишли тај део света. Знали су куда иду. Са муслиманима су у Шпанији живели заједно преко 600 година. Знали су како да преплове океан. Дошли су до места Америка. Колумбо је преживео, али какав је глупан био, и даље је то копно звао Индија! Па чак и данас, колико су арогантни, урођенике ове земље зову Индијанци. Након што се Кристофер Колумбо вратио и након што је прогласио откривену земљу власништвом Фердинанда и Изабеле, послали су још бродова. У току наредних 150 година, прогнали су, масакрирали, убили, ликвидирали и елиминисали су 89 милиона домородаца, да би преузели контролу над „Новим светом“.
Имамо 56 или 89 милиона. Сабирајте уместо мене, молим вас. Како су то урадили? Намерним спровођењем систематских напада и агресије, војском и оружјем, над индивидуама и местима са људском популацијом, са намером ширења страха. Шта је то? Дефиниција! Тероризам! Њихова дефиниција! Није Халидова дефиниција, већ њихова – у Вебстеру, Оксфорду, Вагнеру... Дефиниција свих ауторитета на њиховом језику.
Након њих су дошли Французи, са друге стране Америке. Французи су дошли са стране Калифорније. Заједно са Холанђанима, додали су још 28 милиона броју прогнаних, ликвидираних, на било који начин елиминисаних...

Геноцид у Африци
Идемо даље, до континента званог Африка. Они који су окупирали Америке, знали су да њихова популација, њихови људи, нису могли да раде све што је требало за изградњу тих држава. Требала им је нова радна снага. Тако су Американци склопили уговор са Британцима, Холанђанима, Французима и Шпанцима: "Хајдемо заједно да градимо бродове, да правимо виски и оружје. Уз све то, можемо да тргујемо и можемо да идемо у Африку, да узимамо оне црне дивљаке, да их ставимо у бродове, и да их доведемо у Европу и Америку." То је такозвани трговачки трокут. Од Африке до Америке, од Америке до Европе, па назад у Африку. Трокут. То је трајало 400 година. Не 100, не 200, не 300, већ 400 година!
Несметано су трговали „људским товаром“. Из Африке су узели 180 милиона људи, као псе и пацове. Стављали су их у палубама бродова и ту су их држали по 3-4 месеца, колико је трајало путовање трокутом, знајући да ће у просеку од 100 робова само 23 да преживи. Тих 23% је било довољно да им се исплати цела пловидба. Где су осталих 77 од 100 робова? У гробљима Атлантског океана. Узмите 77% од 180 милиона у току 400 година. Ти су људи на дну океана. Преосталих 52 милиона су развезли између Европе, Кариба и Америка. Додајте 180 милиона већ споменутим 86, 17, 89 милиона. Нека неко настави сабирање, а ја ћу вам рећи дефиницију овога што се десило са Африканцима: намерно спровођење систематских напада и агресије, над индивидуама и местима са људском популацијом, са намером ширења страха. Шта је то? Тероризам!

Тероризам одобрен у Уједињеним нацијама
Не желим ни споменути шта су урадили у Конгу, унутар Африке. Да не спомињемо шта су урадили у Јужној Африци. Дошљаци из Немачке су систематски поклали, прогнали и поробили 38 милиона људи, домородаца у Јужној Африци. Успоставили су стање као да су они од Бога дан народ, који има право да влада староседеоцима. То стање је било познато као Апартхејд. Цео свет, укључујући и Уједињене нације је то прихватио. Све то пре само десет-двадесет година, Апартхејд је био свима прихватљив облик владавине, иако сви знају како је он настао: намерним спровођењем систематских напада и агресија, над индивидуама и местима са људском популацијом, са намером ширења страха. Шта је то по дефиницији? Тероризам!

Ишчупан понос
Идемо до ове добре земље, Аустралије.  Ви муслимани, иако сте се доселили пре 80 година, и даље сте имигранти. Знам да ви говорите: "Не, не! Ја сам Аустралијанац, ја сам натурализован!“ Али, да вас мало подсетим на историју. Ја сам историчар и социолог. Проучавам ове науке да бих разумео људско понашање. Проучавам их да бих разумео развој, еволуцију друштва.
Недалеко од ваше куће, 50 миља у било ком правцу од Сиднеја, можда ни толико, лако ћете наћи насеља староседеоца, Абориџина. Врло лепа компликована реч, зар не? Абориџини. То су људи који имају више права на ову земљу него било ко други, према Божијим прописима. Не прописима УН-а, нити оних који су дошли овде, који су их систематски раселили и преместили. Знам, Абориџини су данас неписмени. Ми их кривимо. Говоримо да се стално дрогирају, да су незналице, да су прљави, да су лењи, да не желе да промене своје стање. Имају све прилике – али не желе да се промене. А пошто не желе да се промене, очигледно заслужују то своје стање. Кога могу да окриве? Само сами себе. Тако говоримо...
Знате ли да су то људи који су систематски траумирани, а понос им је ишчупан? Ишчупан им је понос – не знају ни ко су ни где су. Муслимани, вечерас или сутра, бар на кратко заједно са децом, ако вам је стало, проучите мало шта се десило тим људима. Проучите шта им се све дешавало. Плакаћете! Ако, као муслимани, имате бар мало емоција – плакаћете! Спустићете главе и упитаћете се: "Да ли заиста заслужујем да будем овде, на земљи ових људи?" Најмање што ми муслимани у овој земљи треба да урадимо јесте да одемо Абориџинима и да им понудимо Ислам. Једино их Ислам може извући из трауме у коју су увучени. Ја верујем да је БОГ праведан и да је Ислам вера правде и да смо овде доведени да бисмо били оличење правде! Како?

Понудите им Ислам
Муслимани су посећивали и гора места од Аустралије и Абориџина, па су тамо донели правду, донели су светло, инспирацију. Подсећам вас да су неки муслимани трговци отишли у Индонезију. Индонежани су тада обожавали кипове. Били су настрани, заостали и угњетавани људи, у канџама католичке цркве. Збуњени и незналице, а при том и угњетавани и расељавани. Неки муслимански трговци су отишли тамо и поред трговине позивали у Ислам. Ниједна муслиманска војска није ушла у Индонезију. Ишли су само муслимански трговци, лекари, инжињери, људи који су били корисни, који су имали смисла за мисионарство. Шта имамо данас? Шта је Индонезија данас? Ваш сусед, који свима показује мишиће у овом делу света. Индонезија је најмногољуднија муслиманска нација на свету! То је чудо, дело од БОГА, слављен нека је Он! Чудо, феномен! Да, имају они и своје проблеме, али барем имају Ислам.
Овде, у Аустралији, 16 милиона Абориџина су систематски угњетавани. То је било намерно спровођење систематских напада и агресије, над индивидуама и местима са људском популацијом, са намером ширења страха и трауме и злочиначке окупације! Шта је то? Тероризам.

Између Индије и Кине
Можемо наводити још примера. Говоримо само о последњих 200 година, на основу дефиниција Вебстера, Вагнера и Оксфорда, а не на основу Халидове дефиниције. Можемо отићи до Индије, одакле многи од вас воде порекло. Можемо отићи до Кине, не тако далеко од нас. Између Индије и Кине, више од 86 милиона људи је систематски расељено, ликвидирано, убијено, прогнано, на исти начин: намерним спровођењем систематских напада и агресије, над индивидуама и местима са људском популацијом, са намером ширења страха и трауме. То је дефиниција чега? Тероризма!
Споменимо Карибе, острва на Пацифику, инквизицију у Шпанији и Португалу, острва Јужног мора и Далеки Исток – под чизмом Британаца и Американаца, затим Филипине, Индонезију и Малезију –под чизмом Шпанаца...


Тероризам као намера
Тероризам у пуном значењу дефиниције коју су дали Оксфорд, Вебстер и Вагнер, са свим својим методама и техникама, био је историјски избор и главни начин дестабилизације и окупирања других нација у задњих 200 година, али то нико још није назвао тероризмом.
Уједињене нације никад нису назвале тероризмом било коју од ових варварских, трагичних и злочиначких окупација, протеривања, убиства и злочина против човечанства. Сада, пре него што пређемо на тему бомбаша самоубица, фанатика и екстремиста, најпре да саберемо шта се догађало у ових 200 година.

Стравичан биланс
Је ли неко сабирао са мном? Колики је збир? 487.000.000! ЧЕТИРИ СТОТИНЕ И ОСАМДЕСЕТ СЕДАМ МИЛИОНА! То је пола милијарде људи! Нисам рекао затворених. Нисам рекао угњетаваних. Рекао сам: потпуно уништених, елиминисаних, покланих, ликвидираних, једном речју, искорењених – у последњих 200 година.
За тај злочин ће неко да плати. Јер, БОГ је праведан. За тај злочин се, заправо, већ плаћа у Западном свету, свет који има највисочији животни стандард, који је најразвијенији, који има највећи ниво образовања, који има највише зграде, највеће институције, највећи ниво уживања, најразвијенију технологију, најпожељнији начин живота, најлепше станове, најразноврсније робне куће, Западни свет... понос света, где би свако волео да живи, Западни свет... Ево, рећи ћу вам како они плаћају цех.

Прескупи рачуни
У западном свету, у коме ми живимо, сваког сата 106 деце буде убијено абортусом. То је 318 деце за 3 сата, убијених у утробама мајки, у Западном свету. Сваких 24 сата скоро три хиљаде. Сваке седмице 21 хиљада. Сваког месеца 85 хиљаде. Сваке године 1.3 милиона тих малих људских бића буде убијено у утробама мајки!
На Западу, свакога дана буде силовано између 240 и 300 жена. У сваком моменту, око 2.8 милона проститутки ходају улицама градова на Западу. Скоро три милиона жена које су одабрале да буду проститутке, иако су могле да буду супруге и мајке. Одабрале су да буду проститутке, јер постоји преко десет милиона мушкараца који воле проститутке – то су им муштерије. Плаћају их тако што сваког дана 350 деце буде отето на улици и приморани су на дечију проституцију. Сваког дана 350 деце нестане и користи се за педофилију. Ето, то вам је Запад – најразвијенији део света!
Да ли сте знали да сваког дана на Западу 357 људи себи пуца у главу, отрује се таблетама или прореже вене? Немају разлог да живе. То је развијени Запад...
Могу вам навести још много података, али мислим да је ово довољно да разумете да је БОГ праведан, а правда значи да сви морају да плате своје рачуне. БОГ их тера да плаћају, али им, ипак, и поред свега нуди алтернативу. Дао им је муслимане у комшилуку. Дао им је Ислам као избор. Ако се Западни свет покаје и прихвати Ислам, стање може да им се промени, они могу да се очисте и да стекну опрост од БОГА. Ислам би решио проблеме које имају.

Феномен "Ал-Џазира"
Муслимани не смеју да падну у депресију! Ако 4-5 сати дневно гледате Ал-Џазиру, постаћете депресивни. Да ли сте знали да је Тиме Vарнер  власник већинског дела Ал-Џазире и обезбеђује им највећи део финансијских средстава. Њихов феномен да се нађу на лицу места у Голфским ратовима није тек тако настао – направљен је. Нису се сами истакли, већ су изгурани на ту позицију. Тиме Vарнер је схватио да муслиманима треба њихов СНН, на арапском језику, са њиховим снимцима и њиховим рекламама – и да тако виде силовања, убиства, податке, окупације и репресију над муслиманима. Кажу: "Зашто да им не допустимо да се истовремено забаве и да падну у депресију?" Бомбардују нас идејама о „бомбашима самоубицама“. Задржимо се мало на томе.

Бомбаши самоубице
Зовемо их самоубицама, јер ако бисмо их другачије назвали – тиме бисмо их оправдали и објаснили бисмо зашто су урадили оно што су урадили. Али, када кажемо да су самоубице, то значи да су патетични. А и ми муслимани, у случају да су то самоубице, морамо да их сматрамо злочинцима. Ако су патетични и злочинци, одричемо их се. Међутим, питам вас: да ли је ико од вас посетио породицу неког кога називају „бомбашем самоубицом“? Да ли сте отишли у Палестину, Чеченију, Афганистан, Кашмир, Сомалију, Сирију, Ирак, Јордан, Либан? Да ли сте икад слушали породице тих људи? Да ли они говоре да су им синови и ћерке самоубице? Ниједна породица вам неће рећи да су им синови и кћери самоубице. Ко их зове самоубицама? Да ли су иза себе оставили писмо у коме кажу: "Чиним самоубиство!"? Не, већ је вама и мени речено да су то бомбаши самоубице, а ми то гутамо и зовемо их тако.

Срџба и безумље због претрпене неправде
Да будемо јасни, ја не оправдавам то што раде, нити Ислам подржава њихова дела! То није у духу праксе  Божијег Посланика, мир над њим. Ко год се не слаже, има право да се не слаже. Имамо прецизне животописе Божијег Посланика, мир над њим. Погледајте да ли је ико од асхаба (другова – генерација која је живела за време Божијег Посланика, који су били муслимани и следили га), таби’ина (генерација након њих ) и таби’таби’ина (трећа генерација) ишао на неко место и да ли се разнео у болници, или школи, или на путу, или у сред масе људи, само зато што се не слаже са нечим код њих? Да ли је ико то радио? Никада!
Међутим, ако неке људе гурнете у позицију да постану фрустрирани до те тачке када између беса и фрустрације безмало изгубе ум, када их увучете у такву ситуацију, они долазе до те тачке безумља.
Посланик, мир над њим, је човеку који је дошао по савет рекао: "Не срди се! Не срди се! Не срди се!" Зар не видите шта вам срџба чини од лица? Зар не осећате ватру која излази из вас? Зар не осећате присуство ђавола? Кад човека или жену обузме срџба, могу убити себе, али и друге. Након тога, за њима се жали, јер је то чин фрустрације. Ти људи, према којима се опходе као према животињама, чије су породице поубијане, који немају домове, немају школе, болнице, храну, услугу, а част и достојанство су им ишчупани из срца и не поседују ништа за шта би могли да живе – гурнути су до те тачке безумља. БОГ најбоље зна за њихову намеру и оно што чине.

Лицем у лице са тенковима
Размислите о овом примеру. Враћате се кући и у њој затекнете неког странца. Упитате га: „Шта радиш ту?“ А он вам одговара: "У књизи коју ми је Бог дао стоји да ова кућа припада мени." Рећи ћете: "Не! Излази из моје куће!" Тај странац ти убије оца, брата, стрица, убије ти све осим деце, и остаје у тој кући. Та деца, иако нису убијена, не могу да се врате у своју кућу. Сваки пут кад прођу поред куће, деца узму камен и баце на кућу, а људи из куће пуцају на њих. Питам вас: зар су та деца злочинци!? Ако та деца могу само да баце камен на људе који су вам отели кућу, зар су она злочинци!? "Нису!"  Одговорићете у један глас. Ето, то је стање у коме се налази Палестина. Тамо постоје само деца која бацају камење, лицем у лице са тенковима и то је све што могу да ураде. Ако је БОГ деци Палестине дао само камење да их бацају и срца да се суоче са тенковима, они морају да се суоче са тенковима и морају да наставе да бацају каменице! Јер, то је чин части. Ако нема људи да бацају каменице, да очувају своју част, онда то морају да чине деца. Све до момента кад више не буде имало кога да баци камен.
Муслимани у муслиманским земљама: у Палестини, Кашмиру, Чеченији, Сомалији, Алжиру, Афганистану, Филипинима, Босни, окупираном Ираку, то су борци за слободу. Не говоримо о њиховој доктрини, не кажемо да су потпуно у праву, не слажемо се са свим што чине, али они су борци за слободу. Међутим, како их медији називају? "Фанатици. Екстремисти. Терористи."

Двоструки и лицемерни стандарди
Погледајте историју Аустралије. Погледајте историју Америке. Погледајте историју Британије и Француске. Њихова историја је пуна великих прича о људима који су бранили своју земљу, о борцима за слободу. Сама идеја о борби за слободу је часна. Понос је бранити домовину – "осим ако си муслиман." Муслиман не би смео да брани своју домовину. Муслиман би једноставно требао да изађе, да се исели, да живи као пас у понижењу, да гледа како му силују жену... Ако све то прихватиш, онда си добар муслиман. Немуслимани који не прихватају тлачење и који пружају отпор, названи су борцима за слободу.
 
"Муслимански" тероризам тзв. западни тероризам
Не оправдавам на било који начин, нити промовишем људе који чине оваква дела репресије. У многим случајевима, фрустрирани муслимани се доиста понашају као терористи. То морамо да признамо. Неки муслимани су за начин борбе одабрали тероризам. Али, у каквим размерама? Колико смо оно милиона убијених споменули мало пре? У току 200 година, 487 милиона људи је убијено од стране Западних земаља! Колико милиона људи су убили ти муслимани - терористи? Јесу ли убили бар један милион у последњих 30 година? Прелистајте архиве свих могућих новина у задњих 20 година, нећете наћи чак ни 45 хиљада људи који су убијени од стране такозваних терориста. Упоредите 45 хиљада са 487 милиона и покушајте да их изједначите.
 
"Муслимански тероризам" је последица, а не узрок
Каква је историја оваквог стања муслимана? Брзо ћу да вам наведем редослед. Историја ове фрустрације, која је неке муслимане принудила да се понашају као терористи, је следећа:
1) Колонијализам.
2) Након колонијализма – репресија и тиранија од стране муслиманских владара које су поставили неверници, владари који су угњетавали сопствени народ и који пљачкају имовину муслимана.
3) Политичка доминација и економска експлоатација и окупација муслиманских земаља. Ту спадају систематска убиства и затварање исламских учењака, гушење верских осећаја и забрана исламских покрета.
То је историја ове фрустрације. Шта требамо да радимо сада? Шта ми муслимани можемо да учинимо? Морамо да се такмичимо! Око овога морамо да се такмичимо. Ако је муслиман бачен у затвор, а никаквог доказа против њега нема, морамо њега или њу да подржимо. Не можемо само да кажемо: "Мора да је урадио нешто лоше, чим су га стрпали у затвор." А затим да се наједемо, да одемо на спавање и да заборавимо тог муслимана. Не! Морамо да кажемо: "Тај муслиман је недужан!" Јер чак и на Западу постоји правило да је свако невин док се не докаже његова кривица. Ако муслимана отму из куће, или са улице, па га тек тако задрже, на основу сумње, ми муслимани морамо да се осећамо као да нам је одсечен један прст, као да нас је неко згазио, као да нам је неко ударио сина или кћер, морамо да дођемо у полицијску станицу, да зовемо телефонима, да постављамо питања и у најмању руку – да набавимо тим муслиманима адвокате. Али, пошто се не ради о нашим синовима или кћерима, не видимо их и зато не реагујемо. Јесмо ли криви само зато што смо муслимани? Шта чекате? Чекате да се једног јутра пробудите уз куцање на вратима, да вас неко извуче из куће, одвоји од жене и деце и да вас сместе у затвор? Муслимани, хоћете ли да чекате да се то деси хиљадама вас, јер је то увек могуће? Кажете: "Неће ваљда у Аустралији! Неће ваљда у Америци! Неће у Британији! Неће у слободним земљама! Неће у земљама демократије! Неће у земљама где се поштују права појединаца! То тамо не може да се деси." Па дешава се, то и сами видите . Свуда око нас. Али, пошто се дешава само једном по једном, а ви ујутру морате на посао, морате да водите рачуна о свом послу и морате само на њега да мислите, кажете: "Да БОГ помогне том брату или сестри, ако БОГ да...“ А затим настављамо својим послом.
Узеће вам сина. Узеће вам унука. Узеће и вас. Узеће Халида. Можда једног дана чујете да су Халида ухапсили и бацили у затвор, а ви ћете рећи: "Шта!? Па шта им је он скривио!?" – И након тога ћете слегнути раменима и рећи: "Слављен нека је БОГ..." И убрзо ћете да заборавите на Халида.

"Шта ја могу да учиним?"
Сада кажете: "Не брате, нећемо тако!“ Али ви то управо сада радите. И ви и ја." Морамо да подржимо муслимане! Посланик, мир над њим, каже: "Муслиман је муслиману брат." Не остављај муслимана на цедилу. Морамо да уложимо новац и време, да подигнемо глас, да утрошимо енергију, неке ноћи да не преспавамо, да направимо неколико телефонских позива, потпишемо петиције, морамо искрено да питамо: "Шта ја могу да учиним?" На тај начин, пред спавање, можеш мирног срца да кажеш: "БОЖЕ, трудим се колико могу. БОЖЕ, дао сам новац. БОЖЕ, позвао сам адвоката. БОЖЕ, стајао сам испред суднице. БОЖЕ, бринем се за тог брата. Писао сам писма. БОЖЕ, бринем се за његову породицу. БОЖЕ, ја се трудим, а ТИ ми опрости ако се не трудим довољно."
Не говоримо о томе да пакистански муслиман подржава пакистанског затвореника, нити о сомалијском муслиману који подржава само Сомалијце, нити само о Арапима или Либанцима, које занима стање само њихових сународника. Говоримо о муслиману који се брине за свог брата муслимана.
Божији Посланик, мир над њим, је рекао: "Неће бити прави муслиман онај који свом брату муслиману не буде желео исто што и себи." Волиш слободу? Волиш дом? Волиш своју храну? Волиш да гледаш своју децу док спавају? Волиш да будеш са супругом? Волиш да се шеташ и да говориш шта хоћеш? Волиш мир и сигурност? Волиш да ти живот иде без проблема? Ако све волиш за себе, како можеш да заспеш а да не подржаваш свог брата!?
Друга ствар, морамо да се држимо једни других. Шта то значи? Будите стрпљиви и толерантни, али се држите једни других. Окупљајте се. Окупите све своје ресурсе: материјалне и духовне. Распитајте се о потребама муслимана. Удружите свој новац. Заједно га дајте на чување. Живите заједно, у околини џамија. Формирајте своје заједнице. Чините шта и сви остали: волите једни друге, штитите се, живите једни са другима, подржавајте се. Живите и умирите једни за друге. Јер, ако то не учините, бићете склоњени. БОГ ће да вас замени другим људима. Знајте ово – док ви седите овде, једни муслимани замењују друге.

Сваке године 118 хиљада нових повратника у Ислам
Између Аустралије, Велике Британије и Северне Америке 118 хиљада људи сваке године прихвата Ислам. Замислите 118 хиљада људи прихвата Ислам сваке године! То је дупло више него пре напада 11. септембра 2001. године. Пре 11. септембра, око 62 хиљаде људи је прихватало Ислам, а након 11. септембра тај број се попео на око 118 хиљада. Шта је разлог томе? Није зато што муслимани више позивају у Ислам и што се више труде, већ зато што је БОГ отворио врата која више никада неће да затвори.

Муслимани су далеко од напада 11. септембра
Не кажемо да подржавамо оно што се десило 11. септембра. Ниједан муслиман при чистој свести то неће да подржи. Ја не верујем, чак, да муслимани имају било какве везе са тим нападом. Зато, немојте да осећате кривицу због 11. септембра. Ако је и било муслимана умешаних у то, они нису били организатори. Постоје јасни докази да муслимани никада не би могли да изведу такву акцију. Ако је неки муслиман уопште био умешан, знајте да је био присиљен. Знајте да је "9/11" операција која је изведена изнутра!
У сваком случају, БОГ чини оно што је Њему воља. Он даје знакове на небу и на Земљи. Након 11. септембра, врата Ислам су отворена шире него икада и никада више неће да се затворе.

Молите БОГА за чашу воде, а Он вам да реку
Медији нас нападају и љагају. Ми смо у сопственим кућама заробљеници медија. Медији нас шиканирају, а ми не чинимо ништа поводом тога, јер немамо сопствене медије. Е па, браћо и сестре, и то се полако мења.
Хвала БОГУ, ускоро постављамо темеље не једном, већ великом броју ТВ-канала. Пазите кад нешто тражите од БОГА. Молите Га за чашу воде, а Он вам да реку. Припремамо терен за исламски мултимедијални центар, који ће бити хост 50 канала. Наша сопствена зграда. Хостоваћемо 50 канала и 5 ФМ радио-станица. Та исламска бродкастинг организација ће бити у стању да сваком муслиману у свету који жели да, у складу са нашим прописима, свој канал емитује преко нас – да га емитује преко сателита. У међувремену, стрпите се, не срдите се, не будите будале, не будите злочинци, не будите запаљиви! Немојте да се понашате неозбиљно. Својим младим, бесним синовима реците: "Охладите се. Смирите се. Не упадајте у замку реакцеонизма."
Ми муслимани смо конструктивни. Проучавајте себе. Учите Кур’ан са разумевањем. Учите како се понашао Божији Посланик, мир над њим.
У Британији је приказана једна емисија, где је један европски муслиман разговарао са својим оцем. Отац му је рекао: "Сине, не смета ми да будеш муслиман ако је то оно што желиш. Али, зашто мораш да носиш ту смешну одећу? Зашто мораш да носиш браду? Зашто мораш да радиш то и то?" Син му је одговорио: "Оче, нећу да те питам како да се облачим. Овако се облачио  Божији Посланик, мир над њим, а ја га волим! Носим браду зато што је то чинио и Посланик, мир над њим, и свиђа ми се то. Муслиман сам и волим Ислам. Волим Ислам више него тебе, оче!" Овај разговор је приказан на телевизији. Отац му је рекао: "У реду, али ако желиш то да чиниш зашто ми говориш да желиш да идеш у Сирију, Пакистан, Јордан, Арабију... Зашто то желиш?" Син му је одговорио: "Зато што желим своју децу да заштитим од нереда који се догађа у овој земљи." Шта му је отац одговорио? Каже: "Сине, зар не видиш да не мораш нигде да идеш? Ускоро, ова земља у којој живимо ће сва да буде муслиманска!" Отац немуслиман тако каже своме сину. То је било његово размишљање. "Како се ствари одигравају, не мораш нигде да идеш. Ускоро ће Ислам постати најдоминантнија вера свугде." То је истина, јер Узвишени БОГ каже:
Он је послао Свога Посланика са Упутом и вером Истине да би је узвисио над свим осталим верама, па макар не било по вољи неверницима.
БОГ је рекао истину! И Његов Посланик, мир над њим, је рекао истину. Имамо срећу што смо у овом времену припадници Ислама. БОГ ће нас питати за ту благодат и одговорност коју смо понели.

Финансијска подршка исламским организацијама
Узвишени БОГ каже да су јевреји и хришћани помагачи једни других. Они залажу новац, да би осигурали своју моћ над нама. Ако ми не продајемо улазнице за разне догађаје, ако не улажемо новац, нећемо да подржимо себе у отклањању те репресије. Ако муслиманима омогућите да подрже било какав добар пројекат, морате то да чините у складу са својим могућностима. Аллах од вас не тражи ништа изнад ваших могућности. Ако сте чули за акцију у којој има добра, морате да је подржите. Ако је проглашен позив, свакога дана требате да дате по неколико долара.
Можете рећи да су ахмедије секта, да су неверници. Да, они су неверници. Нисам ја измислио ту фетву, већ је ту фетву донело преко 137 алима (учених људи) широм света. Ахмедије су изнеле лажи на Посланика, мир над њим, и на Кур’ан па су због тога неверници. Али, нећемо сад о томе. Сваки ахмедија од сваког долара који заради даје ахмедијском покрету. По строгом правилу: сваки од њих даје 10% зараде. Питам вас, кад би имам од вас тражио да џемату дајете 10% зараде, шта бисте му рекли? Избацили бисте га! То је разлика између њихове и наше преданости.
Муслимани, желите да говорите о шиијама, да ли су они уопште муслимани, да ли су у праву и слично. Ја о томе нећу да говорим. То је између њих и БОГА, а на улеми (ученим људима) је да о томе расправља. Али, да вам кажем нешто о њима. Они имају нешто што се зове „хумс“: сваки практицирајући шиија даје једну петину иметка своме сејјиду, за кога верује да је представник породице Посланика, мир над њим. То је 20%, једна петина. Од сваких 100 долара, удељују 20.
Зато никада нећете да чујете да они продају улазнице или да сакупљају новац за подизање џамије. Јер, сејјид узима од њих 20% и прави џамију и школу, прави све што жели, а остатак шаље у Техеран. Питам вас, шта бисте рекли свом имаму ако би вам тражио једну петину?
Они што себе називају Црни муслимани / Нација Ислам неверници су у потпуности. Али, и они од својих следбеника узимају 10%. Дакле, муслимани, немојте да се мрштите када се спомену улазнице за неки исламски догађај. Морамо да дајемо 10 или 5% без сустезања. За само годину дана ћете видети каква снага ће изнићи из муслимана. Само једне године се одричите тих 10%. Реците: "БОЖЕ, годину дана ћу давати 10% за ову џамију, њеним управитељима", па ћете видети шта се дешава ако 300 породица даје 10% током целе године.
Ако то не учините, немојте да кривите немуслимане. Јер, кад уперите прстом у њих, три ваша прста су уперена у вас.

Питања и одговори
Покварењаци међу муслиманским вођама
Питање: Споменули сте лидере муслиманских земаља. Како да се изборимо са насиљем које они чине над муслиманима?
Одговор: Муслимански лидери које су поставили западњаци у последњих двадесет година одговорнији су за убијање и затварање више муслимана него што су то учинили сви немуслимани заједно. Али, ништа по том питању не можемо учинити одавде, из западних земаља. Да живите у тим државама, можда бисте тамо могли нешто да урадите по том питању. А шта можемо ми одавде? Не покушавам да решим проблеме целог муслиманског света, само вас саветујем да променимо своје стање овде где живимо. Немојте да гледате глобалне проблеме, док не очистите своје двориште. Узвишени БОГ каже: Себе и своје породице чувајте Ватре! Промените своје стање овде, а нека они тамо, колико могу, промене своје стање. Нек они чине молбу за нас, ми ћемо молбу за њих, па ће БОГ дати шта заслужујемо.

Друштвено-корисни рад
Питање: Да ли Ислам подржава друштвено-корисни рад? Морамо ли да се одазовемо акцијама које промовишу људска права?
Одговор: Да! БОГ нам је то наредио. Ми муслимани подстичемо добро а забрањујемо зло. Подстичемо добро за све људе и забрањујемо зло против свих. Ми заступамо ту идеју, и о томе морамо да говоримо и да пишемо. Међутим, ако нисмо у стању да повратимо част својој породици, својој заједници, заједници Мухаммеда, мир над њим, како ћемо повратити част остатку света!?
Али, оно што можемо да чинимо јесте да се лепо опходимо према нашим комшијама и колегама. Посланик, мир над њим, је рекао: "Нека онај који верује у БОГА и у Судњи дан говори што је добро или нека ћути."
Ваше понашање је најбоље позивање у Ислам и најбољи показатељ ваших схватања. Лепо се опходите према комшијама, сарађујте са колегама, говорите им о вредностима Ислама. Ви који студирате, разговарајте са својим колегама. Испунимо своју одговорност, па ће БОГ кроз нас обелоданити принципе обнове друштва. Али, муслимани морају да реформишу себе пре него што реформишу друштво. А БОГ најбоље зна.

Ислам није вера сумњи
Питање: Муслимани купују производе компанија које део профита улажу против Ислама и муслимана. Како решити тај проблем?
Одговор: Ако кренемо редом сумњичити све компаније које на неки начин наводно помажу Израел, нећемо наћи ни један једини производ који бисмо купили! Како ћете да знате, кад одете у маркет, да овај или онај производ помаже Израел, да овај баца бомбе на Ирак итд? Муслимани пишу књиге о томе како не требају да купују тај и тај кечап, ту и ту пасту за зубе, то и то пиће, ову или ову одећу, ту и ту технику, јер су им компаније такве и такве... Слављен нека је БОГ! Ја мислим да је то обични чин фрустрације. Ниједан муслиман неће да подржава компанију која без сумње, сасвим отворено подржава насиље против муслимана, јер Узвишени БОГ каже: Потпомажите се у добру и богобојазности, а не у греху и непријатељству.
Што се мене тиче, ја сам против те идеје о теоријама завере. Ми у нашим умовима стварамо заверу против неких људи само зато што су јевреји. БОГ нам није наредио да бојкотујемо јевреје! Нису сви јевреји злочинци! Нису сви хиндуси злочинци! Нису сви сики злочинци! Нису сви хришћани злочинци! Па, како ћемо да идентификујемо убице муслимана у Индији? Како? Тако што ће неко да напише књигу о томе? Неко напише нека имена и муслимани почну да причају: "Не купујте ово, не купујте оно..."
Једног дана сам кренуо да купим веш. Ишао сам од радње до радње и налазио сам безвредне кинеске производе, који се распадну након првог прања. Тражио сам и даље. Тражећи тако, приближило се време намаза (молитве), па ми је једна продавачица рекла: „У Маркс&Спенсеру имате то што тражите.“ Рекох: „У реду.“ Немам појма ко су Маркс и Спенсер. Кренуо сам тамо. Тада ми је једна муслиманка рекла: "Брате, не можеш тамо да трошиш новац! Они подржавају Израел!" Па, где ћу да купим веш!?
Питам је: "Сестро, халали, где си купила те ципеле?" Каже: „Не знам.“ Одакле је та торба коју носиш? Одговара: "Не знам." “Сестро, имаш ли новца у новчанику?” "Имам." “Чија слика је на тим новчаницама?” "Краљицина." Она мени говори да не купујем ту и ту, а на новцу који чува има слику краљице! Па, ако не желимо да подржавамо те људе који производе новац и потрошна добра, онда бисмо требали сами да производимо новац и добра! Али, ми то не можемо јер живимо овде, и реалност нам је таква.
У исламском праву постоји једно правило: ако нешто није очигледно забрањено, не можеш да га учиниш харамом (забрањеним). Све на свету је халал (дозвољено) – осим уколико је недвосмисленим прописом учињено харамом (забрањеним)! Не можете на основу сумње нешто да учините харамом (забрањеним). То се тако не ради. Ми нисмо људи сумње. Не сматрамо нешто лошим без доказа. Зато вам кажем: ако ми донесете јасан доказ да неко подржава неред и насиље против муслимана, нећу да купујем код њих, без обзира да ли су они јевреји, хришћани или муслимани.
Немојте држати двоструке аршине. Наређујте добро свима и свима забрањујте зло. А ми не подржавамо очигледно зло. Али, ако није очигледно, не бисмо се требали расправљати око тога. А БОГ најбоље зна.

Садржај

 

Стр.    Наслов    
1    Ислам против тероризма    1
27    Питања и одговори    2
 
    

 

    

 

Ислам против тероризма

Преузимање

О књизи

Аутор :

خالد ياسين

Издавач :

www.islamland.com

Категорија :

Aкида (идеологија) и секте