Забрана ударања жене у Исламу

Ова књига представља одговор на недоумицу која се често пласира у западним друштвима. Оптужујући Ислам да подстиче на насиље у породици од чега је он чист. Књига третира ово питање уз потпун одговор на њихове подвале на рачун Ислама на логичан начин уз навођење доказа из Курана и хадиса који нам појашњавају ово питање. Из тих цитата се закључује да је Ислам једина вера која децидно забрањује ударање жене. А што се других вера и цивилизација тиче а посебно западне око овог питања имају различите погледе. Молимо Алаха да им срце осветли светлом Ислама и да им отвори очи. Молимо Га да учини да чују упуту која им од Њега долази а Он је то у стању да учини.

Забрана ударања жене
у Исламу
تحريم ضرب النساء في الإسلام باللغة الصربية

Аутор:
Ахмед Ел Емир
& Чакора Фифијан


Преглед и преправке извршио уважени доктор
Абд Ер-Рахман ибн Абд Ел-Керим Еш-Шиха

Превод:
EUROPEAN ISLAMIC RESEARCH CENTER (EIRC)
& Ифет Зукорлић

WWW.ISLAMLAND.COM


Светска организација за представљање Ислама
УВОД

Хвала Алаху који је послао Мухамеда као доносиоца радосних вести и онога који опомиње, позивача ка Алаху, уз Његову дозволу, и светлост упуте. Који је одликовао асхабе  и почастио их многим добрима. Па нека је стални и највећи Алахов мир и спас на Мухамеда, његову породицу и асхабе.
А након тога:
Ову књигу сам написао као одговор на нападе појединаца које је Шејтан  обмануо и на странпутицу их одвео. Питање ударања жене је потегнуто на многим нивоима. Видимо како неки интернет портали дају своја виђења без знања и промишљености. А непријатељи Ислама су подузели сва могућа средства па су подметнули говор лажи и нетачности који се са истином не слаже ни у основи ни у огранцима.
Желим овим делом да читаоцима представим став Ислама по питању ударања жене. Да би се указала разлика Ислама од других религија по овом питању. Јер је Ислам једина вера која децидно наглашава забрану ударања жене била она млада или стара.
Пред вама је детаљно појашњење па сами пресудите након читања и размишљања.

Писац ....   Ахмед Ел Емир
18.Мухарем, 1435. х.год.

 
Прво поглавље
Подела поступака у исламском праву (Шеријату)

Заиста сви поступци људи се у исламском праву могу поделити на следеће врсте које нам омогућују да донесемо суд о делу да ли је дозвољено или забрањено:
1.    Строга обавеза (Фарз): И то је највећи степен обвезништва. То је све оно што Законодавац од нас тражи децидним и недвосмисленим наредбама у које нема сумње, попут наредбе намаза, поста, учење Курана и сл. Пропис ових дела је да се она морају извршавати уз обећану награду извршиоцу и претњу ономе ко ова дела остави.
   
2.    Пожељно (Мустехаб): Је све оно што Законодавац од нас тражи али не у форми наредбе. Тако да онај ко ова дела ради имаће награду али неће бити кажњен онај ко их остави, попут кориштења мисвака  пре клањања намаза и сл.

3.    Дозвољено (Мубах): Је све оно за чије извршавање нема обећане награде нити казне за његово остављање, попут ходања, јахања и других дозвољених дела у уобичајеном свакодневном  животу.

4.    Покуђено (Мекрух): Је све што је прекорио Законодавац али не у императивно-забрањивом облику. Па ће онај који то остави бити награђен али се неће казнити онај који то уради. Од њега се тражи да избегава и да се удаљава од тих поступака и онога што из њих произилази те да за тим поступцима не потеже. Онај ко и уради такбо дело неће бити ни награђен ни кажњен. С тим да учесталост у овим делима некад проузрокује кршење Алахових прописа и упадање у оно што је Он забранио. Разлог због којег починиоц овог дела које је покуђено неће бити кажњен је постојање велике потребе за истим и животна ситуација у којој се нађе појединац а која захтева да почини дело које је Шеријатом покуђено. Тако на пример наш Господар покудио је развод брака али га није забранио и за којим се може потегнути ако постоји потреба (нужда).

5.    Строга забрана (Харам): То је све оно што је Законодавац забранио децидним и недвосмисленим забранама у које нема сумње. Починиоц ових дела ће бити кажњен а онај ко их остави биће награђен јер је покоран, попут забране пијења алкохола и сл.

Разликовање између Халала и Харама

Спознаја Халала и његово разликовање од Харама је стуб Ислама и доказ Имана . Ова спознаја је повезана са делима срца а исто тако и са делима удова. Основа код ствари је да су дозвољене све док не дође јасан текст који то забрањује. Тако да је забрањивање и дозвољавање од искључивих права Алаха Узвишеног, јер Он је Ствараоц, Одржаватељ, Онај који олакшава и Који много дарује. Он својим робовима забрањује оно што хоће а дозвољава оно што хоће. Али је из Његове племенитости и милости према робовима учинио да забране и дозволе буду због разумских узрока који се враћају на корист самог човека. У складу са тим Алах није дозволио осим добро а није забранио осим лоше.

Прелазак дела из једне категорије у другу

1.    Прелазак дозвољеног дела из категорије дозвољеног у категорију забрањеног и супротно:

Дозвољено дело ће некада постати забрањено када се појаве узроци који га таквим чине. Па уместо да дело буде добро и пријатно души ови узроци га учине лошим делом које је штетно за човека. Као на пример шетање улицом је дозвољено али некада ће се тај пропис о дозволи променити у забрану. Као када би исламски владар обзнанио одлуку и саопштење о опасности шетања након једанаест сати неким улицама или градовима из сигурносних разлога који могу довести до губљења живота.
А некада ће забрањено дело прећи у дозвољено када постоје узроци који га чине нужним делом за очување живота. Алкохол је забрањен у Исламу али некада ће бити дозвољен. Ако би човек био изгубљен у пустињи и био на ивици смрти од жеђи а пред собом немао ништа друго осим алкохола тада му се дозвољава да попије онолико колико му је довољно да сачува свој живот али не више од тога.

2.    Прелазак дела које је фарз из категорије обавезе у категорију забране и обратно:

Обавезно дело ће некада прерасти у забрањено а некада ће забрањено дело постати обавеза, попут претходно појашњеног примера. Узмимо на пример Намаз који је обавеза (фарз) али некада ће његово обављање постати забрањено. То у ситуацији када човек клања у својој кући у времену јаког земљотреса када је и сам клањач убеђен да ће страдати ако одмах не изађе вани.
Насрнути на некога и пресећи  му стопало је забрањено али ако доктор не буде у стању излечити болесника осим да му се одстрани стопало, у супротном могло би доћи до смрти болесника, тада одсецање стопала од стране доктора постаје обавеза. Ако то не уради биће грешан и сносиће последице тога.

3.    Прелазак покуђеног дела у категорију дозвољеног и прелазак похвалног у категорију забрањеног:
Покуђено дело може постати дозвољено или чак наређено и обавезно. Развод, на пример, је од дела која су покуђена у Исламу. Али ће некада не давање развода жени довести до непријатности које се не могу отклонити осим разводом. Као када би жена била неморална и човек је не буде могао поправити овде кажемо боље је човеку да је разведе. Тако да је покуђено дело постало похвално и препоручено.
А некада ће похвално дело постати забрањено. Кориштење Мисвака је похвално али ће некада бити покуђено или забрањено. Ако би твоји зуби боловали од опадања и ти знаш да ако будеш користио мисвак то ће довести до погоршања стања тада се кориштење мисвака супроставља исламском правилу:
"Нема наношења нити подношења штете."

Резиме:

Суштина онога што је претходило је да Ислам није слепа религија која не узима у обзир стања људи и њихове могућности у свакодневном животу. Већ је слепило у срцима оних непријатеља који хоће да шире нетачности и лажи о Исламу да би тако утрнули Алахово светло а Алах ће употпунити Своје светло па макар било криво неверницима.

Надам се да је племенити читаоц већ спознао да Ислам није вера неправде већ вера праведности. Правда је једно од племенитих Алахових имена. Тако да је забрањивање и дозвољавање изграђено на правди а не на слепилу. А што се неправде тиче, са свим њеним категоријама, она је најстрожије забрањена у Исламу.









 
Друго поглавље
Опхођење према супрузи у складу са племенитим Кураном и чистом праксом Мухамеда, алесхи селам

У светлу Куранских текстова видимо да Узвишени Алах наређује доброчинство према супругама и племенитост. И да се према њима великодушно понаша макар се и прекинула срчана веза (љубав). Рекао је Узвишени у Мудрој књизи:

ﭽ ﯢ  ﯣﯤ  ﯥ  ﯦ ﯧ   ﯨ  ﯩ  ﯪ  ﯫ  ﯬ  ﯭ  ﯮ  ﯯﭼ
-"И према њима се лепо опходите. А ако вам се нешто јод њих не свиђа, можда је баш у томе Алах велико добро дао." (Превод значења суре Ен-Ниса, 19. ајет)

Рекао је Посланик, алејхи селам: "Верник не презире верницу, ако му се не свиђа нека њена особина задовољан је другом (особином)." (Муслим )

Узвишени Алах је појаснио да жена има своја права код свог мужа, када каже:
ﭽ ﮘ  ﮙ  ﮚ   ﮛ  ﮜﭼ

-"Оне имају исто права колико и обавеза." (Превод 228.ајета суре Ел-Бекаре)

Последња опорука Посланика, алејхи селам, пре него је преселио на онај свет је била да се са пажњом поступа према женама, да се поштују те да им се неправда не чини и не крше њена права. Рекао је: "Опоручујем вам да се према женама лепо опходите."

Наредио је да се трпе њене грешке, подноси њена брзоплетост и опрашта њена неисправност. Појаснивши природу жене на којој је Алах створио када каже: "Заиста је жена створена од ребра. Неће опстати на једној стази. Ако будеш уживао са њом уживаћеш а при њој ће бити недостатака. А ако покушаш све то исправити сломићеш је, а њено сламање је развод." (Бележи га Муслим)

Такође је рекао: "Опоручујем вам да се према женама лепо опходите. Оне су створене од ребра а највећа заобљеност на ребру је његов врх. Ако га покушаш исправити сломит ћеш га. А ако га оставиш остаће крив. Опоручујем вам да се према женама лепо опходите." (Бележи га Бухари )


Да ли је Алахов Посланик икада ударио неку од својих жена?

Посланик, алејхи селам, је узор свим муслиманима. Алах нас је задужио да следимо Посланикову праксу па каже:

ﭽ ﯯ  ﯰ ﯱ  ﯲ  ﯳ  ﯴ  ﯵ   ﯶ  ﯷ     ﯸ    ﯹ  ﯺ  ﯻ  ﯼ   ﯽ  ﯾ  ﯿﭼ
-"Ви у Алаховом Посланику имате диван узор за онога који се нада Алаховој награди, верује у Судњи дан и Алаха често спомиње." (Превод значења 21.ајета суре Ел-Ахзаб)

Он је најлепши пример и најбољи узор. Алах га је послао са чистом и племенитом вером. Његов Господар га је одгојио па је био најплеменитијег понашања и најлепших особина на кога се други угледају. Рекао је Узвишени:

ﭽ ﮛ  ﮜ     ﮝ  ﮞ  ﭼ

-"Ти си заиста на највећем степену морала." (Превод значења 4. ајета суре Ел-Калем)

Спровео је у стварном животу племенит морал и учинио да други то виде и осете. Рекао је: "Послат сам да употпуним племенит морал." (Забележио га је Малик у делу Ел-Мувета)

А његова жена, Аиша, радијалаху анха, која га са стране опхођења према женама боље зна него његови блиски другови, о њему каже: "Његов морал је био Куран." (Овај говор је забележио Ахмед)

тј.спроводио је његове наредбе а клонио се забрана. Нема ни једног похвалног својства на које је Куран подстакао а да Посланик, алејхи селам, није био први од људи који ће се тиме окитити. А нема ни једног лошег својства од којег Куран одвраћа а да Посланик, алејхи селам, није био најдаљи од тога.

У његовом, салалаху алејхи ве селем, животопису није забележено да је икада ударио жену или дете!!!

Већ супротно томе; онај ко прати његов живот и размишља о тим племенитим догађајима јасно може видети да је он, алејхи селам, забранио ударање жена и деце и на то најоштрије упозорио. Каже о њему његова жена Аиша, радијалаху анха: "Није Посланик, алејхи селам, никада ништа руком ударио; ни жену нити слугу. Осим у борби на Алаховом путу. Нити се светио када би неко њему неку неправду нанио осим да се прекрше Алахове границе па би кажњавао Алаха ради." (Муслим)
Чак и његови непријатењи, који желе да искриве слику о Посланиковом позиву и да друге одврате од њега, не могу потврдити осим ово што смо споменули.

Па дај да видимо шта о њему кажу они који су му били најближи и који су са њим највише времена провели, јер нема сумње да стално дружење открива стварност карактера. Каже Сафија бинт Хујај, радијалаху анха: "Нисам видела никога са лепшим моралом од Посланика, алејхи селам." (Таберани)

Рекао је његов слуга, Енес ибн Малик, радијалаху анху, који га је служио дест година: "Служио сам Посланика, алејхи селам, десет година. Никада ми није рекао 'уф'. Нити је, за нешто што сам урадио, рекао: 'Зашто си то урадио?', нити за оно што сам оставио: 'Зашто то ниси урадио?' И био је Посланик, алејхи селам, најлепшег морала." (Тирмизи)

И рекао је: "Служио сам Посланика, алејхи селам, много година а никада ме није грдио, нити ударио, нити од себе одагнао, нити ми се намрштио, нити ми наредио нешто а ја то одуговлачим па да ме критикује а ако би ме неко од његове породице критиковао он би га дозвао и рекао: 'Оставите га, оно што је одређено то ће и бити'." (Бегави)


 
Треће поглавље
Пропис ударања жене у Исламу, да ли је то дозвољено или забрањено

Извор исламског верозакона је Куран и веродостојан сунет  Посланика, алејхи селам. Из ова два извора ћемо доказати којој категорији ударање жена припада; да ли је то фарз, мустехаб, мубах, мекрух или харам. У томе ћемо користити хадис  којег нам преноси Ијас ибн Абдулах да је Посланик, алејхи селам, рекао: "Немојте ударати Алахове робиње (жене)." Па је дошао Омер код Посланика и рекао му: "Узохолиле су се жене над својим мужевима." Па је дозволио да се благо ударе. Те ноћи су многе жене долазиле код Посланикових жена жалећи се на своје мужеве. Па је Посланик, алејхи селам, рекао: "Код Мухамедове породице су долазиле многе жене жалећи се на своје мужеве. Они нису добри међу вама." (Ебу Давуд, Ибн Маџе и Дарими)

Кроз проматрање претходног хадиса закључујемо следеће:
Ове речи Посланик, алејхи селам, није изрекао у једном времену на једном месту већ је ово било у три различита временска периода и различите ситуације:

-    Први временски период: У њему је Посланик рекао: "Немојте ударати жене." И овим је завршен први период и прва ситуација.
Према томе свако ко чује ове речи Посланика, алејхи селам, спознаће да је ударање жена у Исламу сигурно забрањено због ове забране Посланика, салалаху алејхи ве селем. Починиоц тог дела је грешан и сматра се преступником због непоштовања наредби Посланика, алејхи селам.

-    Други временски период: Долазак Омера, радијалаху анху, у времену које није исто време у којем је Посланик рекао: "Немојте ударати жене" да се жали на њих рекавши: "Узохолиле су се жене над својим мужевима." тј. постале су надмене, осилиле се, непокорне и хоће да доминирају.
У овој ситуацији је Посланик, алејхи селам, дозволио ударање узимајући у обзир стварност и животне околности без којих брачна заједница неби могла да опстане. Али, каква је природа овог ударца? О овоме ћемо проговорити у следећем хадису.

-    Трећи временски период: Након што је Посланик, алејхи селам, дозволио мужевима да уколико жена буде уображена и непослушна да је благо удари дошло је пуно њих жалећи му се на своје мужеве. Па је Посланик, алејхи селам, рекао: "Код Мухамедове породице су долазиле многе жене жалећи се на своје мужеве. Они нису добри међу вама."
У овом трећем и задњем периоду постаје јасан пропис Ислама по питању ударања жене а то је покуђеност (Мекрух) или забрана (Харам) уколико муж пређе Алахове границе које ћемо мало касније појаснити. Да ли се из текста хадиса закључује да је Посланик, алејхи селам, подстакао на ударање жена? У говору Посланика, алејхи селам, је прекор и негирање добра ономе ко удари своју жену!!!

Асхаби Посланика, алејхи селам, су схватили и сакупили све говоре Посланика, алејхи селам. И спознали су да онај ко удари жену неће постићи задовољство нити наклоност Посланика, алејхи селам. А нема сумње да оно што Посланику није драго да је у најмању руку на степену жестоке покуђености ако не и забрањености (Харама).


Да ли је могуће да ударање жене из категорије покуђености пређе у категорију забране?

Као што смо видели основни и првобитни пропис ударања жене у Исламу је строга забрана. Након тога, у случају постојања узрока и оправданих разлога бива дозвољеним. Да би на крају ипак добило статус велике покуђености. Међутим, када ће ударање жене бити строго забрањено? Ударање жене ће бити строго забрањено ако се ради о насртању на њу без повода. Сваки вид насиља у Исламу је забрањен ако се ради о неправди и насртању. Рекао је Узвишени у Својој Књизи, упозоравајући на сваки вид неправде:

ﭽ ﯛ  ﯜ   ﯝ  ﯞ  ﯟ  ﯠ  ﭼ

-"А ономе од вас који је неправедан даћемо да патњу велику искуси." (Превод значења суре Ел-Фуркан, 19. ајет)

А рекао је Посланик, алејхи селам: "Чувајте се неправде јер то су тмине на Судњем дану." (Хадис бележи Бејхеки)

Ислам забрањује проузроковање непријатности било коме у свим облицима. Било да се то ради речима, јер Узвишени каже:
ﭽ ﮖ    ﮗ  ﮘ  ﮙ  ﮚ      ﮛ   ﮜ  ﮝ  ﮞ    ﮟ  ﮠ    ﮡ  ﮢ  ﭼ

-"Они који потварају честите вернице, проклети су на овоме и ономе свету. И њима припада патња несносна." (Превод значења 23.ајета суре Ен-Нур)

Или та непријатност била телесне природе, ударац или томе слично осим са правом. Рекао је Узвишени:

ﭽﮐ  ﮑ  ﮒ  ﮓ   ﮔ  ﮕ  ﮖ  ﮗ  ﮘ  ﮙ  ﮚ  ﮛﭼ

-"А они који вернике и вернице вређају, а они то нису заслужили, товаре на себе клевету и јасни грех." (Превод значења 58.ајета суре Ел-Ахзаб)

Или се радило о непријатности једења иметка на недозвољен начин. Каже Узвишени:

ﭽ ﮛ  ﮜ  ﮝ  ﮞ   ﮟﭼ

-"И иметке једни другима на недозвољен начин не једите." (Превод 188.ајета суре Ел-Бекаре)

У овоме су једнака сва створења; мушкарци и жене, млади и стари, муслимани и неверници. Због речи Посланика, алејхи селам: "Муслиман је онај од чијег језика и руку су други људи сигурни." (Ахмед 7086, Ен-Несаи 4995 и др. Хадис је веродостојан-Сахих)

Онај ко каже да Ислам подстиче на насиље, непријатељство или ударање жене је изнио огромну потвору на Алахову веру.

Шеријатски пропис за онога који удари жену:

Исламско правосуђе питање ударања жене и насиља над њом од стране мужа схвата веома озбиљно. Ислам улаже напоре да се успостави правда на тај начин што ће се муж који је насилан и неправедан према жени одгојити. Над њим ће се применити конкретни кораци шеријатскох права онда када се процес покрене пред правосуђем. Као што је у следећем случају:

Новина Ер-Ријад је на својој интернет страници датума 12.12.2012. године објавила следеће:
"Локални суд у области Катифа у Саудијској Арабији је донио пресуду против мужа који је несрнуо на своју жену и ударио је. Њему је досуђено 30 бичева што ће се обавити на јавном месту како би био поука свим мужевима који су насилни према женама. Такође у оквиру пресуде он је обавезан да похађа курс од 10 дана у једној од установа које се баве 'уметношћу опхођења са женама и питањима породице'. Након тога ће полагати писмени испит који ће се приложити у архиви предмета."

На овакав начин све муслиманске земље кажњавају мужеве који насрну ударцем на своју жену. Чак неке жене прете, застрашују своје мужеве одласком на суд. Неке од њих неправедно и сплеткарећи себи направе малу огреботину а након тога одлазе у полицију како би подигле оптужницу против свог мужа и поред тога што је муж чист од оптужби које му се стављају на терет.

Суштина је да разуман муслиман, који прати упутства вере Ислама није задовољан да се чини неправда жени нити насиље. Као што нас насиљу наша вера нити подучава нити нам то дозвољава већ нам је то строго забранила. Наређено нам је да праштамо, пређемо преко грешака, будемо стрпљиви и благи те да лоше одагнамо добрим. Треба знати да Ислам није дозволио ударање жене већ је то учинио изнимном ситуацијом у приликама када брачни живот не може опстати осим са тим. Све то има своје увете који су овакав начин опхођења према жени учинили изузетно ретким а све то да би се очувало брачно огњиште и уопштене моралне норме.


 
Четврто поглавље
Шеријатски пропис у стању непослушности жене

Неко има право приговорити:
Зар није боље да човек саветује своју непослушну жену уместо да је удари?
Кажемо: Да, и то је закон Господара Узвишеног који у Својој Књизи каже:

ﭽ ﭨ  ﭩ   ﭪ  ﭫ  ﭬ  ﭭ  ﭮ     ﭯﭰ  ﭱ  ﭲ  ﭳ  ﭴ  ﭵ  ﭶﭷ   ﭸ    ﭹ  ﭺ            ﭻ  ﭼ  ﭼ

-"А оне чије се непослушности прибојавате ви посаветујте, а онда се од њих у постељи одвојте, па их и ударите; а ако вам послушне постану, онда им неправду не чините! А Алах је, заиста, Узвишен и Велик." (Превод значења 34.ајета суре Ен-Ниса)

А рекао је Посланик, алејхи селам, на опросном Хаџу : "Опоручујем вам да се према женама добро опходите. Оне су заиста заточенице код вас, не полажете право код њих на ништа друго осим ако дођу са јасним чином неморала. Ако се то догоди онда се од њих у постељи одвојте и (ако ово не буде користило) ударите ударцем који не оставља никаква трага. Па ако послушне постану не чините им неправду! Ви, заиста, код својих жена имате права а и ваше жене код вас имају права." (Бележи га Тирмизи. Хадис је доброг ланца преносиоца; Хасен-Сахих)

Сада видимо како је Алах Узвишени појаснио да поступају Његови робови а Посланик зацртао пут за решење проблема непослушне жене и то у три етапе:

1-    Прва етапа:
Да човек путем савета и опомене покуша поправити непослушну супругу пре него потегне за одвајањем у постељи. Овај редослед је обавезан (ваџиб) код већине фукаха (учењака исламског права). Па је обавеза човеку да се приближи срцу жене лепим говором и саветом. Да говори оно што ће омекшати њено срце и указати јој на њену битност и велико место код њега. Показаће да јој жели само добро и да је он њен искрени саветник улажући сав напор и способности у саветовању и опомињању како би поправио њено стање. Треба имати у виду да савет не долази из хладног срца нити на груб начин већ са благим речима и нежношћу у опхођењу као да јој купи поклон, како би она прихватила савет мужа драгог срца и бистрог ума. Наравно, обавеза паметне жене и оне која има похвалан морал је, да прихвати савет мужа и да испред себе стави њену будућност и будућност њене деце. А ако жена буде пркосна и лоше нарави и не буде користио ни савет ни опомена нити указивање на оно што је добро, након што је муж дао све од себе, прећи ће на следећи корак по редоследу као што је то наредио Узвишени Алах а то је одвајање у постељи.

2-Друга етапа:
Да муж покуша поправити супругу путем бојкота (хеџра) у постељи. То на начин да јој окрене леђа не дајући јој право жене (сполни однос) у року од три дана као горња граница јер Посланик, салалаху алејхи ве селем, каже: "Није дозвољено муслиману да избегава (бојкотује) муслимана дуже од три дана." (Бухари, Муслим, Малик у Мувети и текст хадиса је његов)
Како би на тај начин показао да није задовољан њеним поступцима. Овај потез је попут друге прилике за жену да се преиспита у том периоду који траје три дана. То је прилика да размисли. А он ако је бојкотује више од три дана то је већ њено мучење а не поправљање. Па ако се поправи и врати разборитости обавеза мужа је да прекине са бојкотом, да се измире и опросте једно другом. А ако се успротиви, узохоли и настави по своме при чему бојкот ништа не помаже муж ће прећи на следећу етапу.

3-Трећа етапа:
Када муж покуша да саветом, лепим говором и поклонима поправи жену и то не уроди плодом па он покуша бојкотом у постељи и показивањем да није задовољан њеним поступцима па ни ово не дадне плодове тада се дозвољава човеку да удари жену ударцем који не оставља трага нити има последице.
Учењаци су сложни да је обавеза ићи редоследом у решавању овог проблема непослушне жене и то: Саветовање затим бојкот у постељи затим ударац.
Рекао је Ата: "Питао сам Ибн Абаса какав је то ударац који не оставља траг? –Са мисваком  или слично, рекао је. А Хасан Ел-Басри каже: Ударац који се 'не осети'."

Цењени читаоче, тако ти Алаха, који бол ће изазвати мисвак чија дужина и дебљина је попут оловке?!! И да ли је исправно ударац њиме назвати насиљем у породици?

Па ако сматраш да је ударац мисваком насиље у породици хајде да заједно видимо како нам западни филмови попут оних из Холивуда представљају сцене двоје завађених људи или човека и жене или директора и радника. У току разговора један ставља кажипрст на прса другог упозоравајући га. Или га оловком која му је у руци удари у груди. Често се да видети како један човек ошамари другога или жена у разговору са мужем дође до ситуације да га јако ошамари или он њу и напусти место. И све ово запад не сматра насиљем у породици већ емоције које су натерале брачног друга да ошамари другог. И још сматрају да су овакви супружници модерни. Треба знати да је шамарање и ударац у лице строго забрањен у Исламу али га непријатељи и даље нападају оптужбама да он подстиче на насиље.

Поред тога што је Ислам дозволио да човек након што уложи сав напор у првој и другој етапи да пређе на трећу, Ислам је жени дао право да, пре него дође до треће етапе, тражи развод брака. То се у Шеријату назива Ел-Хул' . Па ако то хоће за себе онда може донет такву одлуку. И о томе ћемо нешто рећи у наредним редовима уз Алахову помоћ.

Пре тога да напоменемо: Савет, затим бојкот у постељи, на крају и ударац нису за решавање свакодневних неспоразума међу супружницима већ за велике проблеме којих некад буде.
На пример: Ако човек каже жени да скуха рижу са рибом. Она заборави и направи рижу са кокошком. Да ли се у оваквој ситуацији спроводи правило савет, бојкот па ударац?!!!
Наравно да не. Ово су уобичајене ствари које треба да прођу скоро неопажено, чак и без укора.

Међутим, ако је супруга жена лошег морала, уздигнуте главе, при којој се опажају показатељи разврата, порока, охолости и дрскости тада имамо жену која је непослушна и која захтева поправљање, упућивање и решавање њеног проблема. Попут болесника који је у потреби за леком.
Замисли, цењени читаоче, заједно самном устрајавање те жене у дрскости, охолости и делима која руше породицу и растурају брак након што је муж учинио све од савета, упућивања и бојкота у постељи али се она не одазива на све то. Па шта је боље; рушење брака или ударац који не оставља траг?!
Ако је ударац губљење једног ока а развод слепило па заиста је боље и не имати једно око него бити у потпуности слеп. Чак шта више, ако се таква жена остави каква јесте то ће сигурно довести до распада породице а и до распада друштва у целини.








 
Пето поглавље
Значење на које указује реч УДАРАЦ у Исламу

Пре него је човек у свету терора у породици а посебно над женама и децом уредио људска права Ислам је то учинио забрањеним а починиоца окарактерисао као вандала прописавши за њега казну на овоме а и будућем свету. И не задовољава се само на забрану поступка већ у то убраја и речи које не доликују. На овакав начин Ислам је обухватнији и потпунији од било којег закона који се ослањају само на казне на овоме свету. Пре скоро 1400 година Посланик, алејхи селам, је рекао: "Муслиман је онај од чијег језика и руку су сигурни људи. А верник је онај у кога људи имају поверење по питању крви и иметака." (Хадис бележи Ахмед, Тирмизи, Несаи и други. Хадис је веродостојан –Хасен Сахих)

Такође је рекао: "Верник није онај који вређа или проклиње, он није бестидан у говору  нити неморалан." (Хадис бележи Бухари у 'Едебу', Тирмизи, Ибн Хибан, Хејсеми и други. Хадис је потпуно веродостојан-Сахих)

Поставља се питање како је ислам тако децидан по питању забране грубости а у исто време дозволио ударање жене?!
Као одговор на ово питање треба појаснити значење ударца у нашим свакодневним животима и његово значења у Шеријату. Када се у свакодневном животу чује да је човек ударио жену одмах се помисли на гнусни и дивљи призор мужа насилника и неправедника који се окомио на жену задајући јој болне ударце и повреде. И одмах се помисли на жену која трпи неправду, на коју је њен муж насрнуо и њено тело које је прекривено модрицама, ожиљцима и разним ломовима. Ово је значење ударца у нашем свакодневном животу које смо установили из искуства гледајући како људи насрћу на своје жене ударајући их.

Али ако бих ти рекао да сам ударио звоно на вратима (позвонио) да ли би помислио да сам насрнуо на врата ударајући их?!!

Или ако бих рекао да ћи ти навести (ударити) један пример да ли ћеш помислити да ћу насрнути на пример ударајући га?!!

Дакле, реч ударац (ДАРБ – ضرب ) своје значење мења с обзиром од њене употребе у реченици, циљу онога који је изговара те с обзиром на његов карактер и морал. Све ово уцртава у нашем разуму циљ употребе ове речи. Због тога, значење речи ударац у Исламу се у целости разликује од значења ове речи у нашем свакодневном животу. Оно што овај термин (ударац) у нашем животу значи је у Исламу забрањен и сматра се великим прекршајем. Тако да није дозвољено поистоветити ова два значења јер једно је супротно другоме.

Ако хоћемо да будемо праведни онда можемо рећи да НЕМА ударања жене у Исламу и да то није дозвољено, већ Ислам забрањује да се она понижава или се према њој недолично понаша или јој се ружним речима обраћа. Дакле, значење термина ударац у Исламу је попут 'ударања' на прекидач звона како смо већ појаснили. А циљ свега тога је да она схвати да је погрешила по питању права свога мужа те да он има право да је поправи и побољша.

Ислам је мужу поставио етапе које ће подузети како би решио проблем непослушне жене а то су етапе које претходе 'ударцу'. Ударац је учињен задњом етапом за ону код које ништа друго не користи.

Такође, Ислам је поставио неколико шеријатских забрана за мужа које ако буде прекршио биће од грешних и оних који прелазе Алахове границе. Заслужиће тако казну на овоме и будућем свету, а те границе (забране) су:

Ограничења васпитавања ударцем:

1-    Постепеност у решавању проблема. На начин да уложи максимум труда да реши проблем у етапама које претходе 'ударцу' а то су саветовање и бојкот у постељи.

2-    Да 'ударац' буде са мисваком или нечим сличним чија дужина и дебљина не прелази оловку.

3-    Да се не 'удара' по лицу нити осетљивим деловима тела. Ислам строго забрањује ударање по лицу било да се удара жена, човек или чак животиња. Лице је предмет поштовања и сваки ударац проузрокује непријатност. Као што забрањује циљање осетљивих делова и ригорозан је по том питању. То су Алахове границе а онај ко их прекрши тај је грешан.

4-    Да одгајање овом методом не буде пред другима било о чему да се ради. Тако да није дозвољено мужу да 'удари' супругу пред другима а посебно децом. Јер то је понижавање жене на првоме месту а такође и представља лош одгој (пример) деце. Какав то одгој хоће да приушти човек својој деци који пред њима удара њихову мајку или у стању када они то чују?!!!

5-    Да 'ударац' не буде јак и да не оставља никакве трагове на кожи жене, попут крварења или да остави последице попут ране или лома. Ако би човек проузроковао лом, рану или крв на телу жене он потпада под категорију грешника, вандала и оних који не желе да поправе своје супруге већ желе да им се освете и желе њихову пропаст ништа више. Таквог мужа, у складу са исламским правом треба испитати и адекватно законски казнити.
















 
Шесто поглавље
Ударање жене у другим религијама

Заиста, питање ударања жене није питање које се ограничава на једно време или место или се везује за одређени период или заједницу. Већ је то присутно у свим цивилизацијама кроз сва столећа без изузетка.

Онај ко хоће да се упозна са положајем жене у пријашњим цивилизацијама нека се врати на дела која су у овој области написана а која су присутна говорећи о положају жене код грка, римљана, кинеза, индијаца и других. Како је вера јевреја и кршћана гледала на ударање жене што је било питање вере и веома распрострањено у пријашњим цивилизацијама. Чак је ово било прсутно за време Месиха (Иса, алејхи селам) па да ли је он о томе говорио и да ли је икада забранио ударање жене?!!

И да ли постоји у књигама кршћана, све једно било то у старом или новом завету, цитат који забрањује или чини покуђеним (мекрух) урадање жене?!!
Током истраживања видећемо да нема ништа што на то указује.

Ако кршћанин удари жену да ли је тиме постао грешник и вандал са аспекта вере? Која је његова казна у складу са текстовима Библије?
Наравно, није грешан јер не постоје цитати који на то указују како у новом тако ни у старом завету!!!

Такође, ни законски се не терети све док показатељи насиља не буду јасни на телу попут лома или модрице или ожиљака. А ако трагови не њеном телу не буду видљиви како да докаже да је он ударио!!! То значи да за ударац који не оставља трагове нема казне ни са верског нити законског аспекта, код њих!!!

Да видимо како је то регулисано код јевреја или будиста. Да ли код њих постоје цитати који забрањују ударање жене?
Наравно, не постоје никакви верски цитати који забрањују ударање жене ни у једној од религија осим у Исламу, само!!!

Чак и када ударање жене пређе из категорије забрањеног (харама) у категорију покуђеног (мекруха) опет је Ислам једина вера која наглашава покуђеност ударања жене!!

А што се других вера тиче, уопште се не осврћу на ово питање ни забраном ни покуђеношћу.

Пошто се ни једна вера не бави питањем правила и ограничења по питању ударања жене осим Ислам, на пример када кршћанин изгуби контролу и почне ударати своју жену, која су то правила и границе које не сме да прекорачи?
Да ли је кршћанство одредило границе попут тога да је никако не сме ударати у лице или тако ударати да остају трагови на телу и слично? Наравно да није.

Па онај ко размишља о данашњој стварности коју живимо видеће статистику насиља над женом од стране јевреја, кршћана и других мимо муслимана. Упознај се сам са полицијским и судским извештајима у Америци и Европи да би видио проценат мужева који у својим породицама спроводе насиље над женама и децом!!!

Тако је у предисламском периоду било уобичајено да човек завеже своју жену за стуб и бичује је. То није било забрањено ни једном религијом (тад постојећом) нити неким законима. Све док није послат Мухамед, алејхи селам, који је ово поништио и жестоко забранио рекавши:
-"Завеже неко од вас своју жену за стуб па је бичује а на крају дана можда спава са њом." (Бележи Бухари)

У овим речима Посланик, алејхи селам, поништава обичај у којем човек преко дана удара своју жену а на крају дана хоће да има однос са њом!! Другим речима: Како може да буде према њој тако осоран и груб током дана а жели њену близину и нежност током ноћи!!!

Примери положаја жене у старом и новом завету:

Присталице кршћанства стално покушавају да нас убеде како је Месих, алејхи селам, први који се залагао за права жена и да јој је он дао права која није добила у ни једној другој вери. Те како је Библија жену учинила равноправном и подигла њен значај!!!

Међутим, да ли се овај говор поклапа са стварношћу?!!

Сви знају да Библија забрањује улазак жене у Хејкел који се налази унутар цркве у коме се налази 'најсветији' или 'света жртва' (ту је света трпеза и место приношења жртви), све једно била та жена млада, средње доби, тинејџерка или велика дама. Правило није повезано са годинама већ са полом бар када су жене у питању. Тако да ни нови ни стари завет не спомињу било какву могућност да жена уђе у Хејкел или да држи мису.

Жени није дозвољено да говори у цркви или подучава некога унутар ње. Није јој дозвољено да обнаша било коју функцију свештеника већ само улогу 'сестре' што је степен слуга а не свештеника!!!

Библија нуди велики избор свештеништва али све је само за мушкарце. Било да се ради о степену очева као Ноа (Нух), Јоб (Ејуб), Абрахам (Ибрахим), Изак (Исхак), Јаков (Јакуб) или степен Арона, или искреног владара, или степен веровесника и њихових наследника од саветника све су то положаји намењени мушкарцима. Када би жена имала право да преузме неки положај то би дозволили Марији (Мерјем) која је најпреча да има неки положај свештеника. Али у складу са учењем кршћанске религије жени је то забрањено!!!

Па да наведемо неке цитате Библије да видимо положај жене у њима:

1.    Жена се кажњава због преступа човека:
Књига пророка Јеремије (23:34): "Ако неки пророк или свештеник или народ кажу: 'Господње бреме,' казнићу тог човека и његов дом."

2.    Спаљивање жене блуднице са ватром:
Трећа књига Мојсијева (21:9): "Ако се свештеникова кћи обешчасти тако што се ода блуду, она обешчашћује свог оца. Нека се погуби и спали ватром."

3.    Одсецање руке жени због баналних (нелогичних) разлога:
Пета књига Мојсијева (25:11-12): "Ако се двојица потуку, па жена једног прође да избави свог мужа из руку оног који га бије и при том пружи руку и ухвати оног другог за полне органе, одсеци јој руку. Нека око твоје не жали."
 
4.    Разведена жена и удовица су попут блуднице:
Трећа књига Мојсијева (21:10-15): "А онај који је први свештеник међу својом браћом .... Он нека за жену узме девицу. Нека не узима удовицу ни разведену жену ни обешчашћену ни блудницу, већ нека за жену узме девицу из свога народа. Нека не оскрнави своје потомство међу својим народом, јер ја сам Господ који га посвећујем."

5.    Потпуна потчињеност жене своме мужу:
Ефесцима посланица (5:22-24): "Жене нека буду послушне својим мужевима као Господу, јер је муж поглавар жени као што је и Христос поглавар скупштини – он као спаситељ тог тела. И као што је скупштина послушна Хриту, тако нека и жене буду послушне својим мужевима у свему."

6.    Обавеза ћутања жене док је у цркви:
Прво писмо Коринћанима (14:34): "Жене нека ћуте у скупштинама, јер им није дозвољено да говоре. Нека буду послушне као што и Закон каже. А ако желе нешто да науче, нека код куће питају своје мужеве, јер не приличи жени да говори у скупштини."

7.    Жена је узрок преступа:
Прва посланица Тимотеју (2:11-15): "Жена нека ћутке прима поуку, с потпуном послушношћу. Жени не допуштам да поучава, нити да господари мушкарцем, него нека ћути. Јер прво је створен Адам, па онда Ева. И Адам није био преварен, него је жена била преварена и учинила је преступ. Али жене ће се спасити рађањем деце, ако остану у вери, љубави, посвећености и разборитости."

8.    Надређеност мушкараца над женама:
Прва Петрова посланица (3:1-6): "Тако и ви, жене, будите покорне својим мужевима ... И нека ваш украс не буде у спољашњости – у плетењу косе и украшавању златом или у хаљинама – него нека то буде тајна особа срца одевена у нераспадљиво рухо мирног и благог духа, који је драгоцен у Божијим очима. Јер су се тако некада украшавале и свете жене које су се уздале у Бога, покоравајући се својим мужевима. Тако је и Сара била покорна Авраму и називала га "господарем"."

Прва књига Мојсијева (3:16): "Жени рече: 'Веома ћу умножити твоје муке у трудноћи и у боловима ћеш децу рађати. Жудећеш за својим мужем а он ће над тобом господарити."

9.    Каменовање жене будлице све до смрти:
Пета књига Мојсијева (22:13-21): "Ако човек узме жену и легне с њом, али је затим омрзне и оптужи је за срамотна дела па је доведе на лош глас, говорећи: 'Узео сам ову жену, али када сам легао с њом нисам нашао доказ да је девица'. Тада нека отац те девојке и њена мајка узму доказ да је она девица и однесу га код врата пред градске старешине. Нека отац те девојке каже старешинама: 'Своју кћер дао сам за жену овом човеку, а он ју је замрзео. И ево, сада је оптужује за срамотна дела, говорећи: 'Нисам нашао доказ да је твоја кћер била девица.' Али ево доказа да је моја кћер била девица.' И нека пред градским старешинама рашире огртач. Старешине тог града нека узму тог човека и казне га. Нека им плати казну од сто сикала сребра, а они нека их дају оцу те девојке, јер је девицу у Израелу довео на лош глас. Нека му она и даље буде жена. Не сме да се разведе од ње док је жив. Али ако се покаже да је оптужба истинита, да се није нашао доказ да је та девојка била девица, нека девојку изведу на врата куће њеног оца, и нека је људи њеног града заспу камењем да погине."

Пета књига Мојсијева (22:22): "Ако се неки човек затекне како лежи са женом која припада другом човеку, нека се обоје погубе, и човек који је легао са женом и та жена. Тако уклони зло из Израела."
Пета књига Мојсијева (22:23) : "А ако човек у граду наиђе на девицу која је верена и легне с њом, обоје их изведите на врата тог града и заспите их камењем да погину."

10.    Жена је на нижем степену од човека:
Прва посланица Коринћанима (11:3-10): "Али желим да знате да је сваком мужу глава Христос, а жени је глава муж, а Христу је поглавар Бог. Сваки муж који се моли или прориче покривене главе срамоти своју главу. А свака жена која се моли или прориче непокривене главе срамоти своју главу, јер је то исто као да јој је глава обријана. Јер ако се жена не покрива, нека се ошиша. Али ако је за жену срамота да се ошиша или обрије, нека се покрива. А муж не треба да покрива главу, јер је Божија слика и слава, а жена је мужу слава. Јер није мушкарац настао од жене, него жена од мушкарца. И није мушкарац створен ради жене, него жена ради мушкарца. Зато, а и због анђела, жена треба да има власт над главом."









 
Седмо поглавље
Ударање жене у западно кршћанском друштву

Покушали су многи непријатељи Ислама проширити неке недоумице о Исламу међу којима је и питање ударања жене. На том путу су уложили максималан напор и обмањивачке способности скривајући сваки ајет (цитат из Курана) и хадис који побија те недоумице а остављају оно што им на први поглед одговара. Па се 'ударање' спомиње одвојено од говора који му претходи и онога што следи покушавајући на тај начин да усаде лажне сумње о Исламу. На том путу се користе ниским и подлим варкама удаљавајући се тако од истине. Па спомињу тему уопштено из чега произилази лоше схватање и побрканост желећи тиме да постигну циљ а то је изношење нетачности о Исламу. А у исто време себи призивају цивилизованост и племенит однос спрам жене уопштено а према својим женама посебно. Али су у стварности изоставили следеће чињенице:

Прво: Ислам је једина вера која је између супружника успоставила самилост и љубав. И то је једина вера која децидно забрањује насиље над женама и њихово понижавање било да се то ради речима или делом. Рекао је Узвишени Алах:

ﭽﮉ  ﮊ  ﮋ  ﮌ  ﮍ  ﮎ  ﮏ   ﮐ  ﮑ  ﮒ  ﮓ  ﮔ  ﮕ  ﮖﮗ   ﮘ  ﮙ  ﮚ  ﮛ  ﮜ    ﮝﭼ

-"И од доказа Његових је то што за вас, од врсте ваше, ствара жене да се уз њих смирите, и што између вас успоставља љубав и самилост; то су, заиста, поуке за људе који размишљају." (Превод 21.ајета суре Ер-Рум)

Уз напомену да ова љубав и самилост не долази осим у шеријатски исправном и дозвољеном браку.

Друго: Ислам је једина религија која још пре више од четрнаест столећа не само да забрањује ударање већ забрањује и понижавање жене те гледање на њу као мањкаву или потлачену. Такво понашање се третира као недостатак код човека. Рекао је Мухамед, алејхи селам: -"Не понашају се према женама племенито осим племенити а не подцењују их осим безвредни." (Погледај дело Фејдул-Кадир, 3.том, 496.страница, хадис број 6661. И Даифул-Џами од шејха Албанија, број 2916)

А ако прегледамо Библију која обухвата и стари и нови завет нећемо наћи ништа што ни из близа нити из далека забрањује ударање жена.

Треће: Ислам подстиче на племенит однос према женама. Сви Курански ајети и хадиси Посланика, алејхи селам, који говоре о односу међу супружницима, подстичу на великодушност и доброчинство једног брачног друга спрам другог. Рекао је Узвишени:

ﭽ ﮘ  ﮙ  ﮚ   ﮛ  ﮜ ﭼ

-"Оне имају исто права колико и дужности." (Превод 228. ајета суре Ел-Бекаре)

Четврто: Ислам позива узвишеним принципима у опхођењу са другима посебно са женама, што гарантује награду на Будућем свету. Рекао је Посланик, алејхи селам: "Ко год удели нешто желећи тиме Алахово лице (награда); Алах ће му дати награду за то, чак и за залогај који човек стави у уста своје жене." (Бележи га Бухарија)

Пето: Ислам је ударање жене учинио изнимном ситуацијом а не правилом. И то под посебним уветима који спречавају мужа да користи ову методу осим у посебним приликама као задњи покушај да се реши проблем и отклони много већа штета. То зато јер жене нису једнаке и нису исте у свим временима, друштвима и племенима. Па метода која је погодна за једно друштво некада није погодна за друго и уместо да користи та метода наноси штету. Опхођење спрам једне жене некада није погодно за другу жену из другог друштва или времена ма колико се ти трудио да то понашање њој прилагодиш. И ова разноликост (у начину опхођења) је од свеобухватности Ислама и узимања у обзир свих могућности.

Шесто: Феномен насиља у породици је веома проширен у државама које слове за напредне и цивилизоване савремене земље. Колико је само западних кршћана који су насрнули на своју жену, јавно, пред другим људима, на аеродрому, ресторану, бару или чак на улици на очиглед пролазника. И ово није тајна већ се свакодневно овакве вести преносе путем средстава информисања.

Колико је само кршћанки које у Америци, Канади, Европи, Аустралији и др. одлазе у полицијску станицу како би пријавиле насиље од стране мужа и направиле записник. А ови записници се не праве осим ако се има јасан доказ попут лома, модрица и сл. као последица ударања. Онај ко потражи овакве записнике у Америци, Европи, Аустралији и сл. биће му јасно о чему се ради.


Проширеност ударања (жене) у западним друштвима

Да ми нам било јасније колико је насиље у породици узело маха у друштвима која себи призивају цивилизованост и напредак погледај следеће:

1)    Многобројност институција и удружења, државниог и грађанског сектора у земљама Европе која се баве проблемом насиља над женама и породицом. Сва та удружења су остала беспомоћна да реше овај проблем насиља над женама од стране њихових мужева.

2)    Огласи у којима се путем средстава јавног информисања позивају сви да обавесте полицију у случају да уоче било који вид насиља над женама у комшилику.

3)    Питања која се веома често постављају грађанима западних друштава, од којих су:
-    Да ли си икада ударио жену?
-    Да ли си видео или чуо како отац туче твоју мајку?
-    Да ли си чуо да неко од твоје породице туче своју жену?
-    Да ли си чуо да неко од комшија туче своју жену?

Циљ постављања оваквих питања је да се потврди постојање насиља над женама од стране њихових мужева кршћана било то у Европи, Америци, канади или Аустралији. И то је проблем који је међу њима веома присутан.

На крају постаје јасно сваком објективном да је Ислам почастио жену и да је једина вера која је подигла њен значај и место. Заштитио је од свега што скрнави њену част и удара на њену чедност. А жестоко је упозорио и забранио да јој се чини неправда. рекао је Посланик, алејхи селам: "Забрањујем вам право двоје незаштићених: сироче и жена." (Бејхеки)

Нека је мир и спас на нашег посланика Мухамеда алејхи селам, његову породицу и асхабе....




WWW.ISLAMLAND.COM