О чланку

Аутор :

أحمد بن عثمان المزيد

Датум :

Thu, Aug 14 2014

Категорија :

Фикх (шериатско право)

Преузимање

Доступно у:

Убиство

Убиство

 www.islamhouse.com

 

            Нема сумње да је једно од највећих права које човек има, право на живот и да је угрожавање овог права једно од највећих недела које сви људи осуђују и сматрају веома погубним.

            Каже Узвишени:

             Због тога смо Ми прописали синовима Исраиловим: ако неко убије некога ко није убио никога или онога који на Земљи неред не чини – као да је све људе поубијао; а ако неко буде узрок да се нечији живот сачува – као да је свим људима живот сачувао. (Кур'ан, поглавље Ел-Маиде, 32.)

            И каже Узвишени:

            И не убијте никога кога је Аллах забранио осим кад правда то захтева. (Кур'ан, поглавље Ел-Исра, 33.)

            Посланик, мир над њим, је по питању убијања био веома строг, те је забранио свако средство које води ка убијању и бесправном пролевању крви, па је казао: „Ко убије онога немуслимана који има уговор[1] са муслиманима неће осетити мирис Раја, а његов мирис се осећа на раздаљини од четрдесет година хода.”[2]

            И казао је: „Ко убије немуслимана који живи у муслиманској држави неће осетити мирис Раја, иако се његов мирис осети на раздаљини од седамдесет година хода.”[3]

            Такође је казао: „Када се двојица муслимана сукобе сабљама и убица и убијени ће у Ватру.“ Неко је упитао: „О Посланиче, јасно нам је за убицу, али зашто убијени?“ Па је рекао: „Због тога што се и он трудио да убије свог противника.”[4]
            И казао је: „Код Аллаха је мања штета да пропадне овај свет, него да се убије један муслиман.”[5]
            И казао је: „Ко на нас дигне оружје, не припада нама.”[6]


[1] Није у рату са муслиманима.

[2] Хадис, бележи га Бухарија, бр. 2930 ., и Ибн Маџе, бр. 2676.

[3] Хадис, бележи Ахмед, бр. 17387., и Несаи, бр. 4668.

[4] Хадис, бележи Бухарија, бр. 30., и Муслим, бр. 5140.

[5] Хадис, бележи Тирмизи, бр. 1315., и Несаи, бр. 3922.

[6] Хадис, бележи Бухарија, бр. 6366., и Муслим, бр.143.