СТАВ ИСЛАМА О СЕКСУ

СТАВ ИСЛАМА О СЕКСУ

СТАВ ИСЛАМА О СЕКСУ
نظرة الإسلام للجنس باللغة الصربية

 

Абд Ер-Рахман ибн Абд Ел-Керим Еш-Шиха
د. عبد الرحمن بن عبد الكريم الشيحة


Превод:
EUROPEAN ISLAMIC RESEARCH CENTER (EIRC)
المركز الأوروبي للدراسات الإسلامية
& Мустафа Голош
Ревизија:
Ифет Зукорлић
 
WWW.ISLAMLAND.COM

 

 

У ИМЕ АЛЛАХА МИЛОСТИВОГ САМИЛОСНОГ
СВА ХВАЛА И ЗАХВАЛА ПРИПАДА АЛЛАХУ УЗВИШЕНОМ, НЕКА ЈЕ САЛЕВАТ И СЕЛАМ НА НАШЕГ ВЕРОВЕСНИКА МУХАММЕДА, ЊЕГОВУ ПОРОДИЦУ И АСХАБЕ
     Ислам има врло јасан став када је реч о сексуалном нагону и сматра да је то једна од нужности којој треба удовољити. Шта више, у Исламу се сексуална жеља и нагон сматрају похваљеним и обавезујућим, али се инсистира на шеријатски исправном начину удовољења тој жељи и нагону. Секс није нешто чега се треба гнушати и сматрати нечистим, јер каже Узвишени:
“Људима се чини да је лепо само оно за чим жуде: жене, синови, гомиле злата и сребра, дивни коњи, стока и усеви. То су благодати у животу на овоме свету; а најлепше место повратка је у Аллаха.” (Алу Имран 14)
     Рекао је Аллахов Посланик с.а.в.с.: “Од овога света су ми најдраже жене и лепи мириси, а радост мога ока је у намазу.”
     Ислам забрањује спутавање сексуалног нагона јер је Ислам вера здраве фитре (природе) која се не сукобљава са здравом природом човека већ се слаже са њом, следи је и прилагођава јој се у њеним жељама, тежњама и потребама, али под јасно одређеним шеријатским правилима како би се спречило неконтролисано, животињско  удовољавање ниским поривима и страстима. Овај нагон може бити разлог уласка у ватру пакла (џехеннема) многих људи уколико му удовољавају на шеријатски неисправан (харам) начин.
     Од Ебу Хурејре се бележи да је Посланик с.а.в.с. био упитан о стварима због којих ће највише људи ући у рај (Џеннет) па је рекао: “Богобојазност и леп ахлак (морал)”, затим је упитан о стварима због којих ће људи највише ући у пакао (Џехеннем) па је одговорио: “Језик и полни орган”.
     У овој књижици ћемо покушати да објаснимо и спознамо начин и пут који Ислам следи у организовању сексуалног живота и његовог уздизања на степен ибадета (доброг дела) за које ће муслиман бити награђен као и за остала добра дела уколико се упражњава у оквиру шеријатских норми.
     Од Ебу Зерра се преноси следећи хадис: “Дошли су неки асхаби Посланику а.с. и рекли му: “Аллахов Посланиче, претекоше нас богаташи, клањају као и ми, посте као и ми, али захваљујући њиховом иметку, они удељују садаку.” Аллахов Посланик а.с. рече: “Па зар Аллах није и вама дао оно чиме ћете удељивати садаку? Заиста, у сваком тесбиху (слављењу Аллаха) је садака, у сваком текбиру (величању Аллаха) је садака, у сваком тахмиду (хваљењу Аллаха) је садака, у сваком техлилу (изговарање речи ла илахе иллаллах) је садака, наређивање на добро је садака, одвраћање од зла је садака, у интимном односу једног од вас са његовом женом је садака.” Асхаби рекоше: “Аллахов Посланиче, зар у задовољавању страсти неког од нас има садаке?” Он одговори: “А шта мислите, да ли има греха ако то учините на недозвољен начин?” Асхаби одговорише: “Свакако, Аллахов Посланиче.” Он одврати: “Према томе, ако то учини на дозвољен (халал) начин има награду.”
     Са становишта Ислама брак је једини исправни начин и пут на који муслиман треба да задовољи свој сексуални нагон и Ислам подстиче на то. Рекао је Аллахов Посланик а.с.: “О скупино младића, ко је од вас у стању да се ожени нека то учини, јер ће тако лакше чувати свој поглед и клонити се неморала, а онај ко не може да се ожени нека пости јер је пост штит за њега.”  
     Када је реч о појединцу Ислам брак види као природну нужност како би се душа смирила, што се тиче заједнице брак развија љубав, међусобну самилост и уважавање, а што се тиче човечанства брак представља начин очувања врсте преко потомства. Генерално гледано, брак је пут до поштења, лепог морала, части, угледа, стабилности и хармоније. Због тога је сустезање од брака заправо и суздржавање од свих, горе споменутих, користи и врлина и може се слободно рећи да суздржавање од брака представља излазак из природних друштвених норми и токова који су засновани на фитри (природи, здравој нарави) човека.
     Циљ брака у Исламу је душевно-емотивна смиреност и стабилност супружника. Рекао је Аллах Узвишени:
“И један од доказа Његових је то што за вас, од врсте ваше, ствара жене да се уз њих смирите, и што између вас успоставља љубав и самилост; то су, заиста, поуке за људе који размишљају” (Ар-Рум 21)
Такође, један од циљева брака је и то да се супружници сачувају од неваљалих, простих, ниских дела. Каже Узвишени:
 “Оне су одећа ваша, а ви сте њихова одећа” (Ал-Бакарах 187)
          Због свега наведеног Ислам се жестоко супроставља сваком оном ко изокреће оно што је природно и позива у некакве сексуалне слободе без икаквих ограничења и шеријатских норми. Следећи Ислам уздижемо се од тога да будемо попут животиња које удовољавају својим страстима и нагонима кад хоће и како хоће, а најопаснији од свега је сам грех који се чини јер о блуду каже Посланик а.с.: „Ни у једном народу се није појавио блуд и камата а да тиме себе нису изложили Аллаховој казни.“

     Ислам заговара чистоту и поштење и тежи једном сигурном, јасно одређеном путу и начину на који човјек треба удовољити свом нагону. Од Ебу Умаме преноси се да је рекао: “Неки младић дошао је Веровеснику, саллаллаху алејхи ве селлем, и рекао: ‘Аллахов Посланиче, дозволи ми да учиним блуд.’ Присутни му приђоше и почеше га критиковати и говорити: ‘Их, их!’ Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рече: ‘Приближи се!’, па му овај младић приђе и седе. Упита га: „Да ли би волео да се твоја мајка бави блудом?“ Рече: „Не, тако ми Аллаха, Аллах ме учинeо жртвом за тебе.“ Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рече: „Ни други људи не воле да се њихове мајке тиме баве.“ Упита га: „Да ли би волео то својој кћерки?“ ’Не, тако ми Аллаха, Аллахов Посланиче, Аллах ме учинeо жртвом за тебе“, одговори он. Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рече: „Ни други људи то не воле својим кћеркама.“ Упита га: „Да ли би волео да се твоја сестра бави блудом?“ Рече: „Не, тако ми Аллаха, Аллах ме учинeо жртвом за тебе.“ Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рече: „Ни други људи  то не желе  својим сестрама.“ Упита га: Да ли би волео  да се твоја тетка по оцу бави блудом?“ Рече: „Не, тако ми Аллаха, Аллах ме учинeо жртвом за тебе.“ Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рече: „Ни други људи то не желе својим теткама по оцу.“ Упита га: „Да ли би волео да се твоја тетка по мајци бави блудом?“ Рече: „Не, Аллах ме учинeо жртвом за тебе.“ , саллаллаху алејхи ве селлем, рече: „Ни други људи то не желе својим теткама по мајци.“ Потом је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, на њега ставио своју руку  рекао: „Аллаху мој, опрости му његов грех, очисти његово срце и сачувај његово стидно место.“ Ебу Умаме је рекао: “После се овај младић није окретао ни према чему што је било ружно.”
     
     У Исламу нема монаштва, потпуног одрицања од дуњалука (овога света), нити остављања његових ужитака које је Узвишени Аллах дозволио. Од Енеса бин Малика се преноси да су тројица људи дошли кућама жена Посланика а.с. и питали их о делима (ибадету) посланиковим. Када су чули какав је био ибадет Посланика a.с. рекоше: „Где смо ми наспрам  Посланика a.с., а њему су опроштени сви греси и они пре и они после?!“ Један од њих рече: „Ја ћу стално да клањам“, други рече: „Ја ћу увек да постим“, а трећи каже: „Ја се никада нећу женити.“ Када је Посланик а.с. дошао и чуо шта су рекли казао је: „Рекли сте да ћете урадити то и то, а ја сам богобојазнији од вас па постим и мрсим, клањам и одморим (спавам) и прилазим својим женама, па ко остави моју праксу (дела) није од мене.“
     
     О животињском задовољавању страсти и нагона Мухаммед Кутб  каже следеће: „У Исламу не постоји никакав проблем када је секс у питању јер му Ислам даје сва права која му по природи припадају. Сексуални нагон није ништа ново што треба посебно објашњавати. Једноставно ради се о нагону који се не сме спутавати, али када му желимо удовољити онда то требамо чинити у складу са одређеним условима и правилима. Пример моста направљеног преко реке како све то функционише. Наиме, уколико водостај реке порасте мост постаје бескористан и не може се прећи на другу страну. Шта је потребно урадити у датој ситуацији? Потребно је подићи мост на висину изнад водостаја и тек тада, након што смо испунили одређене услове, можемо стићи на другу страну реке.“ Тако и Ислам здраву природу – не спутава, не гуши је, већ одређује начин и околности под којим јој се треба удовољити. Те границе су Аллахови прописи за које је Он, Узвишени, рекао: „И немојте кршити Аллахове прописе“, а Аллах најбоље зна да та правила на најбољи начин гарантују сигурност како за појединца тако и за друштво. НеИсламска (џахилијетска) друштва признају нужност организованог система и правила у свим другим случајевима и ситуацијама осим када је реч о сексуалном нагону. Једино на том пољу нема правила, нити ограничења већ се жели да та ионако разбуктала, распламсала жеља досегне потпуно лудило. НеИсламска друштва не дозвољавају да се на неконтролисан начин, ван правила и система присваја туђа имовина већ се то сматра крађом и њен починилац се кажњава у складу са законом који је прописан у том случају. Такво је уређење у свим осталим сферама као што су заштита хране, одеће, места становања итд.

 


Абд Ер-Рахман ибн Абд Ел-Керим Еш-Шиха
 
WWW.ISLAMLAND.COM

СТАВ ИСЛАМА О СЕКСУАЛНОМ НАГОНУ

     Када је реч о сексуалном нагону став Ислама је јасан и ради се о једној нужној побуди којој треба удовољити без спутавања, али на шеријатски дозвољен начин, онако како је Аллах прописао и објаснио, а Он је створио и мушкарца и жену од капи семена кад се убаци. Једини дозвољен и прописан начин како удовољити овом нагону јесте брак кроз који ће и мушкарац и жена остварити своје потпуно право када је реч о сексуалној жељи и њеном удовољењу. Аллах је врло строго упозорио на опасност ванбрачних интимних односа (блуда) па каже:

( 1 )   Оно што желе – верници ће постићи,
( 2 )   они који молитву своју понизно обављају,
( 3 )   и који оно што их се не тиче избегавају,
( 4 )   и који милостињу удељују,
( 5 )   и који стидна места своја чувају –
( 6 )   осим од жена својих или оних које су у поседу њихову, они, доиста, прекор не заслужују –
( 7 )   а они који и поред тога траже, они у злу сасвим претерују
(Ал-Му’минун 1-7))

     Аллах с.в.т. је објаснио да је женидба пракса свих посланика и веровесника, нека је благослов и мир на њих, како би нас подстакао и приволео да и ми тако поступамо па каже:
“И пре тебе смо посланике слали и жене и пород им давали.” (Ар-Ра’д 38)

     И Посланик а.с. подстиче на женидбу и умножавање потомства па каже: “Жените се умиљатим и роткињама, јер ћу се ја поносити вашом бројношћу пред другим народима.”

     Посланик а.с. чак наређује да се пожури са женидбом онога ко на халал (дозвољен) начин жели удовољити сексуалном нагону. Од Ебу Хурејре се преноси да је Посланик а.с. рекао: “Када вам дође човек чијим сте ахлаком (моралом) и вером задовољни ожените га, јер ако тако не поступите на Земљи ће се појавити неред и искушења.”  (мисли се на то да уколико не оженимо онога са чијом смо вером и ахлаком задовољни због тежње за пореклом, иметком и сл. настаће неред и искушења)

    Ислам тежи и жели да олакша женидбу и удају па каже Посланик а.с.: “Од врлина које су дате жени су лакоћа приликом просидбе, непретеривање у мехру (венчаном дару) и помоћ у трудноћи и приликом дојења детета.”
     Када је реч  о браку, Ислам наређује да се не сме одлагати бојећи се од сиромаштва па каже Узвишени:
Удавајте неудате и жените неожењене, и честите робове и робиње своје; ако су сиромашни, Аллах ће им из обиља Свога дати. Аллах је неизмерно добар и све зна. (Ан-Нур 32)

     Аллахов Посланик а.с. каже: “Тројицу ће Аллах помоћи: муџахида (борца) на Аллаховом путу, онога ко се жени и роба који жели да купи слободу од свога газде.”

     Посланик а.с. је наредио омладини да пожуре са женидбом и појаснио је онима који немају услова за женидбу како да се суздрже и контролишу своју страст па каже: “О скупино младића, ко је од вас у стању да се ожени нека то учини, јер ће тако лакше чувати свој поглед и клонити се неморала, а онај ко не може да се ожени нека пости јер је пост штит за њега.”  (“Ко је у стању да се ожени” – мисли се на полну зрелост, снагу и могућност за подмиривање трошкова за брак)
     
     Што се тиче онога ко не испуњаваа услове за женидбу Ислам му наређује да се стрпи па каже Узвишени:
И нека се суздрже они који се немају могућности оженити, док им Аллах из обиља Свога не помогне! (Ан-Нур 33)

      У Кур’ану се наводи најлепши пример како треба контролисати сексуални нагон и како победити страст у причи о Јусуфу а.с. како би се Исламска омладина угледала на њега.

 Каже  Узвишени:
И поче да га на грех наводи она у чијој је кући био, па позакључа сва врата и рече: "Ходи!" – "Сачувај Боже!" – узвикну он – "власник ме мој лепо пази; а они који добро узврате злим неће никад успети."

И она је била пожелела њега, а и он би њу пожелео да од Господара свога није опомену угледао – тако бî, да одвратимо од њега издајство и блуд, јер је он уистину био Наш искрени роб.
(Јусуф 23-24)

Па макар коначан исход био и затвор и казна због одбијања да се почини грех, у овом случају блуд, каже Узвишени:
"Е то вам је онај због кога сте ме кориле" – рече она. "Истина је да сам га хтела на грех навратити, али се он одупро. Ако не учини оно што од њега тражим, биће, сигурно, у тамницу бачен и понижен."

"Господару мој" – завапи он – "дража ми је тамница од овога на што ме оне навраћају. И ако Ти не одвратиш од мене лукавства њихова, ја могу према њима наклоност осетити и лакомислен постати."

И Господар његов услиша молбу његову и спаси га лукавства њихова; Он, уистину, све чује и зна.
(Јусуф 32-34)

    Будући да Ислам забрањује трошење нагомилане сексуалне енергије на харам (недозвољен) начин дозвољено је у ситуацији када се човек боји да упадне у зиналук (блуд) прибегне мастурбацији, али само у том случају како би се сачувао блуда јер блуд спада у велике грехе и од два зла треба изабрати мање.


КОРАЦИ КОЈЕ ИСЛАМ ПРЕДУЗИМА РАДИ КОНТРОЛЕ СЕКСУАЛНОГ НАГОНА

     Ислам је превентивно забранио све оно што буди и распламсава сексуалну жељу, осим међу супружницима, бојећи се да човек не упадне у оно на шта Ислам упозорава и забрањује. Познато је да нагомилана сексуална енергија се мора на неки начин утрошити па макар то било и на забрањен начин као што је блуд, хомосексуализам, силовање или у најмању руку мастурбација. Превентивне мере које Ислам заговара ради контролисања сексуалног нагона су следеће:

-         Ислам наређује посебну пажњу и опрез када је реч о деци и тражи да се одвоје у постељи. Аллахов Посланик а.с. каже: “Наређујте својој деци да од њихове седме године обављају намаз, а од десете их и мало пришините ако одбијају да клањају и раздвојте их у постељи.”
Ради се, дакле, о превентивној мери како не би дошло до контакта између деце у току сна, а самим тим и до буђења и распиривања страсти.

-         Ислам наређује женама покривање пред странцима (онима који нису блиски рођаци) како би сачувале част, чедност, поштење, као и то да се клоне места која побуђују и раздражују сексуални нагон. Каже Узвишени:
"О Веровесниче, реци женама својим, и кћерима својим, и женама верника нека спусте хаљине своје низа се. Тако ће се најлакше препознати па неће напаствоване бити. А Аллах прашта и самилостан је."
(Ал-Ахзаб 59)

     Што се тиче старијих жена које више не жуде за удајом Ислам прописује блажа правила па Аллах с.в.т. каже:
"А старим женама које више не жуде за удајом није грех да одложе огртаче своје, али не показујући она места на којима се украси носе; а боље им је да буду крепосне. Аллах све чује и зна."
(Ан-Нур 60)

-         Обарање погледа и негледање у оно што је харам (забрањено) је такође једна од превентивних мера које Ислам прописује. Мудрост овог прописа је у томе што све почиње од погледа па се врло лако може десити да тај безазлени поглед пређе у страствени поглед, а након тога наступа фаза замишљања или размишљања о ономе што је пре било само предмет погледа. Затим, и то врло често, може доћи и до реализације тих мисли, тј. до самог чина греха, у овом случају блуда. Рекао је Узвишени:
"Реци верницима нека оборе погледе своје и нека воде бригу о стидним местима својим; то им је боље, јер Аллах, уистину, зна оно што они раде. А реци верницама нека оборе погледе своје и нека воде бригу о стидним местима својим; и нека не дозволе да се од украса њихових види ишта осим онога што је ионако спољашње, и нека вела своја спусте на груди своје; нека украсе своје не показују другима, то могу само мужевима својим, или очевима својим, или очевима мужева својих, или синовима својим, или синовима мужева својих, или браћи својој, или синовима браће своје, или синовима сестара својих, или пријатељицама својим, или робињама својим, или мушкарцима којима нису потребне жене, или деци која још не знају која су стидна места жена; и нека не ударају ногама својим да би се чуо звекет накита њихова који покривају. И сви се Аллаху покајте, о верници, да бисте постигли оно што желите."
(Ан-Нур 30-31)

     Рекао је Ибн Кајјим, Аллах му се смиловао,: “С обзиром да са погледом почиње искушење блуда, онај ко га буде оборио сачуваће и свој полни орган од греха, јер доиста је поглед извор многих догађаја. као што се у ватру улази најпре због малих греха који касније постају велики, тако и поглед прелази у размишљање, а размишљање у сами грех. Због тога је речено: ко сачува следеће четири ствари сачувао је и заштитио своју веру: поглед, мисли, језик и кораке.”

     Када се гледа у оно што је харам константно или се понавља више пута онда се треба сетити речи Посланика а.с. у којима каже Алији ибн Еби Талибу: “О Алија, немој упућивати поглед за погледом јер само је први твој а остали нису.”  

     Због тога Ислам инсистира на чувању погледа од харама, а Посланик а.с. је објаснио да то треба чинити из богобојазности, страха од Аллаха Узвишеног. Упитан је Посланик а.с. о ненамерном погледу па је одговорио: “Скрени (обори) поглед.”

-         Тражење дозволе пре уласка у кућу како око не би видело нешто што му је шеријатом забрањено.

Каже Узвишени:
"О верници, нека од вас у три случаја затраже допуштење да вам уђу они који су у поседу вашем и који још нису полно зрели: пре јутарње молитве и кад у подне одложите одећу своју, и после обављања ноћне молитве. То су три доба када нисте обучени, а у друго доба није ни вама ни њима грех, та ви једни другима морате улазити. Тако вам Аллах објашњава прописе! А Аллах све зна и мудар је.
А када деца ваша достигну полну зрелост, нека онда увек траже допуштење за улазак, као што су тражили допуштење они старији од њих; тако вам Аллах објашњава прописе Своје! А Аллах све зна и мудар је."
(Ан-Нур 58-59)

-         Ислам забрањује да људи опонашају жене и обратно. Од Ибн Аббаса се преноси да је рекао: “Аллахов Посланик је проклео мушкарце који опонашају жене и жене које опонашају мушкарце.

-         Забрањено је гледати у оно што буди и распаљује страсти и сексуални нагон као што су слике голотиње и раскалашености. Од Абду-р-Рахмана бин Еби Сеид Ел-Худрија се преноси да је Посланик а.с. рекао: “Мушкарац не сме гледати у аврет (стидни део) другог мушкарца, нити жена у аврет друге жене, и не смеју два мушкарца, нити две жене спавати под једним покривачем.”

-         Ислам забрањује слушање онога што може узбуркати и пробудити сексуалнну жељу попут музике, бестидних песама и слично; због тога што такве ствари врло често отварају пут грешном размишљању и подстичу на чињење онога што је забрањено. Истину су рекли стари учењаци о музици када кажу да побуђује страсти и води ка блуду.

-         Није дозвољено стално седети и дуго гледати у голобраде мушкарце који личе на жене, а посебно у оне којима је Аллах дао лепоту. Од Ебу Хурејре се преноси да је Посланик а.с. рекао: “Блуд очију је грешан поглед, блуд ушију је слушање онога што је забрањено, блуд језика је забрањен говор, блуд руку је да додирну оно што им је харам, блуд ногу су кораци ка хараму, блуд срца је тежња и жудња за оним што је харам, а сполни орган све то потврђује или пориче.”

-         Забрана осамљивања са женом странкињом (која није блиски род) због тога што шејтан распирује страст код обоје и наводи их на грех. Каже Посланик а.с.: “Никако се не осамљујте са женом странкињом јер је шејтан трећи.”  Такође је забрањено и мешање мушкараца и жена јер може доћи до сумњивих односа и релација, а све што води хараму је харам. Каже професор Мухаммед Кутб: “Безазлено мешање између мушкараца и жена је велики мит, бајка која се појавила на Западу у почетку лечења импотенције. Социјолози и психолози су се радовали и претеривали када би говорили о практичној користи ове негативне појаве која је постала опште прихваћена. Затим је Запад поново размислио о овоме и након што су открили логичан и коначан исход овог греха никада више нису споменули своје закључке. Наиме, научници и неуролози су одступили и одрекли се претходног открића и става о мешању између мушкараца и жена на музичким забавама, чајанкама, излетима, екскурзијама под надзором родитеља или учитеља јер тврде да свако мешање које иритира, узбуђује сексуална чула заправо негативно утиче и гаси сексуалну жељу и нагон у случају немогућности задовољења страсти због неодговарајућих услова и околности као што су стид од присутних људи и сл. Ово је, дакле, стање свих друштава и заједница у којима се мешају мушкарци и жене – душевна узнемиреност и нервоза, а ономе коме се ово дешава не преостаје ништа друго осим да потражи уточиште на неком другом месту или да настави да трпи душевни немир.” Па каква је то слобода и цивилизација?!

-         Ислам забрањује жени да своме мужу описује другу жену како се не би у његовом срцу појавиле грешне мисли јер можда та друга жена има неку особину коју није нашао код своје жене, или га шејтан може навести на размишљање како да дође до те жене. Од Абдуллаха бин Мес’уда се преноси да је Посланик а.с. рекао: “Не сме жена описивати другу жену своме мужу на тај начин као да је види (гледа у њу).”

-         У Исламу је забрањено да жене излазе ван куће откривене, нашминкане и нагиздане јер на тај начин бивају предмет пажње мушких погледа што иритира сексуални нагон и може водити већем хараму (греху).

 Рекао је Аллах с.в.т.:
"У кућама својим боравите и лепоту своју, као у давно паганско доба, не показујте, и молитву обављајте и зекат дајте, и Аллаха и Посланика Његова слушајте! Аллах жели да од вас, о породицо Посланикова, грехе одстрани, и да вас потпуно очисти." (Ал-Ахзаб 33)

-         Такође је забрањено да жена говори улепшаним гласом, заводнички јер то може бити узрок да се у болесном срцу појави жеља за зиналуком (блудом), па је неопходно да жена прича само колико је потребно, без претеривања и доконог говора од којег нема користи. Каже Узвишени:
"На себе пажњу говором не скрећите, па да у напаст дође онај чије је срце болесно, и неусиљено говорите!" (Ал-Ахзаб 32)
"А ако од њих нешто тражите, тражите то од њих иза застора. То је чистије и за ваша и за њихова срца."  (Ал-Ахзаб 53)

Забрањено је разголићавање и истицање онога што изазива фитну. Каже Аллах с.в.т.:

"О синови Адемови, дали смо вам одећу која ће покривати стидна места ваша, а и раскошна одела, али, одећа честитости, то је оно најбоље. – То су неки Аллахови докази да би се они опаметили."
(Ал-А’раф 26)
     Од Ебу Хурејре се преноси да је Посланик а.с. рекао: "Две врсте људи биће становници Џехеннема и ја их после овоземаљског живота, нећу више видети: силници, у цијим су рукама бичеви дебљине крављих репова, којима туку свет, и жене које носе прозирну одећу као да су голе, које окрећу лице од Аллахових заповеди и склоне су злим делима, а главе су им као грбе камила. Такве жене неће ући у Џеннет, нити ће осетити његов мирис! А мирис његов се шири на све стране веома далеко."  
     Ислам појашњава жени да треба покрити своје украсе. Рекао је Аллах, с.в.т.:
"А реци верницама нека оборе погледе своје и нека воде бригу о стидним местима својим; и нека не дозволе да се од украса њихових види ишта осим онога што је ионако спољашње, и нека вела своја спусте на груди своје; нека украсе своје не показују другима, то могу само мужевима својим, или очевима својим, или очевима мужева својих, или синовима својим, или синовима мужева својих, или браћи својој, или синовима браће своје, или синовима сестара својих, или пријатељицама својим, или робињама својим, или мушкарцима којима нису потребне жене, или деци која још не знају која су стидна места жена; и нека не ударају ногама својим да би се чуо звекет накита њихова који покривају. И сви се Аллаху покајте, о верници, да бисте постигли оно што желите." (Ан-Нур 31)
-         Ислам забрањује жени да путује сама без махрема, тј. особе која јој је блиски род (отац, брат, дајџа, амиџа, ако је удата-муж). Каже Аллахов Посланик с.а.в.с.: “Нека се мушкарац никако не осамљује са женом осим у присуству махрема! Нека жена не путује осим у пратњи махрема!” Чувши те речи један од присутних упита: “Аллахов Посланиче, моја супруга се упутила на хаџџ (ходочашће), а ја сам се пријавио за учешће у тој и тој битки!” На то Посланик рече: “Врати се и обави хаџџ заједно са својом супругом!”  

     Овим прописом Ислам жели сачувати углед и част жене с обзиром да пут врло често прате велики напор и мука, а жена је по својој природи слабашна. Будући да је изненада може задесити и менструација, онда трудноћа, дојење, као и њен ментални склоп који је наклоњен ка томе да је неко води и штити, због своје саосећајности лако може потпасти под разне утицаје и сл. Ислам не дозвољава жени да путује сама. Жена која сама крене на пут може бити нападнута од стране покварењака, злобника па јој је заштита итекако потребна јер је она слаба и не може се сама одбранити. Дакле, жена на путу мора имати некога поверљивог (махрем) ко ће испуњавати њене захтеве и потребе, олакшати јој пут тако да она не мора тражити помоћ од странаца.

-         Ислам прописује ономе ко види неку жену која му се допадне и заволи је да оде њеној породици и запроси је на исправан начин како би од себе одагнао шејтанске весвесе (дошаптавања). Каже Посланик а.с.: “Ако неко од вас примети неку жену нека оде њеној породици јер ће се тако најбоље супроставити ономе што осећа.”  

-         Ислам обавезује супружнике да уколико једно од њих пожели да задовољи свој сексуални нагон пожуре и испуне једно другом ту жељу. Жени је забрањено да одбије свога мужа у постељи. Разлог томе је што у случају одбијања да удовољи своме мужу он ноже почети да размишља како на други, забрањен начин да оствари своје право и удовољи својој сексуалној жељи. Такође, спутавање и сузбијање сексуалног нагона изазива бројне проблеме, како душевне тако и телесне, па Ислам са много пажње третира ово питање. Каже Аллахов Посланик а.с.: “Када муж позове своју жену у постељу (интимни однос) па она одбије и наљути свога мужа, мелеки (анђели) је проклињу све док не осване.”

     Исто тако је и муж обавезан задовољити своју жену како она не би размишљала о забрањеним начинима задовољења своје сексуалне жеље и страсти. Каже Ибн Хазм: “Човек је обавезан да има однос са својом женом и задовољи је бар једном у току њене чистоће (период између две менструације) ако је у стању, у противном је грешан код Аллаха. Доказ за то су речи Узвишеног:
"А када се окупају, онда им прилазите онако како вам је Аллах наредио." (Ал-Бакарах 222)

     Довољно је да знамо то да је жени, у случају да јој се ускрати право на интимне односе са супружником дозвољено да правду потражи код кадије (судије) како би остварила своје загарантовано право. Ово је још један од великих примера како и колико Ислам води рачуна о миру и спасу друштва од ширења неморала и раскалашености.

-         Аллах с.в.т. је запретио жестоком казном сваком оном ко жели проширити неморал или било какво друго зло у Исламскоме друштву  па каже:
"Оне који воле да се о верницима шире бестидне гласине чека тешка казна и на овоме и на ономе свету; Аллах све зна, а ви не знате."
(Ан-Нур 19)
Ово важи за сваког оног ко чини неки грех или учествује у њему на било који начин.


ЖЕНИДБА У ИСЛАМУ


     Одавно је познато да Ислам није дозволио удовољење сексуалном нагону осим путем брака.  Аллах с.в.т. није учинео човека попут осталих створења код којих у овом сегменту живота влада потпуна анархија, безакоње, небрига о супротном полу и неред, већ је успоставио одговарајући систем који гарантује срећу човеку и жени, чува њихову  част и углед. Аллах је учинео везу између мушкарца и жене племенитом која почива на обостраном задовољству, преузетим обавезама и пристанку као и на обостраном обећању да ће се међусобно помагати и уважавати. На овај начин је интимни живот сигуран, обезбеђује потомство и штити жену од тога да постане роба коју ће злоупотребити хедонисти, успоставља се амбијент за оснивање породице која обухвата и чува осећај мајчинства и очинства, даје и рађа лепе зреле плодове. Ово је систем са којим је Аллах задовољан, на којем почива Ислам и који се супроставља сваком оном ко непријатељски гледа на њега. С тога ћемо сада појаснити детаљније како и на који начин  се оженити у складу са Исламским прописима, а у Аллаха је коначан успех.

 


ОДРЕЂИВАЊЕ И ИЗБОР СУПРУГЕ

     Ислам заговара јасне принципе када је реч о избору супруге и не ради се само о пуком задовољењу сексуалног нагона већ је реч и о заснивању породице. Сходно томе, Ислам жели да успостави јаке темеље и предуслове за добру и стабилну породицу која ће бринути како о појединцу тако и о заједници. Све ово је немогуће постићи без добре супруге која поседује леп ахлак (морал), исправну и јаку веру, која се боји Аллаха с.в.т. и води рачуна о својиим задужењима. Наравно, Ислам не занемарује остале критеријуме попут лепоте и слично. Каже Аллах с.в.т.:
"Удавајте неудате и жените неожењене, и честите робове и робиње своје; ако су сиромашни, Аллах ће им из обиља Свога дати. Аллах је неизмерно добар и све зна."
(Ан-Нур 32)

     Посланик а.с. је појаснио ствари које су ствари потребне за брак, а најважнија од њих јесте леп ахлак и вера. Каже Аллахов Посланик а.с.: “Жену удају четири ствари: њен иметак, порекло, лепота и вера, па одабери ону која има добру веру имаћеш све остало.”
     
    Ислам је праведан па исто важи и за мужа, каже Посланик а.с.: “Најпотпунијег имана су они који су лепог ахлака и који су најбољи према својим женама.”
     Када је био упитан која је жена најбоља Посланик а.с. је рекао: “Најбоља међу женама је она коју када погледаш развесели те, када јој се нешто нареди послуша и покори се, не супроставља се и не ради са иметком оно што ти је мрско.”

    Ислам жели да муслиманска кућа буде саграђена на таквим основама и принципима гдје и појединац и заједница сарађују и подстичу на чињење добра. Рекао је Аллахов Посланик а.с.: “Нека се Аллах смилује човеку који устане ноћу па клања те пробуди своју жену, па ако она одбије устати, попршће је по лицу водом. Нека се Аллах смилује и жени која устане ноћу и клања те пробуди и свога мужа, па ако он одбије, попршће га по лицу водом.”  

ВИЂЕЊЕ СУПРУЖНИКА ПРЕ БРАКА КОЈЕ ИСЛАМ ДОЗВОЉАВА И ПОДСТИЧЕ НА ЊЕГА

     Ислам тежи томе да се брак не сме заснивати само на једном издвојеном принципу већ инсистира да поред основних начела, исправне вере и ахлака, морају бити испоштовани и остали принципи попут физичке привлачности како би обе стране биле у потпуности задовољне. Дакле, дозвољено је и мушкарцу и жени да се виде пре брака и то на шеријатски дозвољен начин. Преноси се да је један човек дошао Посланику а.с. и обавестио га да је запросио једну жену од енсаријки, а Посланик а.с. га је упитао. “Јеси ли је видео?” овај човек одговори: “Не.” на то му Посланик а.с. рече: “Иди и види је јер доиста у очима енсаријки има нешто.”  (слабовидост, сићушност или нешто попут тога)

      Посланик а.с. је објаснио мудрост овог прописа у следећем хадису: Од Енеса се преноси да је Мугира ибн Шу’бе запросио неку жену па му је Аллахов Посланик а.с. рекао. “Погледај у њу, јер је то најпрече да вам учини брак трајнијим.”

    Систем којег Ислам заговара је користан и добар за заједницу и далеко је од друштвених проблема уз Аллахову дозволу, а љубав је нешто сасвим природно и логично у Исламу, нарочито љубав између мушкарца и жене, сходно томе Ислам се поноси том врстом љубави која је чиста од неморала, раскалашености и свега што је ружно. Ову врсту љубави Ислам негује и баштини и упућује на начине њеног успостављања и јачања. Каже Аллахов Посланик а.с.: „Не постоји ништа боље за двоје који се воле од брака.“  (ако човек заволи неку жену – најбоље је да је ожени јер је то лек за његову љубав)

    У Исламу је познато заузимање за двоје заљубљених ако су добри и часни и међу њима још увек постоји љубав и самилост. Преноси се од Ибн Аббаса да је говорио о мужу Берире по имену Мугис који је био роб, а она је била откупљена робиња која је касније ослобођена и тиме је њихов брак престао да важи: „Као сад да гледам Мугиса како иде за њом, а сузе му се сливају низ браду.“ Рече Аллахов Посланик а.с.: „О Аббасе, зар се не чудиш Мугисовој љубави према Берири и њеном одбијању Мугиса? Када би му се вратила!“ Берира је на то питала: „Је ли то наредба Посланикова?“ Рече: „Ја се само заузимам.“ Она одговори: „Ја доиста немам потребе према њему.“

     У Исламу је дозвољено да отац или старатељ понуди своју ћерку, сестру за брак ако је задовољан ахлаком и вером неког човека. То није ништа чудно, нити је некаква негативна појава, јер врло често старатељ боље зна шта је добро за своју ћерку или сестру него она сама.  Рекао је Аллах с.в.т. у сури „Касас“ о случају Мусаа а.с.:

(23)  А кад стиже до воде медјенске, затече око ње многе људе како напајају стоку, а мало подаље од њих угледа две жене које су је од воде одбијале. "Шта ви радите?" – упита он. "Ми не напајамо док чобани не оду" – одговорише оне – "а отац нам је веома стар."
( 24 )   И он им је напоји, а онда оде у хладовину и рече: "Господару мој, ма какву ми храну дао, заиста ми је потребна!"
( 25 )   И једна од њих две дође му, после, идући стидљиво и рече: "Отац мој те зове да те награди зато што си нам стоку напојио!" И кад му он дође и каза му шта је доживео, он рече: "Не страхуј, спасио си се народа који не верује!"
( 26 )   "О оче мој" – рече једна од њих – "узми га у најам, најбоље је да унајмиш снажна и поуздана."
( 27 )   "Ја желим да те оженим једном од ове две кћери моје" – рече он – "али требаш ме осам година служити; а ако десет напуниш, биће добра воља твоја, а ја не желим да те на то силим; ти ћеш видети, ако Бог да, да сам добар."
( 28 )   "Нека буде тако између мене и тебе!" – рече Муса – "који год од та два рока испуним, нема ми се шта приговорити, а Аллах је јамац за оно што смо утаначили." (Ал-Касас 27)

    Од Салима бин Абдуллаха се преноси да је чуо Абдуллаха ибн Омера како приповеда следеће: “Када је Хафса остала удовица након што јој је муж погинуо, а била је удата за Хунејса бин Хузафе Ес-Сехмија који је умро у Медини, Омер бин Хаттаб је отишао Осману р.а. и понудио му Хафсу да је ожени. Осман му је рекао да ће размислити па му је за пар дана рекао да није у могућности да је ожени сада. Затим је Омер отишао до Ебу Бекра и понудио му Хафсу да је ожени, а Ебу Бекр му није ништа одговорио, само је ућутао. Омер се растужио и отишао је Посланику а.с. да се пожали. Међутим, Посланик а.с. ју је запросио од њега и оженио је Хафсу. Након тога је Омер срео Ебу Бекра који му је рекао да није оженио Хафсу зато што је знао да је Посланик а.с. раније спомињао Хафсу и да није хтео да открије његову тајну, а у случају да је Посланик а.с. није хтео оженити Ебу Бекр би је оженио.”


БРАЧНИ УГОВОР, МЕХР (ВЕНЧАНИ ДАР) И ГОЗБА

    Од рукнова (саставних делова) брака у Исламу и услова његове исправности је следеће:
1.    Сагласност будућих супружника

     Доказ за то су речи Посланика а.с.: “Не удајте удовицу док не чујете њено мишљење, и немојте удавати девојку (девицу) без њеног пристанка, а њен пристанак је ћутња.”

     Онај ко ожени неку жену без њеног пристанка брак му је ништаван по хадису у којем се спомиње да је жену по имену Ханса’ њен отац удао за неког човека против њене воље па се она пожалила Посланику а.с. након чега је он поништио тај брак.  Све ово указује на то колико је важно да се породица успостави на здравим основама и сачува од уништења, да се спрече многи проблеми који би могли настати услед недостатка љубави међу супружницима.

2.    Дозвола старатеља и присуство два праведна сведока
 
     Каже Посланик а.с.: „Нема брака без дозволе старатеља и два праведна сведока, а ако нема старатеља онда је кадија старатељ.“
    Једна од мудрости и користи овог прописа је очување родбинских веза као и чињеница да старатељ углавном зна шта је добро за ону која се удаје и неће дозволити да изабере нешто што ће јој нашкодити, а у случају да нема старатеља онда је кадија тај који је дужан удати жену која има прилику за брак на основу хадиса којег смо малочас навели. Од Ибн Аббаса се преноси да речи Узвишеног:

"О верници, забрањује вам се да жене као ствари наслеђујете, преко воље њихове, и да им тешкоће причињавате, с намером да нешто од онога што сте им даровали присвојите…" (Ан-Ниса’ 19)

значе следеће: раније су старатељи могли да раде са женом којој муж умре шта хоће - ако хоће ожени је, ако хоће уда је за кога хоће, или је никако више не уда. Дакле, имали су веће право над женом него њена породица.” Овај ајет је тим поводом и објављен па је таква пракса докинута и дата су права најпре жени па осталима.

3.    Код самог склапања брачног уговора муж је обавезан да жени обезбеди мехр на основу речи Узвишеног

 "И драга срца женама венчане дарове њихове подајте; а ако вам оне од своје воље од тога шта поклоне, то с пријатношћу и угодношћу узмите." (Ан-Ниса’ 4)

Важно је напоменути да не сме бити птетеривања када је у питању мехр, јер Посланик а.с. каже: “Од врлина које су дате жени су лакоћа приликом просидбе, непретеривање у мехру (венчаном дару) и помоћ у трудноћи и приликом дојења детета.”
    Омер бин Хаттаб о овој теми каже: “Зар ћете претеривати у мехру приликом брачног уговора? Ако је жена племенита и добра и Аллаха се боји прече вам је да поступите онако како је радио Посланик а.с. а он својим женама или ћеркама није одређивао мехр већи од 12 евки’ах (јединица за тежину која износи око 200 грама)”.

   Уколико постоје неки посебни услови између будућих супружника (који су халал, а никако харам) потребно је да се спомену и око њих сложе и то на основу хадиса Посланика а.с.: “Најпрече је да се испуне услови којима су једно друго (брачни пар) постали дозвољени.”

     Због свега наведеног важно је и организовати свадбену гозбу у складу са шеријатом, без алкохола, музике, мешања мушкараца и жена и на њу позвати рођаке и пријатеље како би се брак обзнанио.
    Од Енеса р.а. се преноси да је по доласку у Медину Ресулуллах, саллаллаху алејхи ве селлем, побратио Абдуррахмана и С'ад ибн Ребиа. Он је рекао Абдуррахману: “Ја сам најбогатији међу Енсаријама. Своју имовину делим на двоје. Имам две жене, погледај која ти се више од њих свиђа па ми реци ја ћу је пустити, а кад јој прође ‘иддет (период чекања) ти је ожени. На то му Абдуррахман рече: Нека ти Аллах подари благослов у твојој породици и у твоме иметку. Где вам је чаршија?” Упутише га у чаршију код Бену Кајнука'а, јеврејског племена. Затим до мало времена, угледа га Ресулуллах, саллаллаху алејхи ве селлем, да носи масло и намирнице, а мало после тога примети трагове мириса на њему, па га упита: “Шта је то?” Он одговори: “Оженио сам се.” Ресулуллах упита: “Колико си платио?” “Једну златну кошпицу. Рече Посланик а.с. “Направи гозбу па макар и са једном овцом.”
Мора се напоменути да се треба клонити исрафа (расипништва) на свадбеној гозби, каже Узвишени:
( 26 )   Дај ближњем своме право његово, и сиромаху, и путнику, али не расипај много,
( 27 )   јер су расипници браћа шејтанова, а шејтан је Господару своме незахвалан.
(Ал-Исра’ 26-27)
     
Онај ко буде позван на гозбу треба се одазвати позиву осим ако има оправдан разлог. Рекао је Посланик а.с.: “Када неко од вас буде позван на свадбу нека се одазове.”

     Обавеза оног ко присуствује гозби је да упути Аллаху дову (молбу) за породицу која је организовала свадбу сходно речима Посланика а.с.: “Аллаху опрости им и смилуји им се и дај им берићет у опскрби.”  Такође треба упутити и дову за младенце речима “Аллах вас благословио и саставио на добру.”

    Ислам је дозволио женама да се уз деф провеселе на свадби јер је тако дошло у хадису Посланика а.с. у којем се спомиње да је упитао Аишу р.а. када се једна од жена удала за енсарију: “Зар се нисте провеселиле и радовале, заиста ће енсарије бити задивљени тиме.”  

 

ОБИЧАЈИ ПРВЕ БРАЧНЕ НОЋИ


     Према младој треба бити пријатан и љабазан и потрудити се да се не осећа усамљено. Преноси се да је Есма бин Језид б. Секен рекла: “Ја сам украшавала Аишу за Посланика а.с., отишла сам њему и позвала га да је погледа, а он је дошао, сео уз њен бок и донео јој чашу млека. Посланик а.с. је пио из ње па јој је пружио чашу, а она се постидела и спустила главу. Есма даље каже: Ја сам је прекорила и рекла “узми из руку Аллахова Посланика а.с.” Па је она узела и попила мало. Посланик а.с. рече:” Дај својој другарици.” Есма рече: “Не Аллахов Посланиче, узми је ти, попиј из ње па је пружи мени из твоје руке.” Затим сам села и ставила посуду на кољено и почела је окретати како бих погодила место где је пио Аллахов Посланик а.с. Он а.с. затим рече женама које су биле око мене да и оне узму мало, али оне рекоше да не осећају потребу за млеком. На шта Посланик а.с. рече: “Немојте саставити глад и лаж.”


УДВАРАЊЕ И МАЖЕЊЕ МЕЂУ СУПРУЖНИЦИМА
    Као што смо већ рекли, Ислам на сексуални нагон гледа као и на све остале нагоне којима треба удовољити, али у оквиру шеријатских правила, принципа и норми па сходно томе и настоји појаснити како у том случају распламсати страст међу супружницима.
     Од Џабира се преноси да је рекао како се враћао са једног похода са Послаником а.с. те је пожурио са својом девом. Неко је био иза њега па се Џабир окренуо и видео Посланика а.с. Он га је упитао: “Шта те пожурује?” Џабир је одговорио: “Тек сам се оженио.” Посланик је упитао: “Јеси ли оженио девицу или удовицу?” Он рече: “Удовицу.”
Рече Посланик а.с.: “Зашто ниси оженио девојку да се с њоме играш и она с тобом?”  
     Ислам посвећује велику пажњу овом сегменту живота јер је та присна комуникација међу супружницима, међусобна љубав, нежност, саосећање,  игра и забава веома важна за даљи ток и јачање брака. Рекао је Аллахов Посланик а.с.: “Све што не спада у спомињање и сећање на Аллаха је игра и забава осим четири ствари: вежбање стрељаштва, дресирање коња, игра и забава са својом породицом и учити пливање.”  
     Такође је важно напоменути да су супружници дужни водити рачуна о својој чистоћи, лепо је да се улепшају и намиришу једно другом јер ће се на тај начин повећати међусобна љубав и жеља, а нестати одбојност. Каже Посланик а.с.: “Аллах је леп и воли лепоту.”
     Од Аише се преноси да је рекла: “Намирисала сам Веровесника мирисом што сам имала, по глави и бради.”
     Од Ибн Аббаса се преноси да је рекао: “Ја се улепшавам за своју жену као што се она улепшава за мене. Као што волим да се она за мене среди и улепша, што је моје право код ње, исто тако и она воли да се ја улепшам и средим за њу јер је то њено право.”
Рекао је Аллах Узвишени:
"Оне имају исто толико права колико и дужности, према закону."
(Ал-Бакарах 228)

 

НАЧИНИ ИГРЕ И ЗАБАВЕ МЕЂУ СУПРУЖНИЦИМА
-    Љубавна предигра у постељи
Супружницима је дозвољено да се открију једно другом и да се међусобно гледају и уживају у свему ономе што им годи. Преноси Бехз ибн Хаким од оца и дједа: “Питао сам: “Аллахов Посланиче, шта би требали сакрити, а шта показати од интимних делова тела?” Он је одговорио: “Криј интимне делове тела од сваког осим од своје супруге или оне жене која је у твојој власти.” Рекох: “Аллахов Посланиче, а шта ако се догоди да људи живе заједно?” Он узврати: “Потруди се, ако икако можеш, да ти аврет нико не види.” Ја онда рекох: “А ако нема никога (ако је човек сам)?” Одговори:”Најпрече је осећати стид пред Аллахом!”
     Дозвољено је супружницима да се међусобно наслађују приликом полног односа, али никако не смеју упражњавати анални секс.  Ибн Аббас прича: Омер р.а. је дошао Посланику а.с. и рекао: “Пропао сам, о Аллахов Посланиче!” Посланик а.с. упита: “Шта те је упропастило?” Рече Омер: “Синоћ сам имао однос са женом отпозади.” Посланик је заћутао па је објављен ајет
"Жене ваше су њиве ваше, и ви њивама вашим прилазите како хоћете."
 (Ал-Бакарах 223)

Дакле, дозвољено је прилазити женама са свих страна, али се треба чувати аналног секса и секса за време менструације.”

     Овим хадисом се забрањује сам чин интимног односа за време менструације, али не и остале ствари које обухватају саму предигру као што су пољупци, загрљаји, седење са својом женом и сл. Од Аише се преноси да је рекла: “Пила сам из чаше док сам била у менструацији па сам дала Посланику да и он пије. Ставио је уста на место одакле сам ја пила па  је и он пио. Исто тако сам јела месо па је Посланик а.с. угризнуо са места где сам ја јела.”

     Дакле, дозвољено је да се муж наслађује и ужива у својој жени и обратно. Од Енеса р.а. се преноси да је рекао: “Јевреји су своје жене, док су биле у менструацији, изводили из кућа, са њима не би јели нити пили, нити се са њима мешали у кућама. Посланик а.с. је упитан о томе па је објављен ајет: “Питају те о месечном прању. Реци: “То је непријатност, зато немојте имати интимне односе са женама за време месечног прања.” Па је Посланик а.с. рекао: “Мешајте се са њима и радите све ствари осим сексуалног односа.” На то су јевреји рекли: “Шта хоће овај човек, нема ниједне ствари у нашој вери а да се он не супростави.”

Усејд бин Худајр и Убаде бин Бишр су дошли Аллаховом Посланику а.с. и рекли: “Аллахов Посланиче, јевреји говоре тако и тако зар ми не ступамо у однос са нашим женама у менструацији.” Лице Аллаховог Посланика а.с. се променило тако да смо помислили да се наљутио на њих двојицу. Они су изашли, али их је срео поклон у млеку. Посланик а.с. је послао неког за њима и напојио их. Тада смо помислили да се он није наљутио на њих.”

    Од Џабира р.а. се преноси да су јевреји говорили: “Уколико човек приђе својој жени отпозади, а однос буде у вагину, те она занесе и роди дете, дете ће бити разроко.” Након тога, као одговор на њихове тврдње, објављен је ајет “жене ваше су њиве ваше па им прилазите како хоћете”.

     Од похвалних радњи је да се спомене Аллахово име пре самог чина полног односа и дови онако како је радио Аллахов Посланик а.с.: “Када неко од вас жели имати интимни однос са својом женом нека каже “Аллаху мој, отклони шејтана од нас и отклони шејтана од онога што се зачне”,па ако Аллах одреди да им се роди дете шејтан му никада не може наудити.”  

     Као што је неопходно имати предигру како би се страст жене пробудила исто тако треба сачекати и задовољити је да и она доживи врхунац.
     Потврђено је суннетом да уколико желимо поновити однос треба да узмемо абдест, а доказ за то су речи Посланика а.с.: “Када неко од вас има интимни однос са својом женом па хоће то да понови нека узме абдест.”


-    Удварање и флертовање код заједничког купања

     Љубавна игра, нежност и страст међу супружницима не завршавају се у постељи већ се настављају и ван ње како би њихова љубав била још јача, чвршћа и трајнија. Супружници могу уживати у својој љубавној игри где год је то могуће под условом да их нико не види и не чује. Од Аише се преноси да је рекла: “Купала сам се са Послаником а.с. из исте посуде у којој су нам се руке преплитале, а он је стизао узети воду пре мене, па сам му говорила: Остави и за мене, остави и мени! Били смо обоје џунупи.”


-    Удварање и флертовање у кући

     Упитана је Аиша о томе шта је Посланик а.с. најпре радио када би ушао у своју кућу  па је рекла: “Користио је мисвак, јер је желео тиме да очисти своја уста како би лепо мирисао својој породици.”

     Од Аише се преноси да је Посланик а.с. пољубио неку од својих жена затим је изашао да обави намаз, а није се абдестио.

-    Флертовање и забава ван куће

    Када говоримо о овој теми треба напоменути да она захтева испуњење одређених услова које смо и раније спомињали, а то је да се буде далеко од очију и ушију других.  Преноси Ебу Селеме бин Абдиррахман да му је Аиша р.а. причала како је била са Послаником а.с. на једном путу док је била млађа па је Посланик а.с. рекао својим асхабима да иду напред, а мене је затим позвао: „Дођи да се потакмичимо.“ Па сам га ја претекла за два корака. Након извесног времена поновила се иста ситуација па смо се поново такмичили ко ће бити бржи. Каже Аиша р.а.: „Пре тога сам појела поприлично доста меса па сам рекла Посланику а.с. „Зар у овом стању да се такмичим?“ Овога пута ме је он претекао и казао: „Ово ти је за оно прво.“

     Свакако је овде нужно споменути да је забрањено ширити тајне из брачног живота и причати на дружењима или неким другим местима и приликама о тајнама свог супружника јер је Посланик а.с. рекао: „Најгори људи код Аллаха с.в.т. на Судњем дану биће они који откривају тајне својих супружника након што с њима имају интимне односе.“

     Како би се брак одржао занимљивим и забавним, а љубав и страст међу супружницима остала јака и стабилна Ислам прописује права и обавезе које се односе на оба супружника и на тај начин се избегавају разилажења и непријатељство међу њима.

 

 

 

ПРАВА ЖЕНЕ КОД СВОГА МУЖА

    У сврху ове теме довољно је да споменемо неколико ајета и хадиса каже Узвишени:

"С њима лепо живите! А ако према њима одвратност осетите, могуће је да је баш у ономе према чему одвратност осећате Аллах велико добро дао".
(Ан-Ниса 19)

"Оне имају исто толико права колико и дужности, према закону – само, мужеви имају предност пред њима за један степен."
(Ал-Бакарах 228)

     Рекао је Посланик а.с.: “Најбољи међу вама је онај ко је најбољи према својој породици, а ја сам најбољи према својој породици.”

Такође је казао: “Најпотпунијег имана је онај ко има леп ахлак и лепо поступа са својим женама.”
     “Бојте се Аллаха у погледу опхођења према вашим женама јер доиста сте одговрни за њих и халал сте једно другоме по Аллаховом закону…”

     “Нека верник не мрзи верницу, јер ако није задовољан са неким њеним својством, задовољан је са неким другим.”

     Од Хаким бин Муавије Ал-Qушајрија се преноси да је његов отац упитао Посланика а.с. о правима жене код свога мужа па је Посланик а.с. одговорио: “Да је нахраниш када ти једеш, да јој обезбедиш одећу као и себи, тј. да је издржаваш као и себе.”

     А само је Аллах с.в.т. тај који је у потпуности савршен

 

ПРАВА МУЖА КОД СВОЈЕ ЖЕНЕ

     Споменућемо неке ајете и хадисе како бисмо појаснили права мужа код своје жене и узели поуку из тога. Рекао је Узвишени Аллах у опису добрих жена:
"Због тога су честите жене послушне и за време мужевљева одсуства воде бригу о ономе о чему требају бригу водити."
(Ан-Ниса’ 34)

    Од Хусајна бин Мухсина се преноси да му је причала његова тетка: “Отишла сам Посланику а.с. ради неке потребе па ме је он упитао: “Имаш ли ти мужа? “ рекла сам: “Да.” Рече Посланик а.с.: ”Каква си према њему?” Ја одговорих: “Покоравам му се и водим бригу око њега и ништа му не ускраћујем од његових права осим што немам потребе за њим.” На то рече Аллахов Посланик а.с.: “Па пази како се понашаш према њему јер он може бити твој Џеннет или твој Џехеннем.”  (тј. муж може бити узрок твог уласка у Џеннет ако буде задовољан тобом, а може бити и узрок твог уласка у Џехеннем ако буде срдит на тебе)

     Од Ебу Хурејре се Преноси да је Посланик а.с. рекао: “Жена која клања пет дневних намаза, пости месец Рамазан, чува се неморала и покорна је своме мужу ући ће у Џеннет на која год врата хоће.”  

      Од Муаз ибн Џебела се преноси да је путовао Шамом па је видео кршћане како чине сеџду својим бискупима и свецима, а јевреје како чине сеџду својим свећеницима, монасима, побожњацима и учењацима, па је упитао: “Због чега радите ово?” Одговорили су: “На овај начин одајемо почаст нашим веровесницима и посланицима.” Муаз рече: “Па ми смо пречи да то чинимо.”
А Посланик а.с. рече: “Доиста они лажу на своје Посланике као што су искривили и изменили своје свете књиге. Да сам икоме наредио да некоме учини сеџду наредио бих жени да учини сеџду своме мужу због величине права која има он код ње. Жена неће наћи сласт веровања све док не испуни права која има њен муж код ње, па када би је позвао да га задовољи морала би то учинити макар била и на леђима камиле.”

 

РАЗВОД БРАКА У  ИСЛАМУ

     Доиста брак представља нешто свето у Исламу и због тога ова вера настоји на сваки начин сачувати га и ојачати како не би дошло до његовог цепања односно развода брака. На то колика је светост брака у Исламу указује и чињеница да се он склапа пред Аллахом и у име Аллаха и тај уговор између мужа и жене је врло јак, прецизан, строг. Каже Узвишени:

"И када су оне од вас чврсту обавезу узеле." (Ан-Ниса’ 21)
     Такође и Посланик а.с. у својим хадисима указује на светост и важност брака па каже: “Онај ко растави жену од мужа није од нас и онај ко нас изда није од нас.”  

    Сходно важности брака Ислам је прописао и развод брака и то у случају да проблеми између супружника дођу до кулминације и не постоји никакво решење за њих. Развод брака је заправо логично решење како би се избегле последице свађе и неслагања између супружника, да једно другом не би чинили неправду, да не би деца живела у атмосфери свађе, расправе и неслагања.

     Међутим, развод брака је такође шеријатски прецизиран и тачно се зна када и како може доћи до њега, како се тиме не би играли лакомислени. Учењаци су објаснили када може доћи до развода:

1.         Ваџиб (обавезан) у ситуацији када дође до великог разилажења између супружника тако да су позвани са обе стране родитељи или неко други ко има улогу старатеља да пресуде, односно да се договоре око раставе брака.
Каже Узвишени:

 "А ако се бојите раздора између њих двоје, онда пошаљите једног помиритеља из његове, а једног помиритеља из њене породице. Ако они желе измирење, Аллах ће их помирити јер Аллах све зна и о свему је обавештен!" (Ан-Ниса’ 35)

2.        Харам (забрањен) у случају када нема неког посебног, нити довољно јаког, оправданог разлога за развод брака. Иблис (сотона) управо настоји да растури брак између двоје супружника како нам преноси Посланик а.с.: “Иблис је поставио свој престо на води, а затим шаље своје војске како би људе наводили на лоша дела.  Када му се врате пита их ко је шта учинео од лоших дела и колико је успео да наведе људе на зло. Па му тако редом прилазе и говоре “ја сам урадио то и то”, а он одговара “ниси ти урадио ништа посебно”. А када му приђе један и каже: “Ја сам успео да раставим двоје и нисам их оставио док им брак нисам растурио.” Тада га Иблис примакне себи и каже му: “Е то је оно што желим.”

3.        Мубах (дозвољен) када је жена лошег ахлака, понашања и нарави, али се тада треба стрпити, нарочито ако супружници имају дете.

4.        Наређен и то у ситуацији када жена не извршава Исламске дужности или је непоштена. Што се тиче ове прве ствари треба је најпре посаветовати па ако то не уроди плодом онда је развести. Када је реч о овом поводу за развод брака треба напоменути да и жена има право да затражи развод брака ако њен муж не извршава Исламске обавезе, лошег је ахлака, не извршава обавезе према жени, не жели са њом да има интимне одноосе и слично.


ПУШТАЊЕ ЖЕНЕ УЗ НАДОКНАДУ У ИСЛАМУ

     Уколико брачни живот није саграђен на договору, међусобном слагању, љубави, обостраној привлачности онда брак добија потпуно другачију конотацију и ефекат. Уместо да буде смирај и милост он постаје невоља и беда. Ово се догађа када један од супружника мрзи и презире другог. Ислам у овој ситуацији наређује сабр (стрпљење) па каже Узвишени:

"С њима лепо живите! А ако према њима одвратност осетите, могуће је да је баш у ономе према чему одвратност осећате Аллах велико добро дао." (Ан-Ниса’ 19)

    Дакле, када проблеми, нетрпељивост и свађе у браку достигну кулминацију Ислам прописује развод.  Ако муж према жени осећа све негативно што смо споменули онда је развод у његовим рукама, а ако је ситуација обрнута па је жена та која према мужу осећа презир, мржњу и нетрпељивост онда она има право на раставу брака путем хал’а, тј. уз надокнаду. То значи да она треба мужу платити онолико колико је он њој поклонио на име венчаног дара (мехра) и на тај начин раскинути брачну везу. Ово је Правда коју Ислам заговара јер је муж тај који је платио мехр и трошкове свадбе. Каже Узвишени:

"А вама није допуштено узимати било шта од онога што сте им даровали, осим ако се њих двоје плаше да Аллахове прописе неће извршавати. А ако се бојите да њих двоје Аллахове прописе неће извршавати, онда им није грехота да се она откупи."
(Ал-Бакарах 229)

     Циљ Ислама је заштити људе од тога да буду презрени, а на тај начин се чува и штити заједница и затварају се врата нереду и хаосу јер не може човек живети са женом коју не воли нити жена са човеком кога не воли.
Рекао је Узвишени:

"А ако се њих двоје ипак раставе, Аллах ће их, из обиља Свога, неовисним учинити – Аллах је неизмерно добар и мудар." (Ан-Ниса’ 130)

 


НЕКЕ ОД ПОСЛЕДИЦА СЕКСУАЛНЕ АНАРХИЈЕ И РАСКАЛАШЕНОСТИ

     Ислам строго забрањује блуд и све оно што води ка њему. Рекао је Сејјид Кутб, Аллах му се смиловао:
      “Ислам се супроставља сваком облику нељудскости, односно животињском задовољавању нагона, јер жели успоставити, изградити кућу (гнездо), заједнички живот који неће трајати само док се задовоље телесне потребе и нагони. Ислам жели да та веза између два тела буде основа која почива на хуманим, људским и узвишеним чулима која представљају превентивну заштиту и тела, и срца и душе, тј. човека у целини. На тај начин се човек и жена сједињују у заједнички живот, наду, будућност, искушења, потомство које се рађа у том заједничком гнезду о коме брину родитељи. Отуда Ислам прописује казну за онога ко почини блуд описујући га као нешто животињско у пуном смислу речи, јер се у том случају изобличује и мења оно људско у животињско; па се не разликује женско од женског, нити мушко од мушког. Све се своди на тренутно, краткотрајно, хедонистичко задовољство које се не одликује оним истинским ужитком. Нема ту ни љубави, ни самилости, ни оне саосећајности и нежности чија је главна одлика управо континуитет, трајање. Управо ту краткотрајну емоцију, надражај многи славе кроз песму без обзира што је она карактеристика животиња која се понекада одене људскошћу и хуманошћу. Ислам се не супроставља здравој људској природи (фитри) нити је сматра одвратном, презреном, већ је организује, уређује и подиже на ниво изнад животињског. Што се тиче блуда, а нарочито проституције, можемо слободно рећи да одудара од свега што је природно, духовно, узвишено па чак и од свега што обухвата сексуалност јер и кроз дугу људску историју на њу се гледало с презиром, одвратношћу и гађењем као да је то нешто својствено само животињама па чак и горе од тога с обзиром да многе животиње и птице живе заједничким, уређеним животом уз свога партнера, далеко од блуда разврата каквог можемо наћи у неким људским срединама.

    Покушаћемо да сакупимо и споменемо последице сексуалне анархије које су неминовност након што се блуд прошири:

-    Појава и ширење епидемије опасаних и заразних болести које се не ограничавају само на појединца који чини блуд већ се шире и на читаву заједницу. Каже Аллах с.в.т.

"И што даље од блуда, јер то је разврат, како је то ружан пут!"
(Ал-Исра’ 32)

Каже Аллахов Посланик а.с.:
     “Неће се никада међу људима појавити неморал који ће се јавно испољавати, а да се међу њима не прошире заразне болести које нису биле познате њиховим претходним генерацијама. Неће људи почети закидати и варати при вагању и мерењу, а да их неће задесити глад, оскудица, криза и неправда њихових владара,
Неће људи прекинути давати зекат на свој иметак, а да им неће бити ускраћена киша с неба, а да није стоке неби никако ни падала,
Неће људи прекршити уговор с Аллахом, џелле шануху, и Његовим Послаником, саллаллаху алејхи ве селлем, а да Аллах неће дати да над њима завлада страни непријатељ који ће им отети део од онога што је било у њиховом поседу,
И када год њихове вође не буду судиле по Аллаховој Књизи и буду одабирали само нешто од онога што је Аллах објавио, Аллах ће дати да међу њих буде убачен раздор и свађа.”
     Препуштање пороку и неморалу и чињење истих уништава благостање и свако добро, а самог починиоца греха лишава чистоте душе и њене узвишености изнад нискости и простоте. Човек тада постаје попут животиње која само настоји да удовољи својим страстима, а као последица тог греха јавља се сиромаштво, пропаст и кајање још на овоме свету, а на оном болна патња. Такође, једна од страшних последица блуда и неморала је и губитак живота јер чињење овог греха изазива болести које угрожавају здравље, а врло често буду и погубне.
     Распрострањеност и мноштво деце која су рођена из блуда су итекако велики проблем за друштво, јер су таква деца лишена природног станишта и окружења које чине породица; отац и мајка чија је улога да их одгајају у љубави и нежности, као и да их усмеравају и уче лепом понашању и моралу. Таква категорија врло често расте и живи без правила, ограничења и мере. Ана Фројд каже у својој књизи да деца без породице имају психолошки поремећај  и таква се деца морају одгајати у прихватилиштима, како би се ти поремећаји отклонили или макар смањили на минимум, а то се не може постићи осим уз велики труд.
-    Ширење менталних болести које се пре свега манифестују кроз узнемиреност, нервозу, омаловажавање себе, разне друге комплексе, а све то је нужна последица упражњавања секса ван граница и правила шеријата.

Рекао је Узвишени Аллах:

"И један од доказа Његових је то што за вас, од врсте ваше, ствара жене да се уз њих смирите, и што између вас успоставља љубав и самилост; то су, заиста, поуке за људе који размишљају."
(Ар-Рум 21)

-    Ширење сексуалне анархије која је један од узрока анархије неморала уопштено. Познато је да се посредством иметка долази до хармоније и осталих задовољстава, а кад нестане новца онда они који су навикли на ужитке који су харам прибегавају свим осталим, могућим средствима како би  се докопали својих задовољстава па макар то било и крађом, преваром, лукавством или митом. Дакле, настојаће да дођу до својих ужитака па макар и на рачун и штету другог.

-    Казна којом Узвишени Аллах прети друштву (заједници) у којој се прошири блуд. Каже Посланик а.с.: “Мој уммет ће бити на хајру (добру) све док се не почну рађати ванбрачна деца, а када се почну рађати деца као последица блуда онда нека очекују брзу казну од Аллаха с.в.т.”

ЗАКЉУЧАК
     У овој књижици смо дали упутства и савете у вези Исламског погледа на сексуални нагон са циљем да онај ко жели проширити своје знање о овом аспекту људског живота спозна и научи да путем Ислама чак и ову врсту задовољства може подићи на виши ниво, степен ибадета за који ће бити награђен ако га чини и спроводи на исправан начин  у оквиру правила која Ислам прописује. Надамо се да ће ова књига бити повод спознаје узвишености вере Ислама која обухвата целокупан живот човека, како појединца тако и заједнице, па чак и након смрти објашњавајући да уколико један муслиман озбиљно буде желео  и тражио добро од Аллаха Узвишеног његова награда неће престати ни након смрти.
     Каже Посланик а.с.: “Када човек умре његова дела престају осим у три случаја: ако је оставио трајну садаку, знање којим ће се користити људи и лепо одгојено дете које ће се молити за њега.”
Као и његове а.с. речи: "Онај ко позива упути имаће награду као и они који га буду следили у томе, а да се њихова награда ни мало неће умањити. А онај ко позива странпутици имаће грех свих оних који га следе у томе а да се њима греси ни мало неће умањити."      
Један од доказа свеобухватности Ислама када је реч о животу људи јесте и следећи хадис: од Селмана се преноси да је рекао: “Говорили су нам многобошци како нас наш Посланик чак учи како се треба очистити након физиолошке потребе, па сам рекао: “Јесте, тако је! Он а.с. нам забрањује да се након обављене физолошке потребе чистимо десном руком, и не смемо се окретати према кибли док обављамо нужду, не смемо се чистити изметом стоке, нити остацима костију, а чишћење мора бити са најмање три каменчића.”
     Овом приликом ћемо споменути говор једног професора са Запада који предаје филозофију на Харварду, а тиче се Исламског система  и начина живота као и његове свеобухватности која уређује живот човека. Каже др Стивен Хокинг у књизи “Дух светске политике”: “Напредак Исламских земаља није у слеђењу Запада који муслиманима говори да нема вере и позива их да је оставе. Сваки човек управо у вери треба да пронађе извор напретка и прогреса. Неки се можда питају како је могуће да Ислам може дати нове идеје, правила и прописе који одговарају савременом животу, а одговор је следећи: доиста у Исламском систему постоји припрема за сваки напредак јер је Ислам погодан еволуцији због мноштва сличних система и проблем није непостојање начина за напредак и препород у Исламском шеријату већ у некориштењу истих. Ја одговорно тврдим да Исламски шеријат садржи обиље принципа за сваку врсту препорода.”

     Најважније у овој вери је да је човек примјењује, да живи и организује се у складу са њеним принципима. Муслимани морају држати до своје вере и чврсто се ухватити за њу својим кутњацима, позивати људе у њу, окупити се под заставом Ислама у хајру, а немуслимане треба изненадити лепотом Ислама и подстаћи их да спознају стварни, прави Ислам који отклања тешкоће и проблеме, јер доиста је Ислам кључ за сваки хајр (добро), а препрека сваком злу.